Да ли пробиотици заиста доприносе здрављу коже

Ако загребете површину коже, открићете живу заједницу бактерија које тамо обитавају.

То је заправо добра ствар, јер све више истраживања показују да присуство „правих” врста микроба може да помогне кожи да дуже остане млада, еластична и глатка.

Самим присуством „добре бактерије” нас штите од инфекција изазваних патогенима, штетним микроорганизмима.

Оне помажу и у зарастању рана, а могу чак да ублаже и неке штетне утицаје УВ зрачења.

Зато је још важније да се бринемо о микробиому коже.

Шта треба да радимо?

Једна од метода која је последњих година све популарнија јесте мазање пробиотика на кожу, што у пракси значи наношење живих микроорганизама непосредно на површину коже да би се побољшало њено здравље.

• Необичан начин на који ваша кожа обликује ваше здравље
• Ново откриће би могло да допринесе успоравању старења коже
• Витилиго: Промене на кожи које воде од стида до прихватања

Још 1912. године, научници су утрљавали бактерије на лица људи покушавајући да побољшају стања као што су акне и себореја, чест облик дерматитиса који изазива црвенило, свраб и појаву белих или жутих љуспица.

Данас постоји на десетине компанија за негу коже које продају препарате које називају пробиотским ' од серума до средстава за чишћење и хидратацију коже.

Сваки од ових препарата обећава да ствара „равнотежу” у осетљивом микробиому коже и да ће се она „обновити” и „освежити”.

Међутим, иако се на етикетама многих препарата за негу коже тврди да су пробиотски, врло мали број, а питање да ли иједан, заправо садржи живе бактерије.

Поред тога, пошто се пробиотски третмани сврставају у категорију козметике, а не лекова, произвођачи нису у обавези да објављују резултате испитивања која су на њиховим производима спроведена, због чега је тешко знати колико су делотворни.

„Правила за препарате за негу коже се много разликују од оних која важе за лекове, тако да тврдње могу да се износе без спровођења изузетно строгих испитивања која су обавезна за фармацеутске производе”, каже дерматолог Ричард Гало са Медицинског факултета Универзитета Калифорније у Сан Дијегу, у Сједињеним Државама (САД).

Већина производа за негу коже који се рекламирају као „пробиотски” заправо садржи пребиотике, хранљиве материје које обезбеђују одговарајуће окружење за раст добрих бактерија на кожи, или постбиотике, протеине и друга једињења која су нуспроизвод ферментације корисних пробиотских бактерија.

„Све чешће виђамо приступе који покушавају да утичу на микробиом коже”, каже Бернхард Пецолд, суоснивач и главни научни директор компаније С-Биомедиц која покушава да лечи стања коже обнављањем микробиома такозваном „трансплантацијом” бактерија.

Пецолд објашњава да је главни разлог оваквог приступа тај што је изузетно тешко очувати живе бактерије током процеса производње, складиштења и дистрибуције.

А чак и када доспеју на кожу, нема гаранције да ће се „примити”, јер морају да се изборе са милионима других микроба који тамо већ живе.

Приступ очувању здравог микробиома коже заснива се на теорији да бактерије и гљивице које живе на спољашњој површини тела помажу да се заштитимо од оних које би могле да нам нашкоде.

Ипак, наука још није у потпуности разјаснила на који начин одређене „лоше” бактерије доприносе развоју кожних болести.

Оно што знамо јесте да сви људи који пате од екцема, розацее, акни или псоријазе имају другачије врсте или количине одређених бактерија на кожи у поређењу са здравим људима.

„Оно што тренутно имамо је велики број научних радова који показују да готово свака кожна болест коју можемо да замислимо има неку везу са променама у микробиому коже”, каже Пецолд.

„Али ово запажање само показује повезаност, али не значи да промена у микробиому изазива ту болест.

„Могуће је и да сама болест мења услове на кожи и да се због тога мења и популација бактерија”.

Да би се доказало да одређени сој бактерија узрокује неку болест, потребно је или да се здравој особи изазове та болест наношењем „лоших” бактерија на кожу, или да се болест излечи наношењем „добрих” бактерија.

Прва могућност би наравно поставила озбиљна етичка питања, али неколико истраживача покушава да истражи другу опцију.

Међутим, ограничен број клиничких испитивања која су до сада објављена показују обећавајуће резултате.

