Mosad: Kad je izraelska tajna služba bila uspešna, a kad je zakazala

U danima neprestanih vazdušnih udara, Izrael gađa iranska nuklearna postrojenja, vojne baze i privatne rezidencije, uglavnom na zapadu Irana i oko prestonice Teherana.

Iako su napadi stigli s neba, sumnja se da je izraelska obaveštajna služba Mosad takođe odigrala ključnu ulogu u lociranju ciljeva i upravljanju operacija direktno sa terena.

Veruje se da su Mosadovi agenti koristili dronove prokrijumčarene u zemlju kako bi gađali preostale iranske sisteme protivvazdušne odbrane, na primer, a iranske vlasti su prethodno priznale kako podozrevaju da su njihove snage bezbednosti infiltrirane od izraelske obaveštajne službe.

Značajan broj ključnih vojnih lica i nuklearnih naučnika ubijen je otkako su izraelski napadi započeli 13. juna, što ukazuje da je Izrael posedovao informacije o njihovom kretanju i lokacijama.

Nije lako proceniti Mosadovu ulogu u ovim događajima.

Izrael retko komentariše aktivnosti organizacije, a postoje i drugi ogranci obaveštajnog aparata, ali ovde je sve što do sada znamo o istaknutim operacijama ove agencije iz prošlosti.

Uspesi Mosada

Ubistvo vođe Hamasa Ismaila Hanijea

Politički vođa Hamasa Ismail Hanije ubijen je dok je odsedao u rezidenciji u Teheranu 31. jula 2024. godine.

Izrael ispočetka nije preuzeo odgovornost za atentat, ali je mesecima kasnije ministar obrane Izrael Kac potvrdio da je iza ubistva stajao Izrael.

Međutim, okolnosti oko Hanijeove smrti ostaju nejasne.

Halil al-Haja, viši zvaničnik Hamasa, rekao je na konferenciji za štampu da je projektil pogodio Hanijea „direktno", pozivajući se na svedoke koji su bili s njim.

Ali izveštaj iz Njujork tajmsa, koji citira sedam zvaničnika, tvrdi da je Hanijea ubila bomba koja je bila prokrijumčarena dva meseca ranije u zgradu u kojoj je on odseo.

BBC nije uspeo da potvrdi nijednu od ovih tvrdnji.

Hanije je jedan od mnogih lidera Hamasa koje je ubio Izrael posle napada grupe na južni Izrael 7. oktobra 2023. godine, među njima lidera Hamasa u Pojasu Gaze Jahju Sinvara, njegovog brata Muhameda, šefa Hamasovog vojnog krila Muhameda Deifa, i njegovog zamenika Marvana Isu.

• Koje je sve vođe Hamasa ubio Izrael
• Kako je Izrael pronašao i ubio vođu Hamasa Jahju Sinvara
• Ko je šef Hamasa Muhamed Sinvar za koga Izrael tvrdi da ga je ubio

Eksplodiranje Hezbolahovih uređaja

Hiljade pejdžera širom Libana, uglavnom u oblastima sa jakim prisustvom Hezbolaha, istovremeno je eksplodiralo 17. septembra 2024.

U eksplozijama su bili ranjeni ili ubijeni korisnici i neki od prolaznika, šireći opštu paniku i konfuziju.

Narednog dana su na isti način eksplodirali voki-tokiji, ubivši i ranivši još stotine njih.

U vreme napada, Izrael i Hezbolah su se borili u sukobu koji se oteo kontroli otkako je Hezbolah gađao izraelske položaje dan posle Hamasovih napada od 7. oktobra.

• Bivši izraelski agenti o eksplozijama pejdžera u Libanu: 'Nisu znali da ih kupuju od nas'
• Šta znamo o eksplozijama Hezbolahovih pejdžera
• Elektronski uređaji se ne smatraju sigurnim posle eksplozije u Libanu

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu priznao je dva meseca kasnije da je Izrael odgovoran za ove napade, javili su tada izraelski mediji.

U intervjuu za CBS, BBC-jevog američkog medijskog partnera, dvojica bivših agenata otkrili su detalje operacije, rekavši da je Mosad sakrio eksplozivne naprave u baterijama funkcionalnih voki-tokija, koji se obično nose u prsluku blizu srca vlasnika.

Hezbolah je nesvestan toga kupio više od 16.000 voki-tokija „po dobroj ceni" od lažne kompanije 10 godina ranije, rekli su agenti, a kasnije je kupio još 5.000 pejdžera, javio je CBS.

