Брајан Вилсон: Крхки геније који је написао већину хитова Бич Бојса

Рад Брајана Вилсона са Бич Бојс (Тхе Беацх Боис) обезбедио му је титулу једног од истинских генија поп музике.

Његове песме, најистакнутије „Сурфин' УСА&qуот;, „Цалифорниа Гирлс&qуот;, „И Гет Ароунд&qуот;, „Гоод Вибратионс&qуот; и „Год Онли Кновс&qуот;, постали су класици.

Његова визија, која је обухватала сложене мелодије, замршене хармоније и авангардне теме, постала је прекретница у популарној музици, издигавши је из наратива о момку који упознаје девојку доминантног у жанру.

Али притисак славе у комбинацији са све већом зависношћу од дрога створио је затвор из ког је Вилсон све теже успевао да побегне.

Противно свим очекивањима, вратио се у новом миленијуму на опште задовољство старих обожавалаца и одушевио нову генерацију љубитеља музике.

Преминуо је 11. јуна 2025.

Брајан Даглас Вилсон рођен је 20. јуна 1942. године у граду Инглвуду, у Калифорнији.

Његов доминантни и злостављачки отац охрабривао је сина да вежба на играчкама музичким инструментима; у осмој години био је већ умешан пијаниста и редован у локалном црквеном хору.

Вилсон је често охрабривао млађу браћу Карла и Дениса да певају заједно са њим у сложеним хармонијама које је већ осмишљавао.

У школи се истицао у спорту, и на атлетској стази и као корисни фудбалски квотербек.

Али је у 19. години Вилсон, који је био глув на десно уво, коначно открио музички таленат који ће му дефинисати живот.

Добио је магнетофон и ускоро је научио вештину овердабинга, виталног дела онога што ће постати препознатљива карактеристика звука Бич Бојса.

Снови из младости

Оставши код куће са браћом Денисом и Карлом док су им родитељи били на одмору у Мексику, Брајан је позвао рођака Мајка Лава и блиског пријатеља Ала Џардина да испробају песму коју су написали он и Мајк.

Двеста педесет долара које су господин и госпођа Вилсон оставили дечацима да купују храну потрошени су на изнајмљивање музичке опреме.

И тако су, са песмом „Сурфин'&qуот;, рођени Бич Бојс.

Наредне године, кад се „Сурфин'&qуот; показала популарном дебитантском песмом, група је потписала уговор за Капитол Рекордс.

Возећи се на таласу „сурферског бума&qуот; који је у то време захватио Сједињене Америчке Државе, Бич Бојс су ускоро остварили спектакуларан успех на топ листама.

Песме као што су „Сурфин' Сафари&qуот;, „Сурфин' УСА&qуот;, „Фун, Фун, Фун&qуот;, „И Гет Ароунд&qуот; и „Хелп Ме Рхонда&qуот; славили су тинејџерске снове о сурфовању, тркама фризираних аутомобила и првој љубави.

И док је бенд често путовао по калифорнијској сурферској сцени, позирајући са даскама на плажи, само је Денис Вилсон заправо уживао у овом спорту.

Многе од ових раних хитова написао је и аранжирао Брајан Вилсон, који је такође исказивао зрелију и интроспективнију страну у нумерама као што је „Ин Ми Роом&qуот;.

Као једини амерички бенд који је могао да парира Битлсима, Бич Бојс су трпели немилосрдни темпо снимања, турнеје и промотивног рада, што је Вилсон почео истовремено да презире и од чега је зазирао.

Величанствен

„Имао сам трему на сваком концерту на ком сам икада наступао&qуот;, касније се присетио.

„Осећам је интензивно најмање четири-пет минута. То је апсолутно неиздрживи пакао.&qуот;

Прво обелодањивање његовог крхког стања уследило је 1964. године кад је доживео нервни слом током авионског лета.

Са само 22 године, одлучио је да прекине са турнејама са бендом да би се усредсредио на писање и продуцирање.

Слушајући опчињено албум Руббер Соул Битлса, Вилсон је одговорио на њега властитим ремек-делом Пет Соундс.

Албум са величанственим песмама „Год Онли Кновс&qуот;, „Воулдн'т Ит Бе Нице&qуот; и „Слооп Јохн Б,&qуот; доживео је огроман успех код критике.

Али промена уметничког правца који је он представљао, као и неке од песама испуњене тескобом, збунили су многе слушаоце.

Кад су Битлси 1966. године одговорили Револвером, Брајан Вилсон су бацио на писање, како је сам рекао, „његове тинејџерске симфоније Богу&qуот;.

Али дотични албум, Смиле, за који ће му бити потребно 37 година да га доврши, довео је до Вилсоновог потпуног нервног слома и практично окончао све његове везе са Бич Бојсима.

Хаотична студијска сесија

Написан у сарадњи са текстописцем Ван Дајк Парксом и снимљен уз помоћ бескрајне клике студијских музичара, оригинални албум Смиле имао је револуционарне песме као што су „Гоод Вибратионс&qуот;, „Хероес анд Виллаинс&qуот; и „Сурф'с Уп&qуот;.

Вилсон, у овој фази већ све параноичнији, направио је огроман базен са песком у дневној соби и радио на албуму уз помоћ клавира на песку.

Током хаотичних студијских сесија, ту се нашла и запаљена кофа, као и музичари који су жвакали поврће.

