BBC vesti na srpskom

Иран уздрман у до сада невиђеном израелском нападу, а ово је тек почетак

Израелска операција „Успон лава“ је обимнија и амбициознија од свега што се догађало до сада, пише Френк Гарднер.

BBC News 14.06.2025  |  Френк Гарднер - дописник за
Obrađena slika oštećene zgrade u iranskoj prestonici, Teheranu, nakon izraelskog napada, 13. juna 2025. godine.
ББЦ

Операција „Успон лава&qуот;, како Израел назива властити напад на Иран, представља прави преседан.

Неупоредиво је далекосежнија и амбициознија од било чега што се десило раније, рачунајући ту и две размене ракета и дронова с Ираном прошле године.

За Иран, ово је највећи напад на његову територију од Иранско-ирачког рата из 1980-1988.

У најмрачнијим сатима пред зору, Израелске ваздухопловне снаге гађале су не само локације повезане са иранским нуклеарним програмом, већ и противваздушну одбрану земље и базе за балистичке ракете, умањивши тако способност Ирана да узврати.

На терену и у сенци, мреже оперативаца који раде за Мосад, израелску страну обавештајну службу, наводно су помогли упревши прстом у тачне локације кључних особа у војној команди и тиму нуклеарних научника.

Међу убијенима током ноћи су шеф иранске Исламске револуционарне гарде (ИРГЦ), чувари Исламске револуције која је свргла шахов режим 1979. године, као и шеф редовних оружаних снага и шеф ваздухопловних снага ИРГЦ-а.

Иран каже да је погинуло најмање шест његових научника.

Још једном се показало да је израелска шпијунска агенција успела да продре у само срце иранског сигурносног естаблишмента, доказавши да нико тамо није безбедан.

Иранска државна телевизија јавила је да је погинуло 78 људи и саопштила да је међу мртвима било цивила, па чак и деце. (Ово је незванична бројка и није независно потврђена.)

Мосад је наводно у склопу овог напада успео да лансира дронове из унутрашњости Ирана.

Примарне мете читаве операције биле су нуклеарна постројења за обогаћивање уранијума у Натанзу и базе које припадају Иранској републиканској гарди.

Што се израелских војних планера тиче, све ово је дуго припремано.

Иран је уздрман, а ово би могао да буде тек први талас.

Биће још много потенцијалних мета на израелској листи за одстрел, мада ће неке можда бити ван његовог домашаја, закопане дубоко испод земље у утврђеним базама испод чврстих стена.

Шта је, дакле, довело до овог израелског напада и зашто баш сада?

oštećena vozila u iranskoj prestonici, Teheranu, nakon napada, 13. juna 2025. godine.
Гетти Имагес
Биће још много потенцијалних мета на израелској листи за одстрел, мада ће неке можда бити ван његовог домашаја

Зауздавање иранског нуклеарног програма

Израел, и неколико западних земаља, сумњају да Иран у тајности ради на ономе што се назива „способношћу пробоја&qуот;, а значи тачку без повратка у развијању одрживог нуклеарног наоружања.

Иран то негира и одавно инсистира на томе да је његов цивилни нуклеарни програм – који је добијао помоћ од Русије – намењен искључиво у мирнодопске сврхе.

Израел више од деценије покушава, уз различите степене успеха, да успори и заустави нуклеарни напредак Ирана.

Иранске научнике мистериозно су убијали непознати нападачи, а војни шеф нуклеарног програма, генерал-мајор Фахризадех, убијен је митраљезом на даљинско управљање на забитом путу надомак Техерана 2020. године.

Пре тога, амерички и израелски сајбер-детективи успели су да убаце разоран компјутерски вирус, под шифрованим именом Стакснет, у иранске центрифуге, који је довео до тога да почну неконтролисано да се обрћу.


Fotografija iz arhive od 18. aprila 2019. godine prikazuje iranskog načelnika Generalštaba Mohameda Bagerija i tadašnjeg iranskog predsednika Hasana Rohanija kako prisustvuju vojnoj paradi u Teheranu, Iran.
Гетти Имагес
Међу убијенима је и Мухамед Багери, шеф генералштаба оружаних снага земље (лево)

Ове недеље је нуклеарни контролор Уједињених нација, Међународна агенција за атомску енергију (ИАЕА), установила да Иран крши обавезу неширења нуклеарног оружја и запретио да ће га пријавити Савету безбедности УН-а.

Многе од забринутости поводом иранског нуклеарног програма проистичу из гомилања изузетно обогаћеног уранијума (ХЕУ), који је обогаћен за и до 60 одсто, што је далеко изнад нивоа неопходног за генерисање цивилне нуклеарне енергије и релативно близу нивоа потребног да почне да се прави бомба.

Постојао је споразум о ограничавању иранског нуклеарног програма.

Постигнут је 2015. године, док је амерички председник био Барак Обама, али га је Доналд Трамп назвао „најгором погодбом на свету&qуот; и, кад је ушао у Белу кућу, повукао је САД из њега.

Наредне године Иран је престао да га се придржава.

Нико изван Ирана не жели да Исламска Република поседује нуклеарну бомбу.