Eksplozije su izazvale potrese širom Libana, a detonacije su se dešavala svuda gde su pejdžeri nošeni, između ostalog i u supermarketima.

Bolnice su bile pretrpane žrtvama, od koji su mnoge bile osakaćene.

Šef UN-a za ljudska prava Folker Turk nazvao je ovaj napad ratnim zločinom.

Pogledajte video: Eksplozije pejdžera u libanskom supermarketu

Atentat na Mohsena Fahrizadea

U novembru 2020. godine, konvoj koji je nosio Mohsena Fahrizadea, najistaknutijeg iranskog nuklearnog naučnika, našao se na udaru jake puščane vatre u gradu Absardu, istočno od prestonice Teherana.

Fahrizadeh je ubijen iz mitraljeza na daljinsko upravljanje uz pomoć veštačke inteligencije.

„Tako hirurški precizno izvršavanje atentata na pokretnoj meti bez civilnih žrtava zahteva obaveštajne podatke u realnom vremenu sa terena", napisao je u ono vreme novinar BBC-ja na persijskom Džijar Gol.

U aprilu 2018. godine, Netanjahu je prikazao desetine fascikli sa dokumentima navodno povezanim sa iranskim nuklearnim programom, za koje je rekao da ih je nekoliko meseci ranije ukrao Mosad u smelom upadu u skladište samo 30 kilometara od Teherana (ovo je kasnije potvrdio iranski predsednik Hasan Ruhani).

Predstavljajući arhivu na specijalno sazvanoj konferenciji za štampu, izraelski premijer je istakao ulogu Mohsena Fahrizadea u onome što je nazvao „nezvaničnim programom nuklearnog naoružavanja".

„Doktor Mohsen Fahrizade... zapamtite to ime", ponovio je on.

Iran je prethodno optužio Izrael za atentat na četiri druga iranska nuklearna naučnika između 2010. i 2012. godine.

Mahmud al-Mabuh: Zadavljen

Mahmud al-Mabuh, viši vojni lider Hamasa, ubijen je 2010. godine u hotelu u Dubaiju.

Isprva je to izgledalo kao prirodna smrt, ali policija u Dubaiju je na kraju uspela da identifikuje tim atentatora nakon što je proučila snimke sa sigurnosnih kamera.

Policija je kasnije utvrdila da je Al Mabduh ubijen elektrošokom i naknadnim davljenjem.

Sumnja se da je operaciju orkestrirao Mosad, što je izazvalo diplomatsko zgražavanje Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Izraelske diplomate su, međutim, tvrdile da ne postoje dokazi koji povezuju Mosad sa napadom.

Ipak, oni nisu negirali učešće, što je u skladu sa izraelskom politikom održavanja „ambivalentnosti" po takvim pitanjima.

Jahja Ajaš i eksplodirajući telefon

Jahja Ajaš, ključni tvorac bombi za palestinsku ekstremističku grupu Hamas, ubijen je 1996. godine postavljanjem 50 grama eksploziva u njegov mobilni telefon motorola alfa.

Ajaš, istaknuti vođa Hamasovog vojnog krila, bio je čuven po stručnosti u pravljenju bombi i orkestriranju složenih napada na izraelske mete.

Postao je primarna meta izraelskih snaga bezbednosti i jedan od najtraženijih ljudi u Izraelu.

Krajem 2019. godine, Izrael je ukinuo cenzuru na neke detalje ovog ubistva, a izraelski Kanal 13 TV emitovao je snimak Ajašovog poslednjeg telefonskog razgovora sa njegovim ocem.

'Operacija Braća'

U izuzetnom činu obmane,delajući po naređenjima premijera Menahema Begina, Mosad je ranih 1980-ih prokrijumčario više od 7.000 etiopskih Jevreja u Izrael preko Sudana, koristeći lažno ronilačko odmaralište kao paravan.

Sudan je bio neprijateljska zemlja Arapske lige, tako da je, radeći u tajnosti, tim Mosadovih agenata osnovao odmaralište na sudanskoj obali Crvenog mora, koje su koristili kao bazu.

Danju su se izdavali za hotelsko osoblje a noću krijumčarili Jevreje, koji su u tajnosti pristizali iz susedne Etiopije, iz zemlje vazduhom i morem.

Operacija je trajala najmanje pet godina, a u vreme kad je otkrivena, Mosadovi agenti su već uspeli da pobegnu.

