Да ли су емисије угљен-диоксида у Кини достигле врхунац

Током протекле године, емисије угљен-диоксида у Кини су почеле да опадају.

То показује извештај који је припремио Лаури Миливирта из Центра за истраживање енергетике и чистог ваздуха (ЦРЕА) за британски портал посвећен климатским променама Царбон Бриеф.

У првом тромесечју 2025. године, укупне емисије угљен-диоксида у Кини биле су ниже за 1,6 одсто у поређењу са истим периодом претходне године, наводи се у извештају.

Други стручњаци са којима је ББЦ разговарао истичу да нису независно потврдили ове податке, али наглашавају да промене у структури извора енергије у Кини указују на то да је земља на прагу да оконча вишедеценијски тренд раста емисија, или да већ јесте.

Емисије угљен-диоксида у Кини су раније опадале, али само током великих шокова, попут пандемије ковида-19, која је успорила кинеску економију.

Ако се ови подаци потврде, то би био први пут да су емисије смањене у време када је потражња кинеске привреде за електричном енергијом забележила снажан раст.

• Шта су климатске промене? Стварно једноставан водич
• Да ли су соларни панели еколошка катастрофа у настајању
• Како је Кина постала светско економско чудо

Ако се настави овај пад, то би означило крај периода убрзаног раста емисија због којих је Кина почетком овог века постала највећи емитер угљен-диоксида у свету.

Пре 50 година, удео Кине у укупним светским емисијама био је мањи од седам одсто.

Након вишедеценијског убрзаног економског раста, који се углавном ослањао на угаљ, данас удео Кине у светској емисији гасова са ефектом стаклене баште износи око 30 одсто.

Још 2019. године, емисије у Кини су биле веће од укупних емисија свих развијених земаља.

Док су емисије у Кини вртоглаво расле, друге велике економије попут Сједињених Држава (САД) и Европске уније (ЕУ) бележиле су пад емисија, јер су постепено укидале енергетски интензивну производњу и употребу угља за производњу електричне енергије.

Кина је дуго тврдила да само прати пут којим су ишле богатије земље, чији је економски развој такође пратио снажан пораст емисија.

Међутим, чињеница је да је последњих година Кина главни узрок светског раста емисија.

„Кина је била одговорна за практично целокупан раст нето емисија у свету у протеклој деценији.

„Свет би стабилизовао емисије још пре десет година да није било Кине”, каже Миливирта, аутор извештаја за портал Царбон Бриеф.

Због размера кинеских емисија, кључно је да земља почне да смањује емисије како би могао да се постигне успех у борби против климатских промена.

Снажан раст чисте енергије

Миливирта каже да је захваљујући великом порасту броја соларних и ветроелектрана, као и других извора чисте енергије широм земље, Кина успела да обузда раст емисија.

„У Кини је изграђено више од половине свих соларних панела и ветропаркова постављених у свету током последњих година”, наводи он.

„Капацитет соларних панела постављених у Кини прошле године може да се пореди са укупним капацитетом у ЕУ, и то је запањујући темпо раста.”

Нови подаци британског аналитичког центра за енергетику Ембер показују да је су априлу енергије ветра и сунца први пут биле извор више од четвртине произведене електричне енергије у Кини.

Истовремено, у прва четири месеца 2025. године, производња електричне енергије из фосилних горива пала је за 3,6 одсто у поређењу са истим периодом прошле године.

„То су драстичне промене за привреду, која се историјски ослања на угаљ”, истиче Јанг Бићинг, аналитичарка у центру Ембер.

„Термоелектране на угаљ се све више сматрају резервним извором електричне енергије”, каже она.

Иако није потврдила све Миливиртине податке, Јанг је сагласна да емисије угљен-диоксида из производње електричне енергије у Кини почињу да се стабилизују, нарочито због раста обновљивих извора у енергетском миксу земље.

Врхунац или стагнација?

Међутим, чињеница да Кина обуздава раст емисија не значи нужно да ће уследити одрживи пад емисија.

„Може доћи до веома раног достизања врхунца, али на том нивоу емисије могу да се задрже дужи временски период, а то није баш добро у борби против климатских промена”, упозорава Ли Шуо из Азијског института за друштвене политике (АСПИ).

Шта ће уследити након могућег врхунца зависи од много чинилаца, како домаћих, тако и оних у свету.