Већина њих бави се употребом живих бактерија за лечење екцема, познатог и као атопијски дерматитис.

Ова истраживања се ослањају на откриће да кожу људи који пате од екцема углавном насељава Стапхилоцоццус ауреус (златни стафилокок), бактерија која често има патогена својства.

„Један од највећих проблема код болести попут екцема је што одређене патогене бактерије, као што је Стапхилоцоццус ауреус, насељавају површину коже и изазивају осип, болести и инфекције”, каже Гало, чији тим већ годинама истражује начине на које би микробиом коже могао да се искористи за сузбијање штетних бактерија код пацијената који пате од екцема.

„Тражећи бактерије које могу да производе нешто што елиминише оне штетне, добили смо врсте бактерија које обично живе на здравој кожи”.

Гало и његов тим усредсређени су на Стапхилоцоццус хоминис, бактерију која је природно присутна на кожи и коју има око 21 одсто здравих људи, али само један одсто оних који пате од атопијског дерматитиса.

„Наша кожа пружа комензалним (корисним) бактеријама попут Стапхилоцоццус хоминис безбедно место за живот, па су неке од њих развиле начин да штите своју средину од штетних бактерија које покушавају да нападну”, објашњава Гало.

Бактерија Стапхилоцоццус хоминис производи антимикробне (одбрамбене) пептиде, мале делове протеина који директно убијају Стапхилоцоццус ауреус.

Такође производи хемијске супстанце које онемогућавају бактеријама да међусобно комуницирају.

Неке бактерије, као што је Стапхилоцоццус ауреус, међусобно „комуницирају” када њихова популација достигне одређену густину.

Овај механизам познат је као qуорум сенсинг (начин комуникације између бактерија исте или различите врсте посредством сигналних молекула) и покреће лучење токсина који могу да изазову упале коже.

Онемогућавањем те комуникације може да се спречи ослобађање токсина.

Галоов тим је 2021. године спровео рандомизовано контролисано испитивање прве фазе, током којег је 54 одраслих који пате од атопијског дерматитис недељу дана наносило крему која је садржала живе бактерије Стапхилоцоццус хоминис.

Резултати су показали да је третман овом бактеријом значајно смањио присуство Стапхилоцоццус ауреус на кожи, а код подгрупе пацијената смањени су црвенило и свраб који прате атопијски дерматитис, у поређењу са контролном групом која је користила плацебо крему.

Ова открића указују да посебан састав бактерија може да допринесе здравијем микробиому коже.

Међутим, потребна су додатна истраживања како би се потврдила ефикасност овог третмана да би могао да се користи као стандардна терапија.

Тим сада регрутује добровољце за рандомизовано испитивање друге фазе које ће трајати 14 недеља и треба да процени дугорочну делотворност терапије.

И други истраживачи су имали успеха у третирању екцема пробиотицима.

У клиничком испитивању 2003. године, 11 пацијената који су имали атопијски дерматитис је две недеље наносило крему која је садржала бактерију Стрептоцоццус тхермопхилус.

Резултати су показали да је крема подстакла производњу керамида у кожи, липидних молекука који помажу у хидратацији и очувању здраве кожне баријере.

У новијем истраживању из 2018. године, 10 одраслих и петоро деце који су патили од атопијског дерматитиса добили су такозвану „трансплантацију микробиоте”, што значи да су живе бактерије Росеомонас муцоса, прикупљене са коже здравих добровољаца, наношене на кожу пацијената два пута недељно.

После 16 недеља, симптоми су се побољшали за више од 50 одсто.

• 'Мојој деци сам направила ожиљке кремом за избељивање коже'
• Све што треба да знате о кремама за сунчање
• Зашто је корисно умерено сунчање

Иако нема много клиничких испитивања која се баве другим стањима коже, и она такође показују обећавајуће резултате.

На пример, акне су повезане са развојем популације бактерије Цутибацтериум ацнес (раније позната као Пропионибацтериум ацнес).

Због тога неки истраживачи трагају за бактеријама које производе антимикробне пептиде способне да спрече да се ова бактерија настани или да је елиминишу.

У једном клиничком испитивању, пацијенти који су имали тежал облик акни су користили лосион који је садржао бактерију Ентероцоццус фаецалис.

Лосион је значајно смањио број гнојница у поређењу са плацебо третманом.

