Šta je buđ i zašto je opasna po zdravlje

„Imale smo 40 simptoma od trovanja izazvanog buđi, ali lekar nam je rekao da smo dobro."

Kad su se najbolje prijateljice Nikol Faraž i Dilejni Douni uselile u njihov prvi stan po diplomiranju, nisu ni sanjale da će im životi biti momentalno okrenuti naglavačke zbog katastrofalnih zdravstvenih problema.

Samo nekoliko nedelja posle useljenja u novi stan u Los Anđelesu, ove devojke, obe u dvadesetim, počele su da imaju problema sa disanjem, tremore, jake migrene, nesanicu i težak umor.

„Osećala sam se kao da sam drogirana.

„Uspela bih da odspavam ukupno oko dva sata za četiri dana. Bilo je nesnosno", rekla je Dilejni za BBC, opisavši neizdrživu moždanu maglu.

Isprva su za simptome okrivili stres.

Devojke nisu imale pojma da ih nešto polagano truje.

• Šta je astma i kako se sa njom živi u Srbiji
• Pronađen prvi lek protiv napada astme posle pola veka
• Razmnožavaju se na našem licu, čiste nam kožu, ali im preti izumiranje

Njihov stan je bio leglo buđi koja je rasla ispod daščanog poda i u zidovima.

„Izloženost buđi može da bude veoma štetno po pluća", kaže Endi Vitamor, vodeći kliničar u dobrotvornoj ustanovi Astma i pluća Velika Britanija.

„Može da izazove respiratorne infekcije, alergije ili astmu", dodaje za BBC.

Buđ cveta u vlažnim, loše provetrenim prostorima kao što su tavanice, zidovi i ispod poda.

Toksini koje proizvode određene buđi izazivaju ozbiljne dugoročne zdravstvene probleme poput akutnog trovanja, astme, a u ekstremnim slučajevima čak i rak, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.

Ako se ne ukloni iz kuće, buđ može da postane smrtonosna.

„Astma i dalje ubija. Ako neko živi okružen vlagom i buđi, veća je verovatnoća da će imati napade astme opasne po život", kaže Vitamor.

Tek kad je Nikol primetila da se pojavilo nekoliko kapi vode nasred poda njene spavaće sobe, njih dve su istražile prostor i otkrile da buđ raste po čitavom njihovom stanu.

„Spore su bile nevidljive golim okom, šireći se po čitavom stanu i izazivajući haos po naše zdravlje", kaže Nikol.

Šta je buđ?

Buđ je poput mikroskopskih gljivica koje rastu u vlažnim okruženjima.

Širi se preko spora u vazduhu, koje su prisutne skoro svuda.

U znake da buđ raste u zgradi spadaju mutne crne, bele ili zelene fleke na zidovima, i memljiv i ustajao vazduh.

Vlaga ili buđ u kući prisutna je i u do 47 odsto domova, prema studiji iz 2013. godine objavljenoj u Kliničkoj i eksperimentalnoj alergiji, pogađajući i do 21 odsto domova u Evropi i 47 odsto domova u SAD.

Iako ima malo istraživanja o zemljama u tropskim oblastima, jedna skorašnja studija je pronašla vlagu u 710 domaćinstava anketiranih u južnoj Indiji, dok je studija u severnom Tajlandu zabeležila da je curenje vode pogodilo 28,2 odsto domova.

Teška za dijagnozu

Najveća opasnost po zdravlje, objašnjava doktorka komplementarne medicine Džil Krista je da ljudi mogu biti izloženi buđi u vlastitom domu, a da nisu ni svesni.

„Mnogi neće ni znati da su otrovani", kaže ova američka autorka knjige Razbijte buđ.

Ona tvrdi da je buđ naširoko pogrešno shvaćena i nedovoljno dijagnostifikovana.

Često raste na mestima skrivenim od pogleda - iza zidova i nameštaja i ispod podova, što znači da njeni efekti mogu proći nezapaženo mesecima ili čak godinama.

Za Nikol i Dilejni, stvari su se progresivno pogoršavale.

Trebalo im je skoro godinu dana pre nego što su shvatile šta im se stvarno dešava.

„Sećam se kako sam jednom razgovarala preko telefona na poslu.

„Neko mi je diktirao telefonski broj da ga zapišem, a ja nisam mogla da povežem ono što čujem sa onim što zapisujem", ispričala je Nikol.

U tom trenutku je znala da nešto ozbiljno nije u redu.

