Одлазак Матије Дедића: 'Живео је џез који је стварао'

Спајајући класичну и џез музику стварао је композиције којима је освајао публику и ван граница Балкана.

Био је дете познатих музичара, али је развио аутентичан стил који су критичари описивали као „спој бриљантности и дубоке музикалности&qуот;.

Матија Дедић, један од најпознатијих џез музичара у региону, преминуо је у родном Загребу 8. јуна у 53. години.

Син великих уметника Арсена Дедића и Габи Новак „живео је џез који је свирао и стварао&qуот;, каже Дубравко Јагатић, хрватски новинар.

„Његов сензибилитет за ритам, темпо и емоцију излазио је из сваке ноте коју би одсвирао.

„Један једини, маестро и великан, емотивац, а велики професионалац&qуот;, описује Дедића Јагатић за ББЦ на српском.

Његова група Матија Дедић Трио сарађивала је са музичарима различитих жанрова што се посебно види на једном од последњих албума Ладиес (Даме).

Међу 16 гостујућих уметника на албуму била је и његова мајка, Габи Новак, једна од најпознатијих југословенских певачица.

Свирао је у готово свим европским земљама и у Сједињеним Америчким Државама, са великим музичким именима.

Писао је и музику за позориште и телевизију и добитник је многих музичких награда.

Мама је волела Арсена, а ја Матију

Одрастала сам уз песме Арсена Дедића, попут Откад те не волим и Девојка из мога краја.

Био је међу омиљеним музичарима моје мајке и кад год би на радио станици пустили неку његову песму, остављале бисмо сав посао и хватале се за четке, држећи наше импровизоване концерте.

Врло брзо открила сам да и његов син Матија Дедић свира - али џез.

Препознавала сам у њему ту Арсенову сету и нежност, а опет, био ми је јединствен, због начина којим је повезивао различите жанрове.

Никад га нисам слушала уживо, нажалост.

Спој бриљантности и дубоке музикалности

Матија Дедић је носио ту „стигму&qуот; детета познатих родитеља - музичара и није му било лако, верује новинар Јагатић.

„Одрастао је уз најбољу поезију оца и предиван и непоновљив глас мајке Габи Новак.

„Сва та Арсенова поезија и емоција Габи Новак су се на неки начин ујединили у Матији који је успео да то покаже свету кроз сопствену музику и концерте&qуот;, додаје.

Дедић је рођен у Загребу 1973, где је завршио и Средњу музичку школу - Ватрослав Лисински.

У музички свет упловио је знатно раније - већ са пет година почео је да свира клавир.

Свирао је у почетку класичне композиције, али је љубав према џезу преовладала и остаће јој веран до краја жвиота.

Крајем 1990-их дипломирао је на Џез академији у аустријском граду Грацу, додатно се усавршавајући код истакнутих пијаниста попут Била Добинса, Берија Хариса и Џона Тејлора.

Страст према џезу, испричаће Матија годинама касније, наследио је од мајке, док је уз оца упијао италијанске кантауторе које је Арсен волео да слуша.

„Његова преданост, страст и изражена љубав према музици је нешто што је мало ко имао на хрватској музичкој сцени.

„Музичари попут њега се рађају једном у генерацији&qуот;, сматра Јагатић.

• Одлазак Душка Гојковића, „вечитог младића са трубом&qуот;
• Балкан џез: Кад се споје саксофон и етно мелос
• Како је Београд пре пола века пригрлио џез маестра Дјука Елингтона

По повратку из Граца, Матија Дедић окупља трио који је изводио његова ауторска дела.

Баш тих година доћи до сарадње Матије Дедића и Дарка Рундека хватског музичара и некадашњег члана групе Хаустор.

Дедић је свирао клавир за песму Сењор на Рундековом албуму Апокалипсо.

Ипак, нису се много дружили, јер су припадали различитим музичким правцима и путеви им се нису често укрштали.

„Али сам се истовремено осећао као породични пријатељ&qуот;, каже Рундек за ББЦ на српском.

Дедићев први соло албум Соло Парт 1, објавио је 2000, а годину дана касније и други - Хандвритинг, што му је донело три Порина - најпрестижнију хрватску музичку награду.

Пре више од две децење изашо му је и албум Темпера, а потом и компилација песама Други поглед.

