'Неочекивано': Остаци дрвених утврђења из бронзаног доба на југу Србије

Испитујући тло и присуство подземних вода, на високој, неплављеној десној обали реке Нишаве, у склопу заштитних истраживања дуж трасе железничке обилазнице око Ниша, научници су открили локалитет који их је „запрепастио&qуот;.

Тим нишких археолога наишао је у селу Малчи на ископине кружног облика, са концентричним рововима (рондели) и дрвеним утврђењима (паласиде) које одолевају хиљадама година.

Карактеристичне су за неолитски период, доба праисторије које је на Балкану почело око 5.500 година пре нове ере.

Ископине на југу Србије би могле да буду из раног бронзаног доба, периода после неолита, што их додатно чини јединственим.

„Баш смо се изненадили и нисмо очекивали, то је изузетно ретка врста локалитета код нас.

„До сада није пронађен овакав тип ископине неолитског периода када се развијала засебна винчанска култура&qуот;, објашњава Александар Алексић, археолог нишког Завода за заштиту споменика културе за ББЦ на српском.

Винчанци су на простору Балкана живели релативно дуго, у периоду млађег каменог доба од 5300. до 4500. године пре нове ере.

За то време били су изузетно напредни.

Знали су за основу термоизолације приликом градње кућа, били су врсни керамичари и трговци, а живели су у друштвима за која научници верују да су функционисала по принципу једнакости.

Остаци винчанске културе пронађени су на широком простору који данас обухвата делове Грчке, Бугарске, Румуније, Мађарске, Босне и Херцеговине, Хрватске, Северне Македоније, Црне Горе и целокупне територије Србије.

• Шта су археолози нашли у Србији у 2023: Римски водовод, славолук и магични тинтинабулум
• Сремска археолошка ризница: Пронађени винчански гробови, 8.000 година старе кошнице и келтски накит
• Мистерије Винчанске културе - шта све мучи научнике

Шта је пронађено у близини Ниша?

Постоје бројна неолитска налазишта у Србији, али је тек нишко открило нову специфичну врсту земљаних утврђења.

Концентрични ровови махом од дрвета или земље били су карактеристични за неолитски период централне Европе (Немачка, Аустрија, јужна Пољска, Чешка и Словачка), а касније и Велике Бриатније, али не и Балкана.

Зато је запрепашћење нишких научника још веће.

„Улога тих ровова и утврђења углавном је била да спречи прилаз датом простору&qуот;, објашњава Алексић.

Из једног таквог утврђења у комбинацији са великим комадима камена (монолитима) развијен је чувени Стоунхеџ, додаје.

• Решена вековна мистерија: Откривено порекло Стоунхенџа
• ДНК открива ко је изградио Стоунхенџ
• Највећи праисторијски споменик пронађен близу Стоунхенџа

Ипак, свеже откривени локалитети код Ниша, прављени су од примитивних материјала - земље и дрвета, у знатно млађем бронзаном добу, што је вероватно било имтација старих неолитских традиција, саопштили су из Завода.

Док су се људи старијем и средњем каменом добу углавном бавили ловом, када су се тек назирали први обриси сталних насеља, у неолиту - млађем каменом добу се окрећу земљорадњи.

Култивишу житарице, припитомљавају биљке и животиње и уместо сталних сеоба, формирају прве сталне заједнице.

„Усвајају се, за то време, нове технологије, јављају се глачане алатке, сличне секирама.

„Постављене су основе савременог живота&qуот;, објашњава археолог Алексић.

Даља истраживања би требало да одговоре чему су служили ови кружни формати и утврђења и откуд баш у том периоду.

„Сличан пример је уочен на локалитету Шанчине код Шапца, али датира из раног бакарног доба&qуот;, каже Алексић.

Бакарно доба заправо је прелазно раздобље између неолита и бронзаног периода.

Камен се и даље користио за израду оруђа, али је убрзо откривен бакар - метал, те је његова употреба била све масовнија.

Сточарство се интензивније развија, потискујући лов, риболов и ратарство, да би већ у следећем, бронзаном праисторијском раздобљу постало доминантна грана привреде.

„Људи су додатно усавршавали рударање и схватили да мешањем бакра и калаја добијају бронзу коју су потом користили за производњу оруђа, потискујући камен из употребе.

„То је тада била велика технолошка иновација, као што је 1980-их велико достигнуће био развој интернета&qуот;, објашњава.

Није први пут да се у околини Ниша пронађу необична отркића.

Археолози су током заштитиних испитивања дуж трасе гасовода Ниш–Димитровград пронашли остатке римског хореума (складиште за житарицу и храну) из касног 3. и раног 4. века.

Због значаја овог открића, траса гасовода је померена како би се избегло уништавање драгоценог археолошког наслеђа.

Ко би могао да претпостави да су на само 30 метара јужније од њега праисторијски слојеви са рововима.

Јужни део малчанског локалитета Орничје где је уочен рондел, делимично је уништен ерозијом тла.

„Јединствено откриће на нашим просторима - не значи да је једино, али је прво откривено.

„Зато је важно да се по завршетку свих истраживања и оно заштити&qуот;, закључује Алексић.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Божанско изненађење - римски жртвеник пронађен у дворишту куће код Књажевца
• Прича о Нишлији, првом неандерталцу у Србији
• Научница из Србије открива свет праисторијских мама и беба
• Пет археолошких открића у Србији која су обележила 2022.
• Неандерталци као уметници: Шта открива древни отисак прста
• Сусрет неандерталаца и праљуди код Ниша - шта нам говоре новооткривени фосили

(ББЦ Невс, 06.06.2025)