Синхуа: Си Ђинпинг - визионарски архитекта светског мира и развоја
У свечаној Конференцијској згради седишта Уједињених нација у Њујорку, сјајна бронзана посуда висока 165 цм блиста под благим светлом, док њен емајл сија у живописној кинески црвеној боји.
"Зун мира", који је кинески председник Си Ђинпинг поклонио Уједињеним нацијама у септембру 2015. године поводом 70. годишњице УН, није само деликатни артефакт. Он симболизује тежњу и уверење кинеског народа у мирољубиви развој, сарадњу и обострано корисне исходе, рекао је Си приликом откривања.
Деценију касније, док највиши кинески лидер путује у Москву како би обележио 80. годишњицу победе у Великом отаџбинском рату, његово присуство носи и терет историје и потврду визије будућности, пише Синхуа.
На челу нације која је вековима тежила миру и хармонији, а додатно ојачана борбом против милитаризма, империјализма и фашизма у својој новијој прошлости, Си има јединствену способност да разуме вредност мира и доследно се залаже за изградњу мирољубивог света, што је задатак од изузетне важности с обзиром на данашње тензије и сукобе на глобалном плану.
{имаге2: Кинески председник Си Ђинпинг (десно) присуствује церемонији доделе поклона на којој кинеска влада предаје "Зун мира" Уједињеним нацијама у Њујорку, 27. септембра 2015. (Синхуа/Ли Тао)}
ТЕЖЊА КА МИРУ
Си посматра историју као огледало из ког човечанство треба да учи како не би понављало трагедије из прошлости.
Ове године обележава се 80. годишњица победе у рату који се у Кини често назива Светским антифашистичким ратом, а глобално је познат као Други светски рат. Готово цео свет био је укључен, а више од 100 милиона људи је погинуло или рањено у, како се сматра, најразорнијем сукобу у људској историји.
Храброст и огромне жртве кинеског народа одиграле су кључну улогу у поразу фашистичког Јапана и пружиле стратешку подршку савезницима на европским и пацифичким ратиштима, указује Синхуа.
"Историја нас је научила да увек будемо опрезни према рату, који је попут демона и ноћне море и доноси несрећу и патњу људима", рекао је једном приликом Си. "Такође нас је научила да чувамо мир с великом пажњом, јер је мир, попут ваздуха и сунца, често неприметан док уживамо у његовим благодетима, али нико не може да живи без њега", додао је.
Ова историјска поука је основа Сијевог неуморног залагања за мир. Више пута је истицао посвећеност Кине мирољубивом развоју, обећавајући да Кина никада неће тежити хегемонији, експанзији нити стварању интересних сфера, без обзира на то колико снажна постала.
Током посете Француској 2014. године, Си је преобликовао Наполеонову метафору о Кини као "успаваном лаву" који ће, када се пробуди, уздрмати свет. "Сада се Кина, тај лав, пробудила. Али то је мирољубив, пријатељски и цивилизован лав", рекао је Си, илуструјући мирољубиву димензију Кинеског сна.
Си Ђинпингова филозофија проистиче из хиљадугодишње кинеске културе. Као страствени читалац традиционалних кинеских класика, једном приликом је објаснио како древна кинеска мудрост посматра рат и мир, цитирајући "Умеће ратовања", кинески класик написан пре више од 2.000 година.
Кључна порука те књиге, рекао је Си током главног говора у Канцеларији УН у Женеви 2017, "јесте да се сваки напор треба уложити у спречавање рата и да се мора поступати с великим опрезом када је рат у питању".
Сијев став о опрезности када је реч о ратовању огледа се и у његовим сусретима са страним лидерима и званичницима.
"Већ дуго је познато да прави стручњаци за војна питања не желе да користе војна средства за решавање проблема", рекао је, цитирајући кинеску пословицу приликом састанка са тадашњим америчким министром одбране Џејмсом Матисом у Пекингу 2018.
{имаге3: Кинески председник Си Ђинпинг намешта траку на корпи с цвећем током церемоније полагања венаца за пале хероје на Тргу Тјенанмен у Пекингу, 30. септембра (Синхуа/Ванг Је)}
Јасна манифестација Сијевог промишљања јесте поштовање историје и одавање почасти херојима. "Нација која има будућност не може бити без хероја", рекао је једном приликом. Сваке године од 2014. Си одаје почаст палим кинеским јунацима на Дан мученика, који се обележава 30. септембра, дан пре Националног дана Кине.
