Како до победе на Евровизији: Савети стручњака

Прошлогодишњи избор за Песму Евровизије пратило је око 163 милиона гледалаца, што значи да потенцијално постоји исто толико различитих мишљења о томе какав треба да буде савршен наступ.

Да ли је прави пут емотивна балада, испуњена порукама љубави и мира због које ће Европи сигурно засузити очи?

Или је бољи избор усиљен, гламурозан наступ, употпуњен заводљивим варијацијама традиционалних костима и сценски спектакл који тера читав континент (и Аустралију) да игра по дневним собама?

• Враџбине, сексуалне алузије и загонетке: Ваш водич кроз свих 37 песама Евровизије
• Србија на Песму Евровизије шаље Принца од Врање, подршка студентима
• Ко са Балкана иде на Евровизију: Марко Бошњак представља Хрватску

Савршена песма

Џо Бенет, форензички музиколог са Музичког колеџа Берклија у Бостону, у Сједињеним Државама (САД), анализирао је стотине евровизијских финалиста и утврдио два доминантна музичка стила.

Један је такозвана евро-лудница - песме брзог темпа (више од 120 бита у минути), са израженим ритмом бубњева и синт-поп аранжманима, као што су победничке песме Шведске Еупхориа (Лорин, 2012.) и Хероес (Монс Селмерлев, 2015.).

Други је спора балада, углавном темпа око 70 бита у минути, као што су португласка победничка песма Амар Пелос Доис Салвадора Собрала, 2017. године и Арцаде холандског представника Данкана Лоренса, који је победио 2019. године.

Постоји клише да песме на Евровизији увек треба да говоре о љубави и миру, а мишљење како треба да звучи савршена евровизијска песма је додатно поткрепљено нумером Лове Лове Пеаце Пеаце, која је изведена у ревијалном делу такмичења 2016. године.

Бенет сматра да у томе има истине, јер готово свака евровизијска песма прати једну од шест основних тематских категорија: „љубав, јединство, самопотврђивање, забаву, историју, и песме о томе како настаје музика”.

„Веома добро пролазе песме које славе личну снагу и самопоуздање”, што потврђује и победничка песма Аустрије из 2014. године, Рисе Лике а Пхоеникс, коју је извела дрег краљица Кончита Вурст, додаје Бенет.

Једноставан и ефектан сценски наступ

Иако многи извођачи желе да импресионирају раскошном сценографијом, стручњаци упозоравају да то није увек добитна комбинација.

Композитор Томас Стенгард, коаутор победничке песме Данске из 2013. године, Онли Теардропс, као и песме Вхат тхе Хелл Јуст Хаппенед коју изводи група Ремембер Мондаи, представница Уједињеног Краљевства (УК) на овогодишњем такмичењу, приписује његов успех управо једноставном наступу који је било лако зампатити.

„Кад бисте детету дали да нацрта ту сцену, могло би то лако да уради.

„Била је то босонога девојка, два момка за бубњевима и један који свира флауту.

„Врло једноставно, али ефектно”.

Са тим је сагласна вокална тренерка Кери Грант, која је 2014. године била на челу жирија УК-а, а 1983. је као чланица групе Свеет Дреамс заузела шесто место на Евровизији.

„Нема ништа горе од извођача који има сцену за коју је потрошено много новца, а наступ није на том нивоу”, каже она.

„Због тога цео наступ може да изгледа и лошије”.

Њен лични фаворит је наступ дрег краљице Кончите Вурст 2014. године, која је била први победник још од 1970. који без пратећих певача и играча на сцени.

Оно што је Кончиту издвојило од осталих такмичара је то што је била дрег краљица са брадом.

Кери Грант верује да поклоници Евровизије воле необичне ствари, као и све што „слави ЛГБТ заједницу”.

Ипак, додаје да Кончита није била само фора, већ „изванредна певачица која је могла да изведе оно што у вокалном тренингу називамо 'тренуцима за памћење'”.

Тон је кључан

На такмичењу за Песму Евровизије све више преовлађују молски тоналитети.

