Избори у Румунији: Навијач против математичара

Можда у другом кругу председничких избора право гласа има готово 18 милиона Румуна, али ће исход са великом пажњом пратити Европа, Русија, Украјина, па и Америка.

У недељном финалу надмећу се Ђорђе Симион и Никушор Дан, два посве различита кандидата које спаја само то да не припадају традиционалним партијама румунског система.

Симион, евроскептични лидер националистичке странке који себе прозива „румунским Трампом”, био је успешнији у првом кругу, освојивши готово 41 одсто гласова.

Кроз иглене уши, у други круг ушао је и Никушор Дан, градоначелник Букурешта, независни кандидат иза кога у финалном гласању ипак стају и неке традиционалне партије.

Биће то треће гласање за шефа државе, пошто је први покушај поништен крајем 2024. године због наводног мешања Русије кроз подршку екстремној десници, пре свега на друштвеним мрежама.

Румуни траже наследника Клауса Јоханиса који је више од деценије био на челу државе, а за чија два мандата се измењало чак девет влада.

Јоханиса је у фебруару ове године наследио Илије Боложан, председник парламента у функцији привременог шефа државе, све док се актуелна изборна сага коначно не заврши.

Председник у Румунији има овлашћења понајвише у областима одбране и дипломатије, а предлаже и премијера посланицима националног парламента.

Две Румуније

Серђу Мишкоју живи у Клужу, граду на западу Румуније, где предаје политичке науке на Факултету за европске студије.

Овом граду, комунисти Николаја Чаушескуа, који су земљом владали од краја Другог светског рата до 1989. године, мењали су име у Клуж-Напока по староримском насељу, покушавали развој тешке индустрије, исцрпљујући становништво сиромаштвом.

Када је и на улицама Клужа потекла револуција која се завршила егзекуцијом румунског диктатора и увођењем демократије, оптимизма није мањкало.

Улицама незваничне престонице Трансилваније данас шпартају нови трамваји и аутобуси са заставама Европске уније (ЕУ), тргови су реновирани, а фасаде у центру града блиставе и обновљене.

Ипак, Мишкоју каже да је то само један део румунске друштвене слагалице.

„Више од 40 одсто људи живи у селима, а само половина оних у градовима заправо живи у великим градовима где се види економски напредак и улагања.

„Постоје две Румуније, јако подељене међу собом: они који не живе у великим градовима осећају се напуштено и запостављено, а ове разлике само су расле.”

• 'Румунски Доналд Трамп' убедљив на председничким изборима, премијер поднео оставку
• Тиктокери оптужени за изазивање изборног скандала у Румунији
• Коначна одлука: Калин Ђорђеску не може да учествује на поновљеним председничким изборима у Румунији

У просечној плати од око 1.115 евра, бруто домаћем производу који је далеко бољи од свих суседа (па и Србије) осим Мађарске, ове разлике се мање виде.

Испливају на површину када се поставе у рам за европску слику, чији је Румунија чланица од 2007. године.

„Румуни су и даље грађани другог реда у ЕУ, са тешкоћама у приступању шенгенском простору, визама за САД чије је укидање одложено на неодређено време, а разлике богатог Запада и сиромашног Истока ЕУ су и даље снажне.

„Фрустрације су јаке и због духовне кризе у друштву: нација, црква, државне институције стављене су под знак питања”, каже Мишкоју.

Овај професор каже да су те фрустрације, комбиноване са страхом, практично нацртале резултате избора.

„Најважнији страх, који су потпиривали руски агенти и екстремна десница, је онај од рата: да ће Румуни, ако се настави рат у Украјини, бити послати да гину за ту земљу.

„Десница води кампању у којој много говори о миру, а све то подсећа и на време Чаушескуа који се 80-тих залагао за наводно разоружавање и мир.”

Ко су изборни финалисти?

Фрустрације и страхови у финале избора увели су два потпуно различита кандидата који имају само једну сличност.