Остали чланови Бич Бојса су одбацили овај рад као сувише експерименталан.

Најболније од свега, Мајк Лав, коаутор многих од највећих хитова Бич Бојса са Вилсоном, оцрнио је Смиле као „албум сачињен од Брајановог лудила&qуот;.

Обесхрабрен пријемом на који је наишао Смиле и погођен менталном болешћу, Брајан Вилсон је 1967. године одустао од рада на овом незавршеном албуму.

Упркос повременом ограниченом раду са Бич Бојс, у који спада и сарадња на њиховом хит синглу из 1968. године „До Ит Агаин&qуот;, Вилсон је постао пустињак, остајући код куће у кревету са властитим мислима и властитим кокаином.

Повратак

Све забринутији за брата, Карл и Денис су 1976. године ангажовали доктора Јуџина Лендија, контроверзног психотерапеута.

Уселивши се у Вилсонову кућу, Ленди је увео 24-часовну стражу због дроге, коју је спроводила група крупних неговатеља.

Испрва су резултати били охрабрујући, будући да је Вилсон изгубио добар део вишка килограма и остварио делимични опоравак од зависности од дрога.

Али након што се наметнуо као Вилсонов пословни партнер и понашао као извршни продуцент на његовим албумима, Ленди је проглашен кривим за кршење поверљивог односа доктор-пацијент и промптно је напустио сцену.

Међутим, 1990-их ствари су почеле да крећу на боље.

Вилсон се оженио други пут - његова прва жена Мерилин отишла је 1978. године - вратио се у студио са, испрва, мало успеха и помирио се са ћеркама Карни и Венди.

Али његово откриће младог калифорнијског бенда Вондерминтс (Тхе Вондерминтс) коначно ће донети Вилсону ново признање, након што су га надахнули да се врати албумима Пет Соундс и Смиле.

После 30-годишње борбе са личним демонима, доживео је спектакуларан повратак са прерадама његових властитих класика из репертоара Бич Бојса и оживљавањем његовог легендарног давно изгубљеног албума Смиле.

Комплексан

Вилсон је први пут извео уживо значајно прерађен албум Смиле у Ројал фестивал холу у Лондону 2004. године и потом наставио да одушевљава публику широм света.

Оно што је запањило критичаре и обожаваоце била је очигледна радост на Вилсоновом лицу док је наступао.

Човек који је престао да одлази на турнеје са 22 године због неспособности да се избори за наступима уживо коначно је победио своје страхове.

То је обележило повратак у креативну форму док се, наредних година упуштао у низ снимања, међу њима интерпретацију Гершвинових класика која је доспела на прво место Билбордове џез листе.

„Гершвин ме је веома инспирисао. Концепт за 'Тхат Луцки Олд Сун' био је инспирисан 'Рапсодијом у плавом' - није био под њеним утицајем, само инспирисан њом&qуот;, изјавио је Вилсон.

Он се 2012. године званично поново ујединио са преживелим члановима Бич Бојса, и за турнеју и за албум, Тхат'с Вхи Год Маде Тхе Радио, који представља његове прве оригиналне снимке са бендом после више од 15 година.

Поновно окупљање такође је пратило објављивање Тхе Смиле Сессионс, бокс-сета са пет ЦД-а на којима се налази свеобухватна колекција снимака и неискоришћених верзија са славног „изгубљеног&qуот; албума, коначно дајући обожаваоцима прилику да замисле плочу каква је она могла да буде.

Компилација је постала хит код критике, завршивши на Ролингстоуновој листи из 2012. године 500 највећих албума свих времена и освојивши награду Греми у категорији најбољи историјски албум 2013. године.

Међутим, поновно окупљање бенда било је кратког века и већ 2014. године Вилсон је снимао песме које је написао за следећу плочу Бич Бојса као соло музичар, уз помоћ гостујућих звезда као што су глумица Зуи Дешанел и кантри звезда Кејси Масгрејвс.

Биографски филм о његовом животу и каријери, Љубав и милост (Лове&амп;Мерци), са глумцима Џоном Кјузаком и Полом Дејноом који су играли Вилсона у различитим стадијума, наишао је исте године на хвалоспеве код критике.

Наставио је да иде на турнеје у позним седамдесетим, али је претрпео болан ударац 2024. године, кад је његова жена Мелинда умрла у 77. години.

Убрзо потом, музичар је стављен званично под старатељство, а његова породица је тврдила он „не може да задовољава властите потребе што се тиче физичког здравља, хране, одеће или крова над главом.&qуот;

Овај развој догађаја само је потврдио музичарев имиџ као крхке, готово дечачке фигуре, која је ипак инспирисала хиљаде музичара да пођу његовим стопама.

Комбинација његове креативности као писца и техничких вештина у студију претворила га је у једну од највећих личности популарне музике 20. века.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Генијалност Квинсија Џонса у 10 песама
• Тина Тарнер: Десет „просто најбољих“ њених песама и како су настале
• Шејн Мекгован: Славан по музици и испадима
• Луј Армстронг: Америчка џез икона и његово контроверзно наслеђе
• Крис Кристоферсон: Пет (или можда 10) његових најбољих песама
• Сећање на Шинејд О’Конор: Бунтовница уметничког дара без премца

(ББЦ Невс, 06.12.2025)