Бенет није сагласан са поједностављеним мишљењем да „дур осликава срећу, а мол тугу”, и објашњава да је „мол само једностасвнији начин изражавања емоционалне дубине”.

Према подацима мултимедијалне информативне агенције Прес Ассоциатион, чак 85 одсто финалиста 2023. године је извело тужне, молске песме.

У последњих 20 година, победиле су само две песме у дурским скалама - Руннинг Сцаред 2011. (Азербејџан) и Амар Пелос Доис 2017. године (Португал).

Професорка Елизабет Хелмут Маргјулис, која истражује уметност и естетику музике на Универзитету Принстону у САД-у, истиче важност начина на који слушалац разуме, то јест, повезује звук са контекстом песме.

На пример, неколико тактова техно музике нам одмах ствара призор мрачног ноћног клуба и типа ди-џеја који тамо наступао.

Због тога одређени молски тоналитети данас одмах код публике изазивају асоцијацију на „евровизијски звук”.

Вхат тхе Хелл Јуст Хаппенед, овогодишња песма групе Ремембер Мондаи настала је током кампа за писање песама, где је више аутора сарађивало на стварању савршене нумере за овогодишњег представника УК-а.

Песма је намерно компонована у дурској скали тонова да би се издвојила у мору молских песама, слично песми Спаце Ман (у Б-дуру), која је представнику УК-а Сему Рајдеру донела друго место 2022. године.

• Џули, Гори ватра: Југословенски хитови који нису победили на Евровизији
• Евровизија: „Стефанија&qуот;, победничка песма рођена у рату - Констракта на петом месту
• Ко је британска ТикТок сензација и учесник Евровизије

Изненађење је добар адут

Понављање је важно да би песма била памтјлива, каже Маргјулис, али додаје да треба избегавати претерану репетитивност.

Маргјулис сматра да песма постаје заиста заразна када се „не само често чује, већ и када садржи неко неочекивано изненађење”.

Класичан пример је Макинг Иоур Минд Уп, песма којом је поп-група Буцкс Физз донела победу УК-у 1981. године.

Песма је била променљивог тоналитета, а затим је група извела и незаборавну тачку промене костима - чланице бенда су стргле дуге сукње испод којих су биле мини-сукње, што је истовремено било и визуелно и музичко изненађење.

Раније победничке песме Евровизије често су биле исмеване због бесмислених стихова, као на пример Дигги-Лоо Дигги-Леи, којом је Шведска победила 1984. године, али Бенет тврди да то само потврђује колику важност Евровизија придаје мелодији.

„Евровизији су заиста потребне снажне, памтљиве мелодије.

„Желите да људи широм Европе певају ту мелодију. Неопходан је рефрен који је лако разумљив и заразан”.

Промена тоналитета је дуго био начин увођења новина у евровизијске песме.

Ова формула је током 2000-их примењена у више победничких песама, међу којима су Фли он тхе Вингс оф Лове браће Олсен (Данска, 2000), као и Молитва Марије Шерифовић (Србија, 2007.).

Али, Бенет истиче да иако овакав аранжман има отприлике петина песама које се пласирају у финале, ниједна нумера која има промену тоналитета у завршном рефрену није победила још од Молитве, пре скоро 20 година.

Песма коју је Стенгард написао за овогодишње представнице УК-а, Ремембер Мондаи, свакако је пуна изненађења.

Марк Севиџ, ББЦ музички новинар, песму је описао као „вртоглаву комбинацију промена тоналитета и темпа”.

Та песма заправо представља ауторов одговор на питање које себи увек поставља када ствара за Евровизију:

„Како се истаћи на такмичењу на којем сви желе да се истакну?”.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• „Ватерлоо&qуот; проглашена најбољом песмом Евровизије свих времена
• „50 година после победе песме Ватерло, Евровизија доживљава сопствени Ватерло&qуот;
• Евровизијски пут Југославије - од социјалистичког аутсајдера до фестивалског победника
• Човек који се кладио на властиту кућу због Песме Евровизије
• Колико се на Евровизији свира по политичким нотама
• Интервизија: Хладноратовски одговор на Евровизију

(ББЦ Невс, 05.12.2025)