Сукоб државе и универзитета у Србији: Живо сећање на 'Шешељев' закон из 1998.

Представници високог школства у Србији страхују да би после 27 година од кад је донет спорни закон којим је укинута аутономија универзитета, прошлост могла да се понови.

Страх темеље у најавама да ће се Закон о високом образовању поново мењати и односу власти према универзитетима од почетка студентских блокада.

„Сва моћ је на страни власти - могу да измене законе и определе новац како желе.

„На страни универзитета је знање и, надам се, солидарност студената и професора”, каже Александра Крстић, професорка Факултета политичких наука, за ББЦ на српском.

Сукоб државе и високог школства дешава се и у Америци, протеклих месеци администрација председника Доналда Трампа води спор са универзитетима широм земље, а пре свега са престижним Харвардом.

Реагујући на вишемесечне студентске блокаде, Влада Србије је изменила прописе и смањила плате професорима који не држе наставу.

Неки од њих су у априлу добили тек неколико хиљада динара.

Академци сада страхују да би нови прописи могли додатно да умање новац за државне факултете дајући предност приватним, о чему је посредно више пута говорио председник Србије Александар Вучић.

„Не знам откуд забринутост када документа (нацрта) нема, нема ни интерних консултација, ни различитих верзија закона о којима се распредају разне приче”, каже министар просвете Дејан Вук Станковић за ББЦ на српском.

Није желео да даље говори о овој теми.

Док се чека нацрт, многи призивају злогласни Закон о универзитетима усвојен гласовима социјалиста, јуловаца и радикала 26. маја 1998. године.

Била је то освета академским радницима који су подржали студентске демонстрације против режима Слободана Милошевића годину дана раније, изазваних крађом на локалним изборима.

Прогон и откази наставницима, присуство полиције и кратко ошишаних момака у факултетским ходницима, застрашивање и претресање на улазима, били су на неким факултетима свакодневица.

„Сва аутономија је била пренета на државу која је о свему могла да одлучује.

„Био је то потпуни крах друштва, јер је аутономија универзитета једини гарант да постоје било какви елементи слободе и њен значај превазилази академску заједницу”, каже Јелена Ђорђевић, професорка Факултета политичких наука у пензији, за ББЦ на српском.

Закон је укинут 2002. године, а по садашњим прописима држава финансира универзитете, али они самостално доносе кључне одлуке о сопственој судбини.

• Излазак студената на 'изборну утакмицу' - зашто сада
• Блокада факултета у Србији: Професорима смањене плате, инспекција на вратима
• Тишина, блокаде и протести: Шест месеци од новосадске трагедије

'Спас Универзитета'

Под тмурним небом и на јаком пљуску стајали су професори и студенти једни поред других испред Владе Србије 23. маја 2025.

Неформална група „Побуњени универзитет” позвала је на скуп тражећи између осталог расписивање ванредних парламентарних избора и распуштање радне групе чији је задатак да изради Нацрта Закона о високом образовању.

„Судбина универзитета решаваће се на крају на изборима”, каже Јелена Теодоровић, професорка на Факултету педагошких наука Крагујевачког универзитета.

„Ниједан аргумент не може да убеди ову власт да нешто промене, јер се воде злом намером да се финансијски уништи универзитет, и да му се одузме аутономија”, говори.

Неколико дана раније, Ректорски колегијум Београдског универзитета понудио је „Иницијативу за спас Универзитета у Београду&qуот;, у којој се предлаже делимичан повратак на наставу уз наставак блокада.

Факултети не могу више да издрже незабележене вишемесечне притиске којима су изложени - блокаде рачуна, егзистенцијалну угроженост и одлазак запослених, губитке студената, тужбе, пише у Иницијативи.

Тренутну ситуацију, Александра Крстић описује као „неиздрживу”.

„Ако се овако настави, ми ћемо економски потпуно пропасти, а студенти ће се разјединити”, каже.

Док говори, низ једну од централних београдских улица Кнеза Милоша спушта се велика група студента, коју предводе младићи са препознатљивим транспарентом „Машинци против машинерије”.

Колона се протеже од зграде владе до Пионирског парка, и међу њима је Ружица Симић, студенткиња Технолошко-металуршког факултета у Београду.

„Смањење плата и притисци на професоре су стварни и ми имамо разумевања за њих&qуот;, каже Симић.

„Али ми нећемо да поклекнемо. Ово је тренутак да се покажу зуби и да се блокаде наставе до испуњења захтева”, говори.

„И да се настави настава, притисци неће стати. Тек тада ће, у тој преломној тачки, бити највећи”, верује.

Као и професори, и она формирање Радне групе за израду закона види као даљи притисак на универзитет.

„Образовање се не цени.

„Наше блокаде су почеле због страдања 16 људи који су погинули у паду надстрешнице због нестручних радова”, каже.

Шта се зна о изменама Закона о високом образовању?

Мало.

Новоизабрана влада направила је Радну групу за високо образовање.

Има два задатка: да анализира тренутни рад универзитета и предложи нове облике „одрживог” финансирања и да изради Нацрт закона о високом образовању.

„Може се очекивати финансирање приватних универзитета из буџета, долазак страних универзитета, смене декана и постављање управа од стране власти”, написали су Ректорски колегијум и декани у Београду.

Професорку Теодоровић посебно брине могући привилеговани положај приватних факултета у будућности.

„Имало би то дугорочне последице на цело друштво.