Odmazda posle otmice na Minhenskoj olimpijadi

Palestinska ekstremistička grupa Crni septembar je 1972. godine ubila dvojicu članova izraelskog olimpijskog tima na Olimpijskim igrama u Minhenu, a zarobila još njih devet.

Taoci su kasnije stradali u neuspelom pokušaju spasavanja zapadnonemačke policije.

Mosad je potom napao veliki broj članova Palestinskog oslobodilačkog pokreta, među njima i Mahmuda Hamšarija.

Njega je ubila eksplozivna naprava postavljena u telefonu u njegovom pariskom stanu.

Hamšari je izgubio nogu u eksploziju i kasnije podlegao ranama.

Atentati na Hamšarija i Ajaša ističe dug i detaljan istorijat korišćenja napredne tehnologije za ciljana ubistva.

'Operacija Entebe'

'Operacija Entebe' u Ugandi 1976. godine smatra se jednom od najuspešnijih izraelskih vojnih misija.

Mosad je obezbedio obaveštajne podatke, dok je izraelska vojska izvela operaciju.

U avionu, na letu iz Tel Aviva za Pariz preko Atine, bilo je 250 putnika, među njima 103 Izraelca.

Otmičari, dvojica pripadnika Narodnog fronta za oslobođenje Palestine i dvojica nemačkih saučesnika, preusmerili su avion za Ugandu.

Izraelski komandosi su upali na aerodrom i spasili preostalih 100 izraelskih talaca.

U akciji je poginulo troje talaca, svi otmičari, nekoliko ugandanskih vojnika i Jonatan Netanjahu, brat aktuelnog izraelskog premijera Benjamina Netanjahua.

• Operacija Entebe: „Kad sam ugledala tog vojnika, bilo je to kao da je anđeo sišao s neba"
• Minhen 1972: Septembarski dani posle kojih više ništa nije bilo isto
• Kako je suđenje Adolfu Ajhmanu za Holokaust ujedinilo Izrael

Lov na nacističkog oficira Adolfa Ajhmana

Otmica nacističkog oficira Adolfa Ajhmana 1960. godine u Argentini jedan je od najslavnijih obaveštajnih uspeha Mosada.

Ajhman, ključni arhitekta Holokausta, bio je odgovoran za progon Jevreja u nacističkim koncentracionim logorima u Drugom svetskom ratu, u kojem je oko šest miliona Jevreja stradalo od nacističke Nemačke.

Nakon što je izbegao hvatanje seljenjem između nekoliko zemalja, Ajhman se na kraju skrasio u Argentini.

Tim od 14 Mosadovih agenata ga je pronašao, oteo i vratio u Izrael, gde mu je bilo suđeno i gde je na kraju pogubljen.

Neuspesi Mosada

Uprkos brojnim uspelim operacijama, Mosad je imao i neke čuvene neuspehe.

Napad Hamasa 7. oktobra 2023.

Napad palestinskih ekstremističkih grupa, predvođenih Hamasom, kada su 7. oktobra 2023. godine iznenada upali na jug Izraela iz Pojasa Gaze, uhvatio je izraelske snage bezbednosti potpuno nespremne.

Neuspeh Mosada da predvidi napad smatra se ogromnim fijaskom, u pogledu projektovanja, prema analitičarima, slabosti u izraelskoj politici odvraćanja prema Hamasu.

Napad od 7. oktobra je za posledicu imao smrt oko 1.200 ljudi, uglavnom civila, tvrde izraelske vlasti.

Još 251 osoba je odvedena u Gazu kao taoci.

U odgovoru na Hamasov napad, Izrael je objavio rat Pojasu Gaze, u koje do sada poginulo više od 55.000 ljudi, od kojih su većina civili, prema Ministarstvu zdravlja Gaze.

• Kako je Hamas izveo munjeviti napad na Izrael za koji niko nije verovao da je moguć
• Šest sati u rukama Hamasa: Nova svedočanstva kako je pala izraelska baza 7. oktobra
• Bile su izraelske „oči na granici", ali niko nije želeo da čuje njihova upozorenja da Hamas sprema napad

Izraelska vojska je u februaru 2025. objavila prvi zvanični izveštaj o propustima koji su doveli do njenih neuspeha tokom iznenadnog Hamasovog napada.

U izveštaju nema dramatičnih otkrića, ali je i dalje otrežnjujuće videti zaključke izraelske vojske kako je pogrešno procenila Hamasove namere i potcenila njegove sposobnosti.

