Koje su Trampove opcije za Iran

Komentari američkog predsednika Donalda Trampa o izraelsko-iranskom sukobu išli su od pune podrške izraelskim napadima do snažnog distanciranja od njih - i nazad.

Njegova dvosmislenost i ranije napuštanje Samita G7 doprinela je osećaju neizvesnosti, dok sukob Izraela i Irana jača.

Odlazeći sa samita u Kanadi, samo je rekao da ima „važne stvari" kojima se treba vratiti u Vašingtonu.

Bela kuća je saopštila da njegov odlazak ima veze sa „onim što se dešava na Bliskom istoku", dok je kasnije na društvenoj mreži Istina (Truth Social) rekao da to „nema nikakve veze sa prekidom vatre".

Ranije je izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao da su napadi bili „potpuno koordinisani" sa SAD.

Dakle, koje su opcije sada pred Trampom u ovom sukobu?

1. Popuštanje Netanjahuu i eskalacija

Dok su izraelske rakete gađale Teheran 13. juna, Tramp je pretio iranskim liderima „još brutalnijim" napadima svog saveznika naoružanog američkim bombama.

Znamo Trampov krajnji cilj.

On, kao i Netanjahu, kaže da Iran ne može da ima nuklearnu bombu.

Ključno je da je rekao da je njegova preferirana opcija (za razliku od Netanjahua) putem sporazuma između SAD i Irana (ovaj put takođe odražava njegov samoproglašeni imidž uspešnog lidera u pregovorima).

Međutim, dvoumio se oko toga kako da to postigne, ponekad se oslanjajući na pretnju silom, ponekad na diplomatiju.

Prošle nedelje je čak rekao u istom dahu da bi izraelski napad na Iran pomogao sporazumu ili bi ga „uništio".

• Koji je krajnji cilj izraelske operacije
• Udari Izraela i Irana: Koji su najgori mogući scenariji
• Može li Iran da zatvori Ormuski moreuz i kako bi to uticalo na svet

Trampove pristalice nepredvidivost ponekad prikazuju kao stratešku, takozvanu teoriju „ludaka" u spoljnopolitičkim odnosima.

Ova teorija je ranije korišćena za opisivanje Trampove pregovaračke taktike i sugeriše da namerna neizvesnost ili nepredvidivost u vezi sa eskalacijom deluje na prisiljavanje protivnika (ili čak saveznika u Trampovom slučaju) da se povinuju.

Taj naziv je slavno pripisan nekim praksama predsednika Ričarda Niksona tokom Hladnog rata.

Neki od Trampovih savetnika i pristalica podržavaju stranu „maksimalnog pritiska" teorije ludaka kada je u pitanju njegov pristup Iranu.

Oni misle da će pretnje na kraju prevladati jer, tvrde, Iran nije ozbiljan u vezi sa pregovorima (iako je 2015. godine zemlja potpisala nuklearni sporazum koji je predvodio tadašnji američki predsednik Barak Obama, a iz kog se Tramp kasnije povukao).

Netanjahu je pritiskao Trampa da krene vojnim umesto diplomatskim putem, a američki predsednik, uprkos često izričitoj želji da osvoji Nobelovu nagradu za mir, na kraju bi mogao da vidi potrebu da ispuni ratobornije pretnje rukovodstvu Teherana.

Izrael bi takođe mogao da se jače zalaže za američko učešće da bi, kako oni vide, 'završio posao'.

Amerika ima bombe za razaranje bunkera, za koje Izrael veruje da mogu da unište iransko podzemno postrojenje za obogaćivanje uranijuma u ​​Fordovu.

Kako se borbe pojačavaju, raste i pritisak na Trampa iz dela tabora republikanaca u Kongresu, koji već dugo pozivaju na promenu režima u Iranu.

Tramp takođe to vidi kao prednost koja bi mogla da primora Irance da pregovaraju sa njim.

Međutim, činjenica je da su Iranci već bili za tim stolom, jer je šesta runda razgovora sa Trampovim izaslanikom Stivom Vitkofom bila planirana 15. juna u Omanu.

Sastanak je otkazan.