„Оба кандидата су на свој начин антисистемска, обојица не долазе из традиционалних партија, али су истовремено и потпуно различити - један је прогресиван и либералан, други долази из поља екстремне деснице”, описује их Анастасија Поћумбан, истраживачица Немачког савета за међународне односе (ДГАП).

Пре годину дана, Ђорђе Симион није био ни близу кандидата који би могао да има најбољи резултат у првом кругу председничких избора.

Овај 38-годишњи, не претерано харизматични некадашњи екстремни навијач са фудбалских трибина Рапида из Букурешта, студирао је филологију и историју.

У младости се залагао за присаједињење великог дела Молдавије Румунији, бринуо о правима Румуна у суседним земљама, па и Србији.

Оснива странку која први пут на изборима учествује 2020. године и улази у парламент, али без озбиљније подршке.

То се донекле мења на парламентарним изборима крајем 2024, када његова Алијанса за унију Румуна постаје озбиљнија опизициона снага.

На истовременим председничким изборима, Симион осваја само 14 одсто гласова и завршава као четвртопласирани.

Ипак, изненађујући тријумф Калина Ђорђескуа, независног кандидата екстремне деснице, поништен је због манипулација пре свега на друштвеним мрежама.

„Симион је био одушевљен резултатом Ђорђескуа и зато га је паметно подржавао до краја, знајући да овај неће моћи опет да се кандидује - и тако је преузео и велики део његове подршке.

„Обећао је да ће, ако победи, поставити Ђорђескуа за премијера и то му је донело додатне гласове”, објашњава Мишкоју успех Симиона.

У међународној арени, поред позивања на сличност са Доналдом Трампом, Симион се представља као близак италијанској премијерки Ђорђи Мелони, пољском председнику Анжеју Дуди, али и једном лидеру из непосредног суседства.

„Симион покушава да се представи и као неко ко ће вући потезе попут Виктора Орбана, иако Орбан носи шал на коме је Мађарска присвојила део Румуније.

„Он тврди да је потребно попуштање у односима са Мађарском, а да ће и он бити један од конзервативних лидера Европске уније”, каже Анастасија Поћумбан.

Последњу препреку на путу ка власти представља му Никушор Дан, тренутни градоначелник главног града земље, политичар потпуно другачијег профила.

„Људи не причају много о њему, а показало се и да није претерано харизматичан.

„Ипак, иако можда нема харизму, има искуство, посвећеност ономе чиме се бави”, указује Поћумбан.

Паришки студент математике у политику је, попут ривала, ушао из цивилног сектора и активизма.

Иако је и сам основао једну странку, убрзо је напустио, па се на изборима нашао као независни кандидат.

„Дан је потпуни аутсајдер у политици који је после два покушаја постао градоначелник Букурешта и бори се против грађевинске мафије и тајкуна.

„Кампању је засновао на не превише спектакуларним и атрактивним порукама, већ суровој реалности, представљајући себе као 'искреног штребера'”, описује га Мишкоју.

Никушор Дан чврсто стоји иза румунског чланства у НАТО-у и помоћи суседној Украјини која је Кијеву посебно важна јер са Румунијом дели копнену границу, али и Црно море.

Друштвене мреже: од вести до манипулације гласовима

Изборно финале у Румунији за ову земљу је необично јер се у њему не налази ниједан кандидат традиционалних странака: конзервативаца, либерала или социјалдемократа.

„Узрок томе видим пре свега у незадовољству стањем у привреди, људи су незадовољни политикама које су водиле старе партије.

„Случајеви корупције, злоупотребе средстава, изневерена очекивања од реформи довела су до оваквог исхода”, сматра Анастасија Поћумбану.

Од увођења вишестраначја, исти играчи делили су власт и смењивали се на врху, све док нису начинили оно што Серђу Мишкоју сматра „фаталном грешком”.

„Раније се решење тражило у владама конзервативаца и либерала са једне, а социјалдемократа са друге стране - кад су једни неуспешни у влади, на следећим изборима победе други.

„Од 2021. године, ове странке створиле су 'велику коалицију': било је катастрофално оставити толики простор популистима у опозицији, чиме је створен механизам за њихову радикализацију.”