Године 2015, када је Кина славила 70. годишњицу победе у Другом светском рату, Си је уручио медаље кинеским ветеранима и представницима из Русије и других земаља који су помагали кинеским војницима на бојиштима.
Николај Чуиков, унук совјетског маршала Василија Чуикова, био је међу онима који су од Сија примили медаљу мира. "Од свих признања које сам добио, медаљи мира придајем највећи значај", рекао је.
{имаге4: Кинески председник Си Ђинпинг (напред десно) рукује се с руским ветераном у Москви, 8. маја 2015. (Синхуа/Џанг Дуо)}
БАКЉА МУЛТИЛАТЕРАЛИЗМА
Под Сијевим вођством, Кина следи независну спољну политику мира, активно учествује у мировним мисијама УНа и учвршћује пријатељства и партнерства с државама широм света.
Док хегемонизам и протекционизам поново показују своје ружно лице, свет је суочен са све сложенијим изазовима и неизвесностима. У Сијевим очима, једини излаз је истински мултилатерализам. Он је мултилатерализам упоредио са бакљом која може осветлити пут човечанству.
Кинески председник доследно позива међународну заједницу да очува међународни систем заснован на Уједињеним нацијама, који је успостављен након Другог светског рата и утемељен на међународном праву.
"Морамо да промовишемо мултилатерализам, чија је суштина да се међународни послови решавају договором свих земаља, а не вољом једне или неколико њих", рекао је.
{имаге5: Фотографија, снимљена 2. јануара приказује 46. флоту Ратне морнарице Народноослободилачке војске Кине током вежбе против тероризма и пиратства. Флота је током 339 дана дугог путовања прешла више од 160.000 наутичких миља, обезбеђујући пратњу бродовима у Аденском заливу и водама код обала Сомалије. (Синхуа/Џанг Дају)}
Си Ђинпинг, одлучан заговорник истинског мултилатерализма, годинама води Кину ка проактивној и конструктивној улози у решавању кључних регионалних и глобалних питања.
Како би се украјинска криза што пре окончала, Си је изнео предлог у четири тачке, наглашавајући да се мора поштовати суверенитет и територијални интегритет свих земаља, да се морају следити циљеви и принципи Повеље УН, да се легитимне безбедносне бриге свих земаља морају узети у обзир и да треба подржати све напоре који доприносе мирном решавању кризе.
Под Сијевим вођством, Кина је водила "шатл-дипломатију" и посредничке напоре у циљу подстицања мировних преговора и покренула је групу Пријатељи мира са Бразилом и другим земљама Глобалног југа у оквиру Уједињених нација у вези с украјинском кризом.
Када је реч о Блиском истоку, кинески председник промовисао је мир и стабилност у том нестабилном региону. Уз кинеско посредовање, Саудијска Арабија и Иран су се у марту 2023. године договорили да обнове дипломатске односе након седмогодишње паузе. Уочи преговора, Си је одвојено разговарао с лидерима обе земље.
У телефонском разговору са Сијем убрзо након овог дипломатског помака, саудијски престолонаследник и премијер Мохамед бин Салман Ал Сауд похвалио је све значајнију и конструктивнију улогу Кине у регионалним и међународним пословима.
Суочен с претећим обрисима нових сукоба, Си је промовисао трансформативни приступ колективној безбедности. У мају 2014. изложио је визију заједничке, свеобухватне, кооперативне и одрживе безбедности за Азију. Осам година касније, представио је Глобалну безбедносну иницијативу (Глобал Сецурити Инитиативе – ГСИ).
"Ми, као човечанство, живимо у недељивој безбедносној заједници", рекао је, залажући се за дијалог уместо конфронтације, партнерство уместо савезништва и за решења са обостраном користи уместо приступа у којем један добија, а други губи.
"ЗЛАТНИ КЉУЧ" РАЗВОЈА
Трајни светски мир остаје једно од највећих стремљења човечанства. За Сија, мир и развој су нераздвојни. Једном је приметио да дрво мира не расте на јаловом тлу, као и да плод развоја не сазрева усред ратних пламенова.
У складу с том међу-повезаношћу, Си инсистира да је "златни кључ" за сигурну и стабилну будућност - подстицање одрживог развоја.