„Образовање ће постати привилегија богатих, а уз то ће доћи и пада квалитета, што ће се веома брзо осетити”, каже.

Влада је прошле године намеравала да измени Закон о високом образовању, тако да страни приватни факултети могу да раде у Србији без провера кроз које пролазе домаћи универзитети.

Под притиском јавности од тога се одустало.

Закон о високом образовању промењен је у марту 2025, како би се испунио четврти захтев студента о повећању буџета, а изменама су сви били мање-више задовољни.

После ових уступака академској заједници, власт је учинила заокрет и променила прописе тако да се плате професора обрачунавају превасходно на основу наставе коју држе, а не научног рада.

„Овим изменама претворили су нас у учитеље, не ценећи суштину нашег посла, а то је научно-истраживачки рад&qуот;, каже Јелена Ђорђевић, која је и чланица политичког савета опозиционе странке Покрета слободних грађана.

„Запослени су притиснути на најгнуснији начин, ударено је на њихова елементарна права”, додаје.

Погледајте како је изгледао контрамитинг власти 1996. године

„Шешељев закон”

Ђорђевић добро зна како изгледају притисци на факултету.

Када је 1998. године донет Закон о универзитету, власт је поставила своје људе на место декана, што су поједини искористили за обрачун са запосленима који су били гласни критичари режима Слободана Милошевића.

Од запослених се тада тражило да потпишу нове уговоре о раду, што је Ђорђевић одбила.

„Хтели су да пристанемо на подржављање универзитета.

„Не могу да се похвалим да се академска заједница показала, мали број људи је одлучио да по сваку цену на то не пристане”, каже.

Она говори да је била спремна да буде избачена са факултета иако није имала алтернативу - финансијска ситуација је, каже, била „катастрофална”.

„Нисам могла да поднесем да поклекнем и пристанем на захтеве власти”, каже.

Тадашња власт је закон образложила као начин да универзитет постане „ефикаснији”.

„Подршка студената професорима тада није била громогласна као сама побуна годину дана пре тога која је и довела до доношења тог закона”, каже.

Професори који су одбили да потпишу нови уговор су избачени или су били изопштени на факултетима.

„Током бомбардовања 1999. године била су организована дежурства на факултетима.

„Мени и колеги, који нисмо потписали уговоре, речено је да нисмо добродошли на дежурствима, јер се посматрамо као 'локатори'”, говори о догађају који јој је остао урезан.

Закон о универзитету остаће у јавности запамћен и као „Шешељев закон”, по лидеру Српске радикалне странке, тадашњем потпредседнику владе, који је био један од његових најгласнијих заговорника.

Министар за информисање у тој влади био тадашњи функционер радикала 28-годишњи Александар Вучић, данашњи председник Србије.

Шешељ је осуђен због злочина против човечности пред пред Механизмом за међународне кривичне судове у Хагу 2018. године.

Претходно је из СРС настала данашња владајућа Српска напредна странка, чији представници сада оптужују професоре који су подржали студентске блокаде за уништавање образовног система.

„Сад су нам (такви професори) својим нерадом, јавашлуком, неодговорношћу отворили врата да ствари у Србији на различите начине мењамо и мењаћемо&qуот;, рекао је Вучић телевизији Пинк, помињући недавно настојање државе да страни факултети дођу у Србију.

Поново је оптужио професоре и наставнике да су „спроводили обојену револуцију&qуот;.

„Мораће да буду одговорни за злодела која су чинили. Против Србије је почињен страшан злочин. Страшан&qуот;, рекао је Вучић.

'Ово није 1998.'

Прилике нису исте као пре 27 година, верује професорка Ђорђевић.

„После санкција, глади, инфлације, рата, били смо ојађен народ на ивици снаге. Тадашња слабост академске заједнице била је и последица свега што се десило од распада Југославије.

„Овог пута академска заједница понашаће се другачије. Уверена сам да свест о томе да држава срља у пропаст са овом влашћу неће дозволити да ова борба утихне”, каже Ђорђевић.

Под финансијским притиском државе, поједини факултети окренули су се онлајн настави.

До 20. маја, онлајн наставу увели су универзитети у Крагујевцу и Новом Пазару, уз још 59 појединачних факултета у осталим градовима Србије, подаци су Националног акредитационог тела.

То што је одобрена онлајн настава, не значи и да се одржава онако како је замишљена, јер се на многим факултетима студенти противе.

„Не желим на такав начин да студирам&qуот;, каже Ружица Симић.

„Ушли смо у блокаде свесни да можемо да изгубимо годину.

„Онлајн настава није решење, не можемо да надокнадимо семестар и по на тај начин. Треба да будемо квалитетни инжењери, а не као они који су довели до пада надстрешнице”, каже она.

Александра Крстић са ФПН-а сматра да се мора пронаћи нова стратегија борбе за студентске захтеве.

„Не смемо да допустимо - не да се понови 1998, јер она је била и прошла - него да се не направи тежа ситуација тако што ћемо изгубити солидарност са студентима и између универзитета.

„Борба за универзитет није само борба за добре законе, већ је пре свега борба за очување јединства студената и професора”, закључује.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Шта су написали професори о испуњености студентских захтева
• Страни факултети у Србији: Гласне критике и повлачење предлога
• Од 9. марта до блокада: Како је власт одговарала на студентске протесте

(ББЦ Невс, 05.26.2025)