Извештај Тонина Пицуле о Србији: 'Порука коју треба озбиљно схватити'

Док је двадесетак студената и даље трчало ка Бриселу, седишту Европске уније, а председник Србије Александар Вучић путовао на супротну страну, у Москву, Европски парламент (ЕП) усвојио је већином гласова критички извештај и резолуцију о Србији.

„ЕП је данас подржао јасну и снажну поруку о аутократском карактеру власти у Србији, али и о храбром отпору режиму&qуот;, написао је Тонино Пицула, известилац ЕП за Србију, аутор извештаја.

Обраћајући се парламенту поручио је да је пад надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, у којем је живот изгубило 16 особа, постао симбол корупције, непотизма и неадекватних контролних механизама који би морали штитити грађане.

У документу се понављају старе замерке, истичу студентски протести и одговор власти на њих, али и ставља знак питања на финансијску помоћ из Европске уније.

Ова је „најоштрији&qуот; извештај до сада, јер се први пут потврђује кршење основних европских вредности у пракси, оцењује Драгана Ђурица, генерална секретарка Европског покрета у Србији.

„Иако су на исте ствари упозоравали ранији извештаји Европске комисјие, они су били технички.

„Сада се препознају трагедија у Новом Саду и студентски протест као позив за примену владавине права и борбу против корупције&qуот;, каже за ББЦ на српском.

Резолуција није обавезујућа, али утиче на јавно мњење у земљама чланицама које одлучују о приступању, може извршити притисак на Европску комисију, и може да утиче на доношење одлуке о претприступним фондовима, додаје.

• Вучић на путу ка Москви, упркос упозорењима из Брисела
• Шта од реформи Србија може да спроведе до 2026. на путу ка ЕУ
• Зашто је изасланик ЕУ из Хрватске трн у оку Београда

Србија је 2012. постала кандидат за чланство у ЕУ, приступни преговори формално су почели 2014. и годинама су тапкали у месту, због чега је недавно најављена офанзива, са намером да сви задаци буду испуњени до краја 2026. године.

Представници власти у Србији су нацрт извештаја Тонина Пицуле, који је објављен у фебруару, оценили као „необјективан&qуот;.

Од тада, Србија је променила владу - пошто је бивши премијер Вучевић поднео оставку услед студентских протеста.

Истог дана када је извештај Пицуле усвојен у Европском парламенту, амбасадори држава ЕУ састали су се са новим премијером Ђуром Мацутом у Београду, пожелевши му успешан рад и поручивши да остају привржени проширењу Уније.

„Србија је више од две деценије посвећена европским вредностима, започела је реформе на многим пољима, и верујем да заједно можемо да постигнемо све амбициозне циљеве које смо поставили&qуот;, рекао је премијер Мацут, објављено је на сајту Владе.

Критика односа са Русијом и ЕУ фондови

У дану када се о њему гласало у Европском парламенту, председник Србије одлетео је у Москву како би присуствовао прослави Дана победе, упркос ранијим изјавама европских званичника да таква посета није прихватљива.

Добар део Пицулиног извештаја посвећен је управо везама Москве и Београда и чињеници да Србија, за разлику од већине европских земаља, није увела санкције Русији после покретања инвазије на Украјину.

Одласком у Москву „Вучић је дао одговор да је стање у коме је Србија такво да не може да настави европски пут&qуот;, рекао је Пицула на конференцији за медије после усвајања извештаја.

Он није могао да каже да ли ће и на који начин приступни преговори са Србијом бити заустављени због Вучићеве посете Русији.

У извештају, међутим, позива ЕУ да „размотри&qуот; финансијску помоћ „у случају да Србија настави да подржава антидемократске идеологије и да се не усагласи са рестриктивним мерама ЕУ&qуот;.

Приступни преговори са Србијом „треба да се наставе једино ако се Србија усклади са ЕУ санкцијама Русији и начини значајан напредак у реформама&qуот;, додаје се.

„То је врло јасна и озбиљна порука да Србија може да се суочи са последицама и треба је озбиљно схватити&qуот;, истиче Драгана Ђурица.

И поред спорих ЕУ интеграција, Европска унија остаје највећи донатор и спољнотрговински партнер Србије.

Компаније из ЕУ биле су и водећи инвеститори у Србији, подаци су из 2023. године.

Подршка студентским протестима

Извештај Европског парламента долази после вишемесечних масовних протеста у Србији, на којима се траже корените друштвене реформе.

