Сукоб Израела и Ирана у средишту самита Г7 у Канади

Самит Групе седам (Г7) који је почео 15. јуна у Канади биће у знаку рата, али не оног који су светски лидери очекивали.

На врху дневног реда требало је да буду рат Русије и Украјине и царински рат америчког председника Доналда Трампа против америчких спољнотрговинских партнера.

Уместо тога, тродневни скуп у Стеновитим планинама канадске прокрајине Алберте неизбежно ће бити усредсређен на рат на Блиском истоку.

Одлука Израела да нападне Иран примораће групу седам западних сила да мање времена посвете осталим питањима, и да уместо тога разматрају начине за управљање овим сукобом.

Као и у многим претходним дискусијама ове групе, и овој ће Уједињено Краљевство (УК), Француска, Немачка, Италија, Канада, и Јапан покушати да утичу на став Сједињених Америчких Држава (САД).

Јер иако је Израел можда извео ове нападе без изричите америчке подршке, председник САД-а је једини који заиста има утицај на премијера Бењамина Нетањахуа.

Вође Г7 свесни су безбедносних и економских ризика по цео свет уколико се сукоб прошири, што може да увуче друге земље и изазове скок цена нафте.

Ипак, могуће је да неће успети да постигну заједнички став.

Неке вође, попут британског премијера Кира Стармера и француског председника Емануела Макрона позвали су на уздржаност и смиривање ситуације.

С друге стране, председник Владе Јапана Шигеру Ишиба осудио је израелски напад као „недопустива” и „крајње мучан”, док је Доналд Трамп похвалио израелске ударе као „одличне”.

• Удари Израела и Ирана: Који су најгори могући сценарији
• Иран уздрман у до сада невиђеном израелском нападу, а ово је тек почетак
• Непријатељство Израела и Ирана: Све што треба да знате

Прикривање подела

Све је то далеко од онога што је нови канадски премијер Марк Карни планирао за овај скуп који се одржава у дивљој природи излетишта Кананаскиса.

Желео је да овај самит којим се обележева 50. година постојања Г7, протекне без сукоба са Доналдом Трампом.

Већина планираних тема није требало да изазове размирице међу чланицама, јер се тичу енергетске безбедности, заштити ланаца снабдевања минералима, убрзавања дигиталне транзиције, и борби против шумских пожара.

Такође, на дневном реду је било мало тема о којима Трамп има неповољан став, попут климатских промена.

Канадски званичници чак су одлучили да се не издаје заједничко саопштење након самита да би се избегле препирке око формулације.

Уместо тога, вође Г7 усагласиће низ „кратких и конкретно усмерених изјава” које одражавају јединство и заобилазе спорна питања.

Канађани се још сећају када су били домаћини самита Г7 2018. године и сукоба управо око царина Доналда Трампа.

Тада је председник САД-а раније напустио самит, а у авиону на повратку кући је повукао подршку заједничком саопштењу након што је видео конференцију за новинаре тадашњег канадског премијера Џастина Трудоа, коју је описао као „веома неискрену и неубедљиву”.

На овом самиту, Карни би могао да организује посету голф клубу у Кананаскису да покуша да задржи наклоност Трампа.

Непријатно породично окупљање

Испод ове обазривости крије се кључно питање - да ли ова годишња окупљања и даље имају сврху, с обзиром на очигледно Трампово непоштовање?

Трамп више воли билатералне договоре него постизање консензуса више земаља.

Од преузимања дужности председника САД-а, ове ће бити Трампово прво појављивање на оваквом скупу, а шест његових партнера ће забринуто пратити да ли жели да заподене свађу или да се понаша државнички да би оставио бољи утисак на бираче код куће.

„Сада више није питање да ли је ово непријатно породично окупљање, јер се то готово подразумева.

„Мислим да је право питање да ли су они и даље породица”, каже Макс Бергман, директор Програма за Европу, Русију и Евроазију у Центру за стратешке и међународне студије.

Састав учесника окупљања у Канади, може да буде од помоћи, у извесном смислу.

Ове године за столом седе и нова лица - Кир Стармер, немачки канцелар Фридрих Мерц, и јапански и канадски премијери, Шигеру Ишиба и Марк Карни.

А ветерани међу лидерима Г7, француски председник Емануел Макрон и италијанска премијерка Ђорђа Мелони, су у добрим односима са америчким председником.

Од осталих лидера који такође присуствују самиту из Мексика, Индије, Аустралије, Јужне Африке, Јужне Кореје, и Бразила, не очекује се да подижу тензије.

Суочавање са Трампом због царина

Најочигледнији испит за постојеће тензије унутар Г7 биће Трампов трговински рат.

Ова група неких од најбогатијих индустријских земаља света основана је 1970-их да би расправљала о светским економским кризама.

А сада се Г7 суочава са штетним царинама које је наметнула једна од њених чланица.

Лидери ће Трампу покушати да објасне да уколико од њих жели помоћ у супротстављању дугорочним претњама, економским или другим, из Кине, онда нема много смисла да истовремено кажњава савезнике.

Јасно ће му ставити до знања да мора да постоји компромис између политике „Америка на првом месту” и суочавања са Пекингом.

„Ако је питање како да ускладимо приступ према Кини, технологији, Русији и Украјини - како онда да изградимо такав савез између демократија које имају развијену привреду, ако истовремено стварамо економске тешкоће нашим земљама нечим што узрокује чланица тог савеза”, каже Џош Липски, директор Центра за геоекономију Атлантског савета.

Притисак на Русију због Украјине

У средишту те расправе биће Украјина.

Председник Владимир Зеленски придружиће се разговорима 17. јуна.

Његов, као и циљ других лидера биће да процене тренутни став председника Трампа према Русији.

Савезници Украјине желе да појачају притисак на председника Русије Владимира Путина како би га приморали да седне за преговарачки сто.

Да би то постигли, планирају да изврше додатни удар на руску привреду.

Први корак је да снизе цену коју велики део света плац́а за руску нафту.

Још у децембру 2022. године договорено је да се цена руске сирове нафте ограничи на 60 долара по барелу као услов за приступ западним лукама и осигурању бродова.

Међутим, овај механизам није дао жељене резултате због пада светских цена енергенета.

Европска комисија сада жели да се цена ограничи на 45 долара, а Украјина тражи да то буде 30 долара по барелу.

Оно што је непознаница јесте став Доналда Трампа по овом питању.

Неки званичници вец́ кажу да ц́е савезници можда морати да смање ограничења за цену нафте без подршке САД-а.

Други корак односи се на нови, оштрији пакет економских санкција који савезници Украјине желе да уведу Русији.

Европска комисија већ је предложила нови пакет мера усмерених на приходе које Русија остварује од енергената, на њен финансијски сектор и војну индустрију.

Такође, амерички сенатори предвођени републиканцем Линдзијем Грејемом траже увођење нових високих царина земљама које купују јефтину руску нафту, пре свега Кини и Индији.

Некада се говорило да је Г7 нека врста „управног одбора” слободног света.

Ова недеља би могла да открије да ли су њени дани за кормилом одбројани.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу.

Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Који су Путинови захтеви за мир и шта од њега очекује Трамп
• 'Српска војна индустрија пуца у леђа Русији', кажу обавештајци Москве
• Које српске фирме су под ЕУ санкцијама због Русије

(ББЦ Невс, 06.16.2025)