Снажно конзервативна десница простор за комуникацију нашла је на друштвеним мрежама.

Али, како каже Мишкоју, помало обилазним путем.

Бројну румунску дијаспору, која је у последње три деценије напуштала земљу у потрази за бољом платом на западу Европе, најпре је запљуснуо нови политички талас из отаџбине.

„Друштвене мреже су једини начин на који се у дијаспори прате вести из матице, па су они донели много тог утицаја кући, а и ту су се многи ослонили само на друштвене мреже, игноришући или бојкотујући традиционалне медије.

„Томе је допринело и интересовање људи за алтернативним одговорима на многе теме, од езотерије, астрологије, алтернативне медицине, до теорија завере, а то су све подржавали инфлуенсери које је плаћала екстремна десница.”

У првом кругу, Симион је у дијаспори освојио чак 61 одсто гласова, наспрам 25,4 одсто гласова Дана.

Кулминација утицаја друштвених мрежа стигла је на изборима крајем 2024. године који су поништени, а победнику првог круга Калину Ђорђескуу је забрањено да се кандидује на поновљеном гласању.

Румунски обавештајци објашњавали су да је изненађујући пораст популарности Ђорђескуа последица „високо организоване и герилске кампање&qуот; на друштвеним мрежама, дељења идентичних порука и коришћења утицајних људи на интернету, вођено са „спољних локација&qуот; како би се заобишла контрола, писао је раније ББЦ.

Ђорђеску је био и привођен, а његово одсуство са листића искористио је Ђорђе Симион за још бољи резултат у првом кругу актуелног гласања.

Европска будућност истока континента на коцки

У интервјуу за ББЦ, Ђорђе Симион је јасно ставио до знања да мисли да је „Русија највец́а опасност за Румунију, Пољску и балтичке државе&qуот; и да текући рат у Украјини „не води никуда”.

У једном од јавних обраћања, рекао је да не жели да земљу изведе из Европске уније, већ да Унију промени у „гнездо за различите и суверене нације”.

Иако он пориче да је проруски оријентисан, аналитичари очекују да би могао значајно да промени политику земље.

„Заборавите на било какву помоц́ Украјини ако Симион постане председник&qуот;, рекао је Георге Скатару, стручњак за безбедност у Центру за нову стратегију у Букурешту.

Због претходних активности и ставова, Симиону је забрањен улазак у две суседне државе: Молдавију и Украјину, што би била необична препрека за евентуалног председника.

„Ако Румунија падне под утицај крајње деснице, која је много више пријатељски настројена према Русији него друге странке, цела слагалица безбедносне линије на истоку Европе биће поремећена.

„Виктор Орбан и Роберт Фицо би са Румунијом могли да саставе осовину којом би блокирали реформе, спречавали изградњу заједничке европске одбране, били отворенији за директне преговоре са Русијом у којима би жртвовали Украјину зарад власти популистичких група”, сматра Серђу Мишкоју.

Битка крајње деснице против актуелног система могла би да се преслика у борбу за прерасподелу моћи у читавој Европи, али је за Анастасију Поћумбан све ово последица промена ван Румуније.

„Овакве изборе треба гледати и као део промене међународног поретка после напада Русије на Украјину, јер је и у Европи постало нормализовано да екстремна десница има велику подршку - раније је то било неприхватљиво, а сада је све то нормалније.”

Због свега тога, професор Серђу Мишкоју пажљиво разматра и сопствену будућност у Румунији.

„Због тема којима се научно бавим, знам да бих могао да будем високо на листи противника, уколико власт буде контролисала екстремна десница.

„Разговарао сам са породицом шта би нам било чинити у том случају.”

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Браћа Тејт, оптужени за силовања и трговину људима, напустили Румунију и дошли у Америку
• „Тејт нас је силовао и давио”, жене говоре за ББЦ
• Ендрју Тејт за ББЦ: „Ја сам сила добра, радим по Божијем налогу&qуот;

(ББЦ Невс, 05.16.2025)