• Ko je vrhovni vođa Irana Ali Hamnei i koliko je uticajna njegova porodica
• Benjamin Netanjahu: Komandos koji je postao premijer Izraela

2. Srednji put - držanje kursa

Do sada je Tramp ponovio da SAD nisu uključene u izraelske napade.

Eskalacija dolazi sa značajnim i potencijalno trajnim rizicima za Trampa.

Američki pomorski razarači već pomažu u odbrani Izraela od iranske odmazde.

Neki od Trampovih savetnika u Savetu za nacionalnu bezbednost verovatno će ga upozoriti da ne čini bilo šta što bi moglo da poveća intenzitet izraelskih napada na Iran u narednim danima, posebno s obzirom na to da su neke iranske rakete probile izraelsko-američku odbranu sa smrtonosnim efektom.

Netanjahu sada tvrdi da bi ciljanje iranskog vrhovnog vođe Alija Hamneija okončalo, a ne pogoršalo sukob.

Međutim, anonimni američki zvaničnik je tokom vikenda obavestio neke medije da je Tramp jasno stavio do znanja da je protiv takvog poteza.

3. Slušanje glasova najvatrenijih pristalica i povlačenje

Jedan od velikih političkih faktora koji Trampa zanima je njegova domaća podrška.

Većina republikanaca u Kongresu i dalje čvrsto podržava Izrael, kao i kontinuirane isporuke američkog oružja.

Mnogi su glasno podržali izraelske napade na Iran.

Međutim, postoje ključni glasovi unutar Trampovog pokreta „Učinimo Ameriku ponovo velikom" (Make America Great Again - MAGA) koji sada otvoreno odbacuju ovu tradicionalnu „čvrstu" podršku Izraelu.

Tokom poslednjih nekoliko dana pitali su zašto SAD rizikuju da budu uvučene u rat na Bliskom istoku, s obzirom na Trampovo obećanje o spoljnoj politici „Amerika na prvom mestu".

Taker Karlson, novinar blizak Trampu, napisao je oštru kritiku da tvrdnje administracije da nije umešana nisu istinite i da bi SAD trebalo da „odustanu od Izraela".

Sugerisao je da Netanjahu „i njegova vlada željna rata" deluju tako da uvuku Ameriku da se bori u njegovo ime.

„Uključivanje bi bio srednji prst u lice miliona birača koji su glasali u nadi da će stvoriti vladu koja bi konačno stavila Sjedinjene Države na prvo mesto", napisao je Tramp.

Trampova lojalistkinja, kongresmenka Mardžori Tejlor Grin, objavila je na društvenoj mreži Iks: „Svako ko žali što se SAD ne uključuju potpuno u rat Izraela i Irana nema Ameriku na prvom mestu/MAGA".

Ovo predstavlja značajnu ranjivost za Trampa i dodatno ga pritiska da se distancira od izraelske ofanzive.

Postoje znaci, barem u javnosti, da se tako i poneo.

Debata o MAGA-i tokom vikenda poklopila se sa njegovom objavom na društvenim mrežama da se pridružio ruskom predsedniku Vladimiru Putinu u pozivu na okončanje rata.

Do nedelje je rekao da Iran i Izrael treba da postignu dogovor, dodajući: „SAD nemaju nikakve veze sa napadom na Iran".

Iran je već zapretio da će napasti američke baze u regionu ako, kao što se sada dešava, Vašington pomogne izraelskoj odbrani.

Rizik od bilo kakvih američkih žrtava verovatno bi doveo do rasta argumenta MAGA-e o izolaciji, što bi zauzvrat potencijalno dovelo do dodatnog pritiska na Trampa da se povuče i pozove Netanjahua da brže okonča ofanzivu.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Neprijateljstvo Izraela i Irana: Sve što treba da znate
• Kolika je vojna sila Irana u poređenju sa izraelskom
• Zašto se Iran i Izrael međusobno napadaju
• 'Nigde nije bezbedno': Iranci o životu pod izraelskom vatrom
• Izrael i Iran nastavili napade, Tramp: 'Traži se bolje rešenje od primirja'
• Hoće li cene nafte otići u nebesa zbog sukoba Izraela i Irana

(BBC News, 06.17.2025)