Пецолд и његова компанија С-Биомедиц објавили су 2019. године резултате клиничког испитивања у којем су пацијентима са акнама давали крему која је имала специфичне сојеве бактерије Цутибацтериум ацнес.

Крема је ублажила стање акни.

Гало такође истражује да ли одређени сој бактерије Стапхилоцоццус цапитис може да буде делотворан третман за акне.

Студије на животињама показале су обећавајуће резултате.

„Основни механизам деловања је врло једноставан - спречавање раста бактерије Цутибацтериум ацнес слично као што то чине орални или антибиотици који се наносе на кожу за лечење акни”, објашњава Гало.

За разлику од антибиотика који се наносе на кожу, овај третман је усмерен само на бактерију Цутибацтериум ацнес, тако да не утиче на остатак микробиома коже, каже он.

Галоов тим је чак пронашао посебан сој бактерије Стапхилоцоццус епидермидис који производи молекуле за које се верује да могу да спрече рак коже који узрокује сунчево зрачење.

„Та бактерија производи мали молекул који спречава синтезу ДНК у трансформисаним или мутираним ћелијама коже”, каже Гало.

„Открили смо да, када су ове бактерије присутне на кожи мишева изложених УВ зрачењу, они развију знатно мање тумора коже у поређењу са мишевима који имају исти сој бактерија, али без гена одговорних за производњу тог антиметаболита”.

Наравно, потребно је још много тестирања и клиничких испитивања овог третмана пре него што се утврди да ли исто делује и код људи.

Иако се већина студија бави лечењем специфичних болести помоћу пробиотика, постоји и неколико истраживања која су испитивала да ли пребиотици или постбиотици могу да побољшају здравље коже.

На пример, неки истраживачи испитују да ли инулин, биљно влакно које се често налази у козметичким и производима за личну негу, може да делује као пребиотик када се узима орално или наноси непосредно на кожу.

Прелиминарни резултати показују да инулин може да учини кожу глађом и еластичнијом, стварајући повољније окружење за развој корисних бактерија.

Друге студије су показале да примена сфингомијелинске фосфодиестаразе, ензима који производе бактерије попут Стапхилоцоццус тхермопхилус које су уобичајене у ферментисаним млечним производима и јогурту, може да подстакне производњу керамида који су кључни за здравље коже.

Међутим, да би се потврдила делотворност ових крема, неопходна су велика, рандомизована, двоструко слепа клиничка испитивања, која су златни стандард у медицинским истраживањима.

На пример, недавни преглед спроведених студија анализирао је све доступне податке из клиничких испитивања спроведених до данас и закључио да, иако „орални и пробиотици који се наносе на кожу делују ефикасно у лечењу одређених упалних кожних болести и показују обећавајуће дејство за зарастање рана и превенцију рака коже, потребна су додатна истраживања да би се ови резултати потврдили”.

Гало је сагласан да је потребно још рада, али је оптимистичан у погледу будућности ове области.

„Крећемо се у правом смеру”, каже он.

„Као научна заједница смо схватили да морамо да разумемо тачно шта пробиотици раде, и много напора се улаже у испитивање тога, као и у стварање микроорганизама који ће нам користити.

„Због тога сам веома оптимистичан у погледу примене пробиотика за неколико година”.

Ипак, за људе који немају кожно обољење, али желе да има кожа буде глађа, да спрече боре или побољшају хидратацију, тренутно нема довољно доказа за делотворност пробиотика у кремама које могу да се купе у продавницама.

„Мислим да за многе пробиотике који су тренутно доступни на тржишту нема довољно снажних доказа, тако да их не бих нужно препоручио”, каже Гало.

„Можете да их пробате, али можда то није најбољи начин да потрошите новац”.

Иако се микробиом коже мења како старите и како се излажете различитим спољним утицајима, постоји неколико ствари које можете да урадите да побољшате природни микробиом коже.

„То је двосмерна улица, јер оно што већ радимо, као што је хидратација коже или заштита од УВ зрачења, заправо ствара окружење које је погодније за живот тих корисних микроорганизама”, објашњава Гало.

„Дакле, уобичајена нега коже, правилна хидратација и чишћење - све то доприноси здрављу коже”.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Пробиотици - прилично бескорисни
• Може ли да се заустави губитак косе
• Зашто вероватно не перете пешкире довољно често
• Да ли су научници пронашли начин да успоре старење

(ББЦ Невс, 05.08.2025)