Израел, мала земља чији је највећи део становништва од 9,5 милиона људи сконцентрисан у урбаним областима, доживљава Иран наоружан нуклеарном бомбом као егзистенцијалну претњу.

Он непрестано указује на бројне изјаве виших иранских званичника који позивају на уништење државе Израел.

Саудијска Арабија, Јордан и заливске арапске државе не воле превише ирански револуционарни режим Исламске Републике, али су научили да живе са њим као суседом.

Pogled na oštećenu zgradu u iranskoj prestonici, Teheranu, nakon izraelskog napada, 13. juna 2025. godine.
Гетти Имагес
Мосад је наводно у склопу напада успео да лансира дронове из унутрашњости Ирана

Оне ће сада бити изузетно нервозне због могућности да се овај сукоб прошири на њихове обале.

За Израел, кључан је био избор правог тренутка.

Иран је већ био ослабљен ефективним поразом или елиминацијом његових посредника и савезника у Либану, Сирију и Гази.

Његова противваздушна одбрана умногоме је компромитована после израелских напада из октобра прошле године.

У Белој кући је председник који му је наклоњен и, на крају, Израел је наводно страховао да ће кључна иранска опрема за обогаћивање уранијума бити пресељена дубље под земљу.

Како ће се ово даље развијати?

Очигледно је шта би Израел да постигне с овом операцијом: он жели да, у најмању руку, уназади ирански нуклеарни програм за неколико година.

По могућству, највише би волео да га потпуно заустави.

Такође, биће много оних у израелској војсци, политичким и обавештајним круговима, који ће се надати да ће ова операција чак толико ослабити иранско вођство да ће оно у потпуности пасти, доводећи безазленији режим на власт који више неће представљати претњу у региону.

То су можда само пусти снови с њихове стране.

Председник Трамп је у петак изјавио да је Иран добио „другу шансу&qуот; да пристане на споразум.

Шеста рунда преговора између Америке и Ирана требало је да се одржи у Мускату у недељу, али Израел не полаже превише наде у те преговоре.

Donald Tramp govori zajedno sa Benjaminom Netanjahuom tokom sastanka u Ovalnoj sobi Bele kuće 7. aprila 2025. godine.
Гетти Имагес
За Израел, кључан је био избор правог тренутка, каже Френк Гарднер. Између осталог, у Белој кући је председник који му је наклоњен

Баш као што је Русија оптужена да вуче за нос Трампа у вези са мировним преговорима са Украјином, Израел верује да Иран исто ради овде.

Израел сматра да је ово најбоља и можда последња шанса да уништи ирански програм за нуклеарно наоружање на који се сумња.

„До сада невиђени израелски напади широм Ирана покренути током ноћи осмишљени су да униште шансе председника Трампа да постигне споразум за ограничавање иранског нуклеарног програма&qуот;, каже Ели Геранмајех, виша сарадница за политику при Европском савету за спољне односе (ЕЦФР).

„Очигледно је да је циљ темпирања ових напада и природе њихове масовности био да потпуно осујети преговоре.&qуот;

Вашингтон је уложио велики труд да предочи Ирану да он не учествује у овом нападу.

Али ако Иран буде одлучио да узврати било којој од многих америчких база у региону, директно или преко посредника, онда постоји ризик да ће САД бити увучене у још један сукоб на Блиском истоку.

Ирански врховни вођа ајатолах Али Хамнеи зарекао се на „сурову казну&qуот; за Израел, али је он данас у много слабијем положају него што је био пре две године и његове опције за одмазду су ограничене.

Говоркања о трци у нуклеарном наоружању

Овде, међутим, постоји још један, већи ризик.

Операција Израела би и даље могла да му се обије о главу, покренувши трку у нуклеарном наоружању.

Тврдокорни јастребови у оквиру иранског безбедносног естаблишмента одавно тврде да би најбоље одвраћање од будућих напада Израела или Америке било кад би Иран набавио нуклеарну бомбу.

Сигурно су научили лекцију из различитих судбина лидера Либије и Северне Кореје.

Либијски пуковник Гадафи одрекао се програма Оружја за масовно уништење 2003. године; осам година касније, био је мртав у јарку, свргнут с власти у протестима Арапског пролећа који су имали подршку западних ваздухопловних сила.

За разлику од њега, Северна Кореја се одупрла свим међународним санкцијама да би изградила завидан арсенал нуклеарних бојевих глава и интерконтиненталних балистичких ракета, довољан да сваки потенцијални нападач добро размисли да ли жели то да ради.

Каква год коначна штета била од израелске Операције „Успон лава&qуот;, ако ирански режим опстане – а умео је да се извуче упркос лошим изгледима и раније – онда постоји опасност да ће само убрзати трку за прављење, па чак и тестирање нуклеарне бомбе.

Ако се то буде догодило, готово сигурно ће покренути трку у нуклеарном наоружању на Блиском истоку – Саудијска Арабија, Турска и вероватно Египат одлучиће да је и њима потребна једна.

Погледајте видео: Зашто су Америка и Иран горки непријатељи

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 06.14.2025)

BBC News

Повезане вести »

Кључне речи

Друштво, најновије вести »