На њему су се нашле неке од најпопуларнијих композиција његовог оца, попут „Све те водило к мени&qуот;, „Кућа поред мора&qуот;, „Ни ти ни ја&qуот;, „Разговор с конобаром&qуот; и „Модерато цантабиле&qуот;.

Био је међу 11 финалиста од 400 пијаниста из читавог света на швајцарском џез фестивалу Монтру 2002. године.

Са мајком Габи и бендом Цроатион Алл Стар Јазз Енсембле наступао је 2009. године у Београду, што му је, како је касније рекао, био „најемотивнији тренутак који је памтио од када је наступао са њом&qуот;.

Убрзо после очеве смрти објавио је албум „Матија свира Арсена&qуот;.

„Било је тада кристално јасно колико му Арсен недостаје, изузетно га је волео и поштовао.

„То се и осетило у свим његовим интерпретацијама Арсенових песама на том албуму&qуот;, каже новинар Јагатић.

Управо тај албум издваја Ненад Георгиевски, новинар из Северне Македоније.

Њихови путеви укрстиће се 2013. на концерту америчког контрабасисте Рона Картера, троструког добитника Греми награде.

Георгиевски је претходно објавио рецензију Дедићевог дуета са словеначким музичарем Зораном Предином - Трагови у сјени.

Дедић му је пришао, захвалио се на тексту и од тада креће њихово пријатељство.

„Посебно ћу памтити његову непосредност, пажњу и високе критеријуме када би говорио о џезу и пијанизму&qуот;, каже Георгиевски за ББЦ на српском.

Петар Пеца Поповић, новинар и музички критичар, први пут је чуо Матију Дедића како свира клавир 1978. током снимања сцене за филм и ТВ серију о Здравку Чолићу, једном од најпопуларнијих певача 20. века на Балкану.

Без стида или страха од гунгуле одсвирао је музику из серије „Повратак отписаних&qуот;, присетио се новинар.

„Генетски предодређен за музику, свој, тихи господин, Европљанин, Словен, обожавалац Шопена, Бартока и Баха, љубитељ валцера и мајстор импровизације, знак Риба, емотивац до коске, пијаниста џез школе Граца.

„Његово свирање је временом постало ритуал незаборављања божјег света и световног порекла&qуот;, написао је Поповић.

'Музика је бит његовог живота'

Музички ген породице Дедић пренео се и на Матијину ћерку Лу која је 2024. учествовала на Дори, хрватском такмичењу за Песму Евровизије.

Матија Дедић је, поред музике, волео и кошарку.

Од тинејџерских дана навијао је за загребачку Цибону, ишао је на утакмице, а умео је и сам да заигра.

„Иако сам ниског раста, окушао сам се у првим годинама боравка у Аустрији на џез одсеку као члан ГАК Грац.

„И дан данас заиграм понекад, те и даље без лажне скромности изненадим људе на терену!&qуот;, рекао је касније у интервју за дневни лист Данас.

Дарко Рундек и Матија Дедић су последњи пут свирали у дому за старије у Загребу, где су станују њихове мајке.

„Одсвирали смо Сењора и Шувар и вариво, а потом је Матија пратио Габи на Тамо да путујем, а ја сам певао пратећи вокал.

„Осећао сам се врло почашћен&qуот;, присећа се Рундек.

Ненад Георгиевски је Матију Дедића последњи пут видео на Скопском џез фестивалу 2020. године.

Причали су о музици и свему што их покреће.

„Оставио је много више од музике.

„Био је мост који спаја различите жанрове: класичну, џез, канатурску, али и очево музичко наслеђе, а опет успевао је да у свему томе остане свој&qуот;, додаје.

Матија Дедић је за клавиром био попут детета које „не жели да одрасте, већ да се читав живот бави музиком&qуот;, која је бит његовог живота.

„На сцени је био попут детета са великим осмехом на лицу, док игра омиљене игре и не жели да престане&qуот;, закључује Јагатић.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Масимо Савић: Одлазак „Странца у ноћи&qуот; кога су обожавали на Балкану
• Маргита Маги Стефановић, „непоновљива принцеза&qуот; југословенске рок сцене
• Небеске теме у руском штиму и друге генијалне мелодије: Омиљене песме пријатеља Владе Дивљана

(ББЦ Невс, 06.10.2025)