„Bilo je zastrašujuće i na kraju sam morala da dam otkaz na poslu", rekla je.

Pogledajte video na BBC Jutjub kanalu o astmi i kako se sa njom živi

https://www.youtube.com/watch?v=50pftkwklvA

Nikol i Dilejni su išle kod brojnih lekara, ali niko od njih nije uspevao da postavi tačnu dijagnozu.

„Sećam se kako sam otišla na hitan prijem u bolnicu, a doktor mi je rekao da je sa mnom sve u redu", kaže Nikol.

„To nam je uništilo veru u same sebe. Počele smo da dovodimo u pitanje da li je ono što nam se dešava stvarno", dodaje.

Postavljanje dijagnoze izloženosti toksičnoj buđi posebno je teško zato što se mnogi njeni simptomi poklapaju sa čestim problemima kao što su grip ili alergije.

Istraživači tek počinju da razumeju kako ona utiče na zdravlje i kako lečiti bolesti izazvane od buđi.

Dobrotvorna organizacija Astma i pluća Velika Britanija je 2024. uradila anketu na 3.652 ljudi sa plućnim problemima i otkrila da je četvrtina dece i skoro polovina odraslih reklo da im vlaga i buđ aktivira simptome astme.

Deca su posebno ugrožena, upozorila je doktor Vitamor.

„Pluća kod dece se još razvijaju, tako da su podložnija okidačima kao što je buđ.

„Ona dišu brže, tako da je verovatnije da će udahnuti više spora buđi od odraslih", rekao je on.

Kako sprečiti buđ?

Tom Kolgan je direktor u ErFreša, kompanije specijalizovane za lečenje i prevenciju buđi u stanovima širom Velike Britanije.

On kaže da ima nekoliko jednostavnih stvari koje ljudi mogu da urade da bi minimizovali buđ.

• Otvarajte sve prozore na 30 minuta svakog dana, čak i zimi
• Držite vaš dom na stalnoj temperaturi od 18 stepeni Celzijusovih
• Postarajte se da imate ventilator u kupatilu i da ga palite svaki put kad idete na dugo tuširanje ili u kupku
• Kupite čitač vlažnosti - uređaj koji meri vlažnost u kući. Ako nivoi budu premašili 60 odsto, otvarajte prozore
• Kuvanje izaziva stvaranje mnogo vlage u vazduhu u kuhinjskom prostoru. Ventilacija iznad šporeta često je tu samo zbog uklanjanje mirisa, tako da otvorite prozore dok kuvate i koristite poklopce za šerpe.
• Kolgan kaže da kad ljudi otkriju buđ u stanu, često je odmah poprskaju hemikalijama. On je izričito protiv toga, jer to može samo da pogorša problem

„Tada se aktivira instinkt za preživljavanje buđi. Ona počinje da širi spore i može da pronađe nove oblasti na koje će sleteti", kaže on.

Sve veći rizik po zdravlje

Budući da klimatske promene izazivaju povećanje padavina i vlažnosti, istraživači kažu da će oštećenja od vode koja nastaju u domovima od toga najverovatnije učiniti bolesti od buđi rasprostranjenijim.

Buđ je rešiv stambeni problem, ali su ljudi koji žive u loše konstruisanim zgradama i imaju manje novca za popravke oštećenja od buđi najviše ugroženi.

Za Nikol i Dilejni, oporavak je trajao šest godina.

„Stepen izloženosti buđi je bio toliki da je napravio veliku štetu", rekla je Nikol.

Lekari su joj rekli da je duga izloženost buđi oslabila njen imuni sistem, omogućivši da se zapate razni drugi zdravstveni problemi.

Dok su njihovi prijatelji putovali u inostranstvo, izlazili i provodili se, njima dvema jedva je preostalo energije da normalno funkcionišu.

„Morale smo da ožalimo naše dvadesete", rekla je Dilejni.

„Bile su nam oduzete zbog toga koliko smo bile bolesne."

„To što smo imale jedna drugu nas je održalo da guramo dalje", dodaje Nikol.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Kako se zaštititi od uticaja smoga
• Upala pluća: Od bezazlene do smrtonosne bolesti
• Zašto cela Srbija kija, kašljuca i trlja oči
• Kuhinjski sunđer ili četka za pranje sudova - šta je zdravije
• Treba li češće menjati posteljinu
• Svakodnevno tuširanje nije potrebno - evo i zašto

(BBC News, 06.17.2025)