ЕУалајв о Вучићевом одласку у Одесу: Деликатан плес Србије

Историјски одлазак председника Александра Вучића у Одесу, у његову прву посету ратом разореној Украјини, сведочи о загонетности спољне политике Србије и истиче њену сложену и често контрадикторну позицију према руско-украјинском сукобу, пише бриселски портал ЕУалајв.

Вучићево присуство на Самиту Украјина-Југоисточна Европа у среду у Одеси, граду који је недавно био мета руских напада ракетама и дроновима, представља гест ангажмана са Украјином, али оно такође наглашава замршено балансирање Србије између њених историјских веза са Русијом, тежњи да уђе у Европску унију и контроверзне улоге добављача оружја Кијеву, наводи портал (ЕУаливе.нет).

У тексту "Деликатан плес Србије: Посета Вучића Украјини истиче ризично балансирање", пише да Вучићев пут у Одесу - "храбар потез за лидера који се често описује као пријатељ Москве", сведочи да спољна политика Србије "пркоси једноставној категоризацији" и да захтева ближи поглед на мотиве и притиске који обликују став Београда.

Дубоке културне, верске и економске везе Србије са Русијом су добро познате, наводи портал и подсећа да Русија остаје примарни снабдевач Србије гасом преко гасовода Турски ток и да Гаспром и Гаспром њефт имају већинско власништво у јединој рафинерији нафте у Србији, компанији НИС.

"Ове економске зависности, уз заједничко словенско и православно наслеђе, историјски су повезивале Београд са Москвом. Ипак, Вучићева одлука да присуствује самиту у Украјини указује на његову спремност да се ангажује са Кијевом на јавној сцени, чиме ризикује заоштравање односа са Русијом", пише у тексту.

Та посета није прва Вучићева интеракција са украјинским руководством, наводи ЕУалајв и додаје да се он састао са украјинским председником Володимиром Зеленским најмање три пута од почетка руске инвазије на Украјину 2022. године.

"Ти сусрети, уз константну подршку Србије територијалном интегритету Украјине у Уједињеним нацијама, указују на ниво дипломатског усклађивања са Кијевом који је у оштрој супротности са одбијањем Београда да се придружи западним санкцијама Русији", додаје ЕУалајв.

Портал наводи да је можда највише споран аспект позиције Србије "њена наводна улога снабдевача Украјине оружјем и муницијом, која компликује њену прокламовану неутралност".

Крајем маја, руска Спољна обавештајна служба оптужила је српске произвођаче оружја за "забадање ножа у леђа" Русији, наводећи да је Београд слао оружје Украјини преко посредника - чланица НАТО-а попут Чешке, Пољске и Бугарске, подсећа портал.

Вучић је брзо демантовао те тврдње, али ранији извештаји дају додатну тежину тим оптужбама, оцењује портал и додаје да процурели документи Пентагона из априла 2023. сугеришу да је Србија пристала да испоручи или да је већ послала оружје Украјини, а да је Вучић ту тврдњу одбацио, наводећи да је српско оружје можда стигло на бојно поље преко трећих земаља.

"Српска одбрамбена индустрија, која запошљава 24.000 људи и производи оружје совјетског типа, компатибилно и са руским и са украјинским арсеналом, кључни је економски сектор. Извештаји указују да је њен извоз, који често иде преко посредника, помогао војним напорима Украјине - неке процене сугеришу да је Србија пружила већу војну помоћ Кијеву од многих чланица НАТО-а", наводи се.

Та прикривена подршка, ако је истинита, поставља Србију у несигурну позицију: јавно је неутрална и наклоњена Москви, али индиректно помаже Украјини да се одбрани од Русије, додаје се у тексту.

"Вучићев одговор на ове наводе одражава његову ширу стратегију извијања и прагматизма. Формирајући радну групу са руским партнерима која треба да истражи тврдње о српском наоружавању Украјине, Вучић је желео да умири Москву, не одустајући од порицања, оцењују стручњаци. Такав приступ омогућава Србији да настави са економски изузетно важним извозом оружја, уз избегавање директне конфронтације са Русијом или са Западом", пише ЕУалајв.

ПОртал наводи и да Вучићева посета Одеси "осликава ход Србије по жици у поларизованом геополитичком пејзажу".

Антивладини протести у Србији појачавају потребу Вучића да пројектује стабилност и међународни значај, што је могуће био циљ и његове посете Украјини, којом је сигнализирао отвореност за регионалну сарадњу и приближавање Европској унији, наводи се.

Спољна политика Вучићеве Србије често је критикована као "седење на две столице", али та карактеризација превише поједностављује стратегију засновану на нужности, наводи портал и додаје да економска зависност Србије од руских енергената, њена историјска блискост са Москвом и њене тежње уласку у ЕУ ​​"стварају трилему на коју Вучић одговара прагматичним опортунизмом".

"Да ли Вучићева посета Украјини представља заокрет ка Западу или прорачунати гест са циљем очувања значаја Србије у региону у којем је неутралност све мање одржива? Иако му је балансирање до сада ишло у прилог, стручњаци указују да оно није без ризика", закључује ЕУалајв.

(Бета, 13.06.2025)