Данас други круг председничких избора у Румунији, од исхода зависи оријентација земље

Грађани Румуније данас у другом кругу председничких избора бирају између крајње десног евроскептика Ђорђа Симиона (Георге) и прозападног реформисте Никушора Дана (Ницусор), чија би победа задржала земљу на проевропском смеру и ​умирила инвеститоре.

Симион, 38-годишњи лидер ултранационалистичке Алијансе за уједињење Румуна, надмашио је осталих 10 кандидата у првом кругу избора 4. маја, освојивши 41 одсто гласова на таласу широко распрострањеног незадовољства грађана мејнстрим странкама. Дан, 55-годишњи независни центристички градоначелник Букурешта, освојио је у првом кругу 21 одсто гласова.

Већина истраживања јавног мњења између два изборна круга давала је предност Симиону, док је најновије показало да су он и Дан изједначени, наводи агенција Ројтерс.

Симион, чија је победа у првом кругу довела до пада прозападне румунске владе, противи се даљој помоћи Украјини, критичан је према руководству Европске уније (ЕУ) и залаже се за конзервативне политике и блиско повезивање са покретом председника САД Доналда Трампа Учинимо Америку поново великом (МАГА).

Познат је и по залагању за повратак Румуније на њене границе из 1940. године, што укључује делове Бугарске, Молдавије и Украјине, и као противник права ЛГБТ заједнице.

Симион, који кампању води под слоганом "Румунија на првом месту", рекао је да у случају победе не може да искључи ванредне парламентарне изборе како би добио жељену владајућу већину у земљи са 19 милиона становника.

Победа Симиона могла би да изолује Румунију, да смањи улагања и да учини земљу мање предвидљивом и мање кооперативном чланицом НАТО-а по питању војне помоћи Кијеву, што би ишло наруку Русији, наводи Ројтерс.

Симион је постао водећа фигура крајње деснице након што је у марту забрањено учешће на изборима десничарском популисти Калину Ђорђескуу (Цалин Георгесцу), који је на поништеним прошлогодишњим изборима освојио највише гласова. Уставни суд је поништио те изборе после тврдњи да је Русија водила координисану онлајн кампању у корист Ђорђескуа, што је Москва демантовала.

За разлику од Симиона, Дан је снажно про-ЕУ и про-НАТО оријентисан, указује на значај румунске подршке Украјини и обећава сузбијање корупције, смањење економске неједнакости и брзе преговоре са прозападним странкама о формирању владе.

Тај тихи математичар, школован на Сорбони, био је антикорупцијски активиста пре уласка у политику 2016. године, када је основао странку Унија за спас Румуније. Описују га као методичног и мирног породичног човека, који често шета са ћерком до школе.

Бирачко тело Дана је факултетски образовано становништво великих градова, док Симион рачуна на гласове радничке дијаспоре и становника малих места и села, наводи Ројтерс.

Румунски посланик у Европском парламенту Зигфрид Мурешан, потпредседник Европске народне партије (ЕПП), рекао је да Румуни данас не одлучују само о новом председнику, већ и о влади и целокупној оријентацији земље у наредним годинама.

Председник Румуније има одређена извршна овлашћења, међу којима су командовање војском и председавање Савету за одбрану, који одлучује о војној помоћи и одбрамбеној потрошњи. Председник именује премијера и поставља главне судије, тужиоце и шефове тајних служби, а има утицај и на спољну политику, будући да може да стави вето на одлуке ЕУ.

Међутим, румунски парламент, односно влада која произлази из већине, има већа овлашћења од председника државе. Парламентарна већина може да поништи бројне одлуке председника, мора да одобри избор његовог кандидата за премијера и може да осујети покушај расписивања ванредних избора.

Одлазећи сазив парламента готово је подједнако подељен на три табора - на леви центар, на десни центар и на крајњу десницу.

Без обзира на исход председничких избора, нова владајућа већина неће моћи да буде формирана без највеће парламентарне странке - Социјалдемократске партије, која је подељена на прозападно и крајње десно крило, наводи Ројтерс.

Аналитичари не искључују могућност формирања мањинске владе, која би подршку тражила од различитих странака, зависно од теме која је на дневном реду, што би продужило политичку нестабилност.

Победник избора, који ће на челу државе наследити Клауса Јоханиса, имаће задатак да номинује премијера и да утиче на брзо формирање нове владе ради смањења буџетског дефицита Румуније, највећег у ЕУ, и избегавања смањења кредитног рејтинга земље.

(Бета, 18.05.2025)