Ли каже да је нестабилност на светском тржишту нафте, изазвана догађајима као што су рат у Украјини, последњих година додатно подстакла кинеске власти да обезбеде енергетску безбедност земље.

Кина се поново ослонила на угаљ, којег има у изобиљу.

„Ако се наставе геополитички потреси, мислим да ће Кина инсистирати на њеној енергетској безбедности, што ће представљати озбиљан изазов за енергетску транзицију у земљи”, каже Ли.

Међутим, Кристоф Недопил Ванг, директор Азијског института на Универзитету Грифиту у Аустралији, сматра да тежња за енергетском безбедношћу може да оде у оба правца.

Поред богатих резерви угља, Кина је водећа земља у свету у области чистих технологија, међу које спадају ветротурбине и соларни панели, истиче он.

„Смањење увоза због већег ослањања на обновљиве изворе енергије заправо повећава националну безбедност Кине”.

Недопил Ванг такође сумња да ће трговинске тензије са САД-ом и успоравање привредног раста навести кинеске власти да подстичу раст на начин који би довео до новог пораста емисија угљен-диоксида.

Сматра да доносиоци одлука у Кини верују да су покретачи привреде у будућности управо сектори које имају мале емисије, као што су информационе технологије, биотехнологија, електрична возила, и чиста технологија, и да ће највероватније подстицати развој ових сектора.

„Ови сектори су заиста помериле тежиште кинеске привреде од индустрија које су велики загађивачи”, каже он.

„Не видим да Кина планира масовно проширење старих индустријских грана, као што је производња челика.”

Потребни су трајни климатски напори

Сви стручњаци који су цитирани у овом тексту сагласни су да је Кина значајно успорила раст емисија угљен-диоксида, без обзира да ли то значи и трајно смањење емисија.

Међутим, Кина треба да испуни и међународне обавеза у погледу емисија угљен-диоксида.

Кина се Париским споразумом обавезала да ће до 2030. године смањити њен коефицијент емисије угљен-диоксида за више од 65 одсто у односу на ниво у 2005. години.

Коефицијент емисије угљен-диоксида представља масу емитованог угљен-диоксида у атмосферу сведену на јединицу енергије.

Током пандемије корона вируса, Кина је знатно одступила од ове обавезе, јер се у том период више ослањала на енергетски интензивну индустријску производњу.

Ако би највећи емитер угљен-диоксида на свету одустао од главне међународне климатске обавезе, био би то озбиљан ударац за мултилатералну климатску акцију.

Сада, једина шанса Кине да испуни овај циљ је да стално смањује емисије до 2030. године, сматра Лаури Миливирта.

Додаје да смањење емисија које је до сада утврдио представља тек почетак, и да је потребно поставити амбициозне циљеве и одлучно спроводити мере.

У наредним месецима, климатска политика Кине биће у средишту пажње.

Конференција Уједињених нација о климатским променама ЦОП30 биће одржана у бразилском граду Белему у новембру, а Кина ће пре догађаја представити ажурирани пакет циљева у оквиру Париског споразума.

Како администрација америчког председника Доналда Трампа није наклоњена мултилатералној климатској сарадњи, Кина покушава да се постави као светски лидер у борби против климатских промена.

На конференцији о климатским промена у априлу, председник Кине Си Ђинпинг поручио је светским лидерима: „Уместо да причамо приче, морамо да делујемо...

„Наше циљеве морамо да претворимо у опипљиве резултате.”

Зато Кина вероватно неће желети да ода утисак да одустаје од циља смањења коефицијента емисије угљен-диоксида, што је њена најважнија међународна климатска обавеза.

Ли Шуо из Азијског института за друштвене политике каже да ће при изради нових циљева у борби против климатских промена, кинеске власти у обзир узети и шта ће о њима мислити међународна заједница.

„У обзир ће узети сложен скуп чинилаца, међу којима су, наравно, њихове сопствене климатске амбиције, али и геополитичке околности и како ц́е свет гледати на Кину.”

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Шта је хватање угљеника и може ли да спасе планету
• Заборављени „мотор на соларни погон&qуот; из 20. века
• Зашто је важно задржавање глобалног загревања на 1,5 степени Целзијусових
• Да ли нуклеарна енергија хвата нови залет
• Умеће спасавања дрвећа: Справа која уклања мастило са папира
• Како климатске промене утичу на привреду Србије

(ББЦ Невс, 06.06.2025)