Oni čuvaju najopasnije zvečarke Arizone

Radnik telefonske službe za hitne pozive u vezi sa zvečarkama imao je pitanje.

Može li Krista Rajnah da vidi da li čitav metar duga zmija, koja trenutno leškari na njenom tremu, ima bele štrafte na repu?

„Ima", odgovorila je Rajnah, merkajući živuljku kroz prozor.

Iako operater nije mogao da bude siguran, te oznake su najverovatnije značile da Rajnah na posedu ima otrovnu zapadnu dijamantsku zvečarku.

Premeštač zmija će stići u najbržem mogućem roku.

Rajnah se zavalila i sačekala.

Iako ugriz može da bude potencijalno smrtonosan, nije je preterano brinula sama zmija.

A njeni psi, dva kineska šar-peja, bili su bezbedno zaključani u kući.

Rajnah živi u Rio Verde Futhilsu, naselju blizu Skotsdejla, u Arizoni.

Zato što se ovo naselje nalazi neposredno pored pustinje, očekivala je da bi zmije mogle s vremena na vreme da se pojave na njenom zemljištu.

Ali nije želela da se zmija zadržava tu predugo – posebno zbog njenih konja, koji bi mogli da spuste glavu do zemlje da prouče zmiju, samo da bi ih ova ujela za nos.

„Ako im nos natekne, onda ne mogu da dišu", kaže Rajnah.

• Кад се змија завуче у колевку за бебе и у саксију на тераси
• Zmije ga ugrizle više od 200 puta, sada njegova krv služi da se napravi protivotrov
• Dvoglava zmija se izlegla u prodavnici ljubimaca

Otrovna zmija svake godine u SAD ujede između 7.000-8.000 ljudi; oko petoro njih umre od ujeda.

Kućni ljubimci su mnogo skloniji da budu ugrizeni , i da stradaju od toga.

Od svih američkih vrsta zmija, zvečarke su među najopasnijim.

U studiji ujeda zmije koji je pogodio 11.138 pacijenata, objavljenoj 2019. godine, tip zmije koji je izazvao ujed mogao je biti identifikovan u otprilike polovini tih slučajeva – i u okviru te grupe, najčešći ujed bio je ujed zvečarke.

Američki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti kažu da, od onih koje ujede zvečarka, 10-44 odsto će imati trajne povrede, kao što je gubitak prsta.

I dok investitori sve više zalaze sa gradnjom na staništa zmija, potencijal za susrete između ljudi i zmija je u porastu, prema ekspertima koji su govorili za BBC.

Klimatske promene bi takođe mogle da utiču na to.

One erodiraju staništa nekih zmija – a navode ih i da budu sklonije tome da potraže, na primer, hladan vrt po vrelom danu.

Ali zmije igraju ključnu ulogu u lokalnim ekosistemima.

Eksperti kažu da prosto ubijanje svake zmije koja završi na ljudskom posedu nije samo neetički; to bi na kraju takođe moglo da napravi probleme za ljude.

U nekim slučajevima, uspavljivanje zmija je poželjno, kao što je kad invazivne vrste počnu previše da utiču na domaći svet divljih životinja.

Humano ubijanje tih invazivnih zmija posle hvatanja može da pomogne da se održi ravnoteža ekosistema.

Ali u Arizoni i drugim delovima SAD, neke organizacije rade na hvatanju i premeštanju živih domaćih zmija.

Projekti gradnje stanova u državi su se proširili na pustinjske oblasti, zamenivši vegetaciju stambenim zgradama.

To znači da ljudi sve više žive u žarištima zvečarki.

Lokalni podaci ukazuju na postojani rast izveštaja o ujedima poslednjih godina.

To na scenu stupa Retlsnejk Solušns (Rattlesnake Solutions).

Ova lokalna firma radi na spasavanju i premeštanju zvečarki nakon što budu otkrivene negde gde bi mogle da predstavljaju pretnju po ljude ili kućne ljubimce.

Kompanija napominje kako se čini da su zahtevi za premeštanje zmija u porastu u određenim planinskim stambenim oblastima.

Krista Rajnah je okrenula broj Retlsnejk Solušnsa kad je zatekla istočnu dijamantsku zvečarku na njenom posedu u aprilu prošle godine.

Nedugo nakon što je zvala, član tima kompanije izašao je na njen ranč.

Rajnah je gledala dok je spasilac zmija nežno pokupio zvečarku, uz pomoć umirujuće dugih pinceta za zmije, a potom ubacio životinju u veliku posudu za prianjajućim poklopcem.

Rupe u posudi osigurale su da zmija neće ostati bez vazduha.

Spasilac je odneo zmiju u pustinju, gde ima sasvim dovoljno jazbina u kojima ona može da se sakrije i sasvim dovoljno glodara za lov.

Na mesto na kom nema veštačkog svetla na tremu, već samo prirodnog svetla hiljade zvezda.

Rajnah je zadovoljna kako je sve prošlo.

„Iskreno ne verujem u ubijanje bilo čega samo zato što je zalutalo", kaže ona.

Premeštači zvečarki zastupaju ovaj pristup ne samo zato što se nekim ljudima dopadaju domaće zmije.

Te zmije, zapravo, čine mnogo dobra.

Jedu glodare, držeći populaciju miševa pod kontrolom, na primer.

Ovo je od posebne koristi za ratare, budući da velika količina miševa može da proždre neverovatnu količinu žitarica.

Jedna australijska studija procenila je da populacija istočne smeđe zmije može da ukloni hiljade miševa