Док је Пицула представљао извештај на галерији парламента су седели неки од српских студената.

Група њихових колега већ данима трчи до Брисела како би током заседања Европског парламента упознали европосланике са друштвено-политичком ситуацијом у земљи.

„Ми подржавамо студентске захтеве јер су они сагласни са оним што су захтеви Европске уније&qуот;, рекао је Тонину Пицула.

Осуђује се таргетирање учесника протеста, објављивање њихових личних података, застрашивање, и претерана употреба силе.

Одбачене су оптужбе да су неке ЕУ чланице учествовале у организацији студентских протеста.

Уобичајено је да ЕП у извештају да такав шири осврт, јер је Европска комисија „више технички усмерена на стандарде и претприступне обавезе&qуот; држава кандидата, каже аналитичарка.

„Земље чланице гледају ту ширу слику када доносе одлуке о даљим корацима у смислу проширења.

„Није поента европских интеграција само штиклирати као испуњену одређену обавезу, попут измена закона, већ је потребно и да реформе буду примењене, што у Србији изостаје.&qуот;

Позив Европској комисији да заузме чвршћи став

Иако је Србија назадовала претходних годину дана у погледу владавине права и демократије, Европска комисија је имала помирљив однос према тој чињеници, пише у извештају.

Комисија би требало да на „јаснији&qуот; начин искаже сопствени став и да се доследно бави недостатком напретка, чак и назадовањем, додаје се.

„Комисија је можда чинила неке уступке Србији која није испуњавала обавезе.

„Парадокс је био да је ЕК сваке године писала исте замерке у извештајима, а да није заузимала никакав чвршћи став&qуот;, каже Драгана Ђурица.

Она верује да је проширење „геополитички приоритет&qуот; ЕУ, уско повезан са безбедношћу, од почетка руске инвазије на Украјину.

„ЕУ је схватила да је безбедност европског континента угрожена и да треба да збија редова због чега је проширење дошло као један од приоритета.

„Тако је покренут програм Плана раста за Западни Балкан са предвиђених више од милијарду евра средстава за Србију за три године, ако спроведе реформе&qуот;, каже.

• Шта је План раста Европске уније за Западни Балкан
• Које поруке Балкану доноси Урсула фон дер Лајен

Старе замерке

Откако је хрватски политичар Тонино Пицула именован за новог известиоца Европског парламента (ЕП) за Србију прошле године не престају оштре реакције на његов рад из Београда.

Када је представљен нацрт извештаја у фебруару, председница Скупштине Ана Брнабић казала је да у њему „нема ниједне чињенице, све су дезинформације, полуинформације&qуот;.

Док је био у званичној посети Србији, поједини званичници одбили су да се сретну с њим.

Први извештај је, каже, писао уз личне нападе и недипломатско понашање и манипулације, али се трудио да буде објективан.

„Данас расправљамо о ситуацији у држави у којој изборно законодавство има озбиљне недостатке.

„Медији углавном нису слободни ни доступни свима, у којој регулаторно тело за медије не функционише, правосуђе селективно дели правду, а оне који указују на проблеме излаже јавним нападима&qуот;, казао је Пицула.

У извештају пише да је корупција „значајна препрека&qуот; приступању Србије ЕУ, а да је и даље присутна у многим областима, посебно у „пројектима од интереса за Републику Србију&qуот;.

Извештај наглашава и важност наставка преговора Србије и Косова, али и процесуирање одговорних за „терористички напад&qуот; у Бањској 2023. године.

Помиње се и осумњичени Милан Радоичић, бивши потпредседник Српске листе, који је признао да је организовао напад, али против њега није подигнута општужница у Београду.

Већина европосланика прихватила је Пицулин извештај, али су се дан пре усвајања могле чути и критике.

Мађарска посланица Анамарија Вичек оценила је да је извештај „политички пристрасан” док је француски посланик Тјери Мариани казао да је документ парцијалан и да представља „оптужницу” за власти у Београду, пренео је портал ЕВБ.

Усвојен је са 419 гласова за, 113 је било против и 88 уздржаних.

• Празне претње или стварне последице одласка Вучића у Москву на Дан победе
• Шта се за Србију и Балкан мења избором нове Европске комисије
• Вучић и Фон дер Лајен о реформама на путу Србије ка ЕУ, али и тврдњама да је коришћен 'звучни топ'

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 05.07.2025)