Простори наде, солидарности и отпора

Овде је пренет са дозволом редакције. Почетком деведесетих, залазак сунца обично је значио да сви морамо бити затворени у својим домовима. Лупање о шерпе и звецкање кључевима с прозора и балкона, попут затвореника, чинило нас је присутнима током полицијског часа, који је трајао од 7 увече до 7 ујутру у милитаризованом граду Приштини. Понекад бисмо тачно у 19:30, у време главних вечерњих вести, гасили сва светла у кућама у знак протеста против пропаганде српских