Од како је постао председник Кине, Си је развој поставио као стуб своје визије бољег света за човечанство. Иницијативе које је предложио у том правцу, нарочито Иницијатива Појас и пут (Белт анд Роад Инитиативе) и Глобална развојна иницијатива (Глобал Девелопмент Инитиативе), служе као мостови за заједнички развој кроз ширу сарадњу.
Кина је обезбедила развојну помоћ за више од 160 земаља, а сарадња у оквиру иницијативе Појас и пут укључује преко 150 држава. Под окриљем Глобалне развојне иницијативе, Кина је мобилисала скоро 20 милијарди америчких долара развојних фондова и покренула више од 1.100 пројеката, подстичући раст и модернизацију у бројним, посебно у земљама у развоју.
{имаге6: Фотографија из дрона снимљена 4. марта 2024. приказује возове који саобраћају на Плавој линији железничког масовног превоза у Лагосу, Нигерија. Изградњу је предузела Кинеска корпорација за инжењеринг у грађевинарству (Цхина Цивил Енгинееринг Цонструцтион Цорпоратион) у јулу 2010, а завршена је у децембру 2022. Прва фаза коридора Плаве линије обухвата 13 километара и пет станица. (Синхуа/Хан Су)}
"Кина дели своје развојно искуство с другим земљама путем својих развојних иницијатива, које су помогле да се подстакне заједнички развој", рекао је Стратон Хабијаримана, економиста из Руанде.
"Пошто су ове иницијативе усмерене на људе, оне се баве кључним изазовима попут несигурности у снабдевању храном и сиромаштва и допринеле су ублажавању тензија међу државама", додао је.
ОБНОВА СВЕТСКОГ ПОРЕТКА
Смештена поред реке Хуангпу у Шангају, Нова развојна банка основана је 2014. године од стране пет земаља чланица БРИКС-а како би обезбедила финансијску подршку за развој транспортне инфраструктуре, чисте енергије и дигиталне инфраструктуре у државама чланицама.
Када је Си недавно посетио банку, у њој није видео само финансијску институцију. Назвао ју је "пионирском иницијативом за јединство и самоусавршавање Глобалног југа", наглашавајући трајну посвећеност изградњи праведнијег и равноправнијег међународног поретка.
{имаге7: Фотографија из ваздуха седишта Нове развојне банке у источном кинеском граду Шангају, снимљена 17. јуна 2022 (Синхуа/Фанг Џе)}
Земље чланице БРИКС-а предводе Глобални југ. Си је лично подстицао историјско проширење БРИКС-а у 2023. години, како би се ојачало јединство међу земљама Глобалног југа. Ово проширење, рекао је, додатно ће оснажити снаге за мир и развој у свету.
Земље у развоју и даље су недовољно заступљене у глобалном систему управљања, којим већ дуго доминира Запад. Кина сматра да глобални развој може бити уравнотеженији, а мир стабилнији, тек када се успон тржишта у развоју и земаља у развоју одрази и у том систему.
Током Самита Групе 20 на Балију 2022. године, Си се гласно залагао да се Афричка унија прикључи том најважнијем мултилатералном механизму, чиме је Кина постала најранији и најупорнији заговорник јачања гласа Африке у глобалном управљању.
{имаге8: Кинески председник Си Ђинпинг долази на место одржавања 17. самита Групе 20 на Балију, Индонезија, 15. новембра 2022 (Синхуа/Џу Пенг)}
Последњих година, Си је предложио Иницијативу Појас и пут, Глобалну развојну иницијативу, Глобалну безбедносну иницијативу и Глобалну цивилизацијску иницијативу као кључна глобална јавна добра у циљу стварања праведнијег и равнотежнијег система глобалног управљања.
Бивши генерални секретар Уједињених нација Бан Ки-Мун, који је пре 10 година примио "Зун мира" од кинеског председника рекао је, у име УН, да су кинеске иницијативе за промоцију светског мира и развоја нераскидиво повезане са Сијевом визионарском способношћу.
"Кина игра све значајнију улогу на светској сцени, а Си је показао проактивно и пресудно лидерство", рекао је Бан. „Он увек верује да Кина може напредовати само ако свет иде напред, а када Кина напредује, свет постаје још боље место", додао је.
Си је то сажео сопственим речима: "Свако јачање Кине је истовремено и јачање изгледа за мир у свету".
(Бета, 06.05.2025)