U izveštaju se navodi da je vojska Gazu smatrala sekundarnom bezbednosnom pretnjom, pri čemu je prioritet dat Iranu i Hezbolahu, libanskoj vojno-političkoj organizaciji koja godinamaima podršku Teherana.

Njena politika prema Gazi, piše u izveštaju, bila je „paradoksalna: Hamas je bio nelegitiman, ali nije bilo napora da se razvije alternativa".

Vojska je izabrala pristup „upravljanju sukobima" u suočavanju sa ekstremistima iz Pojasa Gaze, navodi se.

Izraelska vojska je pretpostavljala je da Hamas nije „niti zainteresovan [za] niti se priprema za rat velikih razmera", što je bila percepcija pojačana Hamasovom sopstvenom taktikom obmane.

U aprilu 2024. godine, objavljeno je da je šef obaveštajne službe izraelske vojske podneo ostavku.

General-major Ahron Haliva otići će u penziju kada bude izabran njegov naslednik, saopštila je tada izraelska vojska.

U pismu je priznao da njegova obaveštajna uprava „nije ispunila zadatak koji joj je poveren".

On je bio prvi visoki zvaničnik koji je odstupio sa funkcije zbog najsmrtonosnijeg napada u istoriji Izraela.

• Kako izraelska obaveštajna služba nije uspela da zaustavi masovni napad iz Gaze
• Hamas iznenadio Izrael taktikom iz Drugog svetskog rata
• Droga MDMA je možda zaštitila preživele napada na festival Nova od traume, pokazuje studija

Jomkipurski rat

Tačno 50 godina ranije, Izrael je na sličan način uhvaćen 'na krivoj nozi'.

Egipat i Sirija pokrenuli 6. oktobra 1973. iznenadni napad na Izrael da bi povratili Sinajsko poluostrvo i Golansku visoravan.

Tempiranje napada na Jom Kipur, jevrejski dan pokajanja i pomirenja, zatekao je Izrael nespremnim u prvim danima rata.

Egipat i Sirija su napali Izrael na dva fronta.

Egipatske snage su prešle Suecki kanal, pretrpevši samo delić očekivanih gubitaka, dok su sirijske snage napale izraelske položaje i probile se kroz Golansku visoravan.

Sovjetski Savez je obezbedio snabdevanje za Siriju i Egipat, a SAD su obezbedile hitne linije snabdevanja za Izrael.

Izrael je uspeo da odbije snage i rat se završio 25. oktobra - četiri dana posle izglasavanja rezolucije Ujedinjenih nacija koja poziva na okončanje borbi.

Neuspeo atentat na Hamasovog lidera Mahmud al-Zahara

Izrael je 2003. godine izveo vazdušni napad na dom Hamasovog lidera Mahmuda al-Zahara u gradu Gazi.

Iako je Al Zahar preživeo napad, u udaru su poginuli njegova žena i sin Halid, zajedno sa još nekolicinom ljudi.

Bombardovanje je potpuno uništilo njegovu kuću, istakavši teške posledice vojnih operacija u gusto naseljenim oblastima.

Neuspeo atentat na Hamasovog lidera Halida Mešala

Jedna od operacija koja je dovela do krupne diplomatske krize bio je pokušaj Izraela da ubije Halida Mešala, šefa Hamasovog političkog biroa, 1997. godine u Jordanu.

Izraelski agenti pokušali su da ga otruju, ali su uhvaćeni, a Izrael je onda bio primoran da obezbedi protivotrov kako bi spasao Mešala.

Tadašnji šef Mosada Deni Jatom odleteo je za Jordan da odnese protivotrov.

Ovaj pokušaj ubistva značajno je narušio odnose Jordana i Izraela.

Afera Lavon

Egipatske vlasti su 1954. godine sprečile izraelsku špijunsku operaciju poznatu kao 'Operacija Suzana'.

Osujećeni plan bio je da se postave bombe u američkim i britanskim objektima u Egiptu kako bi se izvršio pritisak na Veliku Britaniju da zadrži snage raspoređene u Sueckom kanalu.

Ovakve akcije su danas poznate i kao 'napadi lažne zastave'.

Incident je postao poznat kao Afera Lavon, nazvana tako po tadašnjem izraelskom ministru odbrane Pinhasu Lavonu.

Veruje se da je on učestvovao u planiranju operacije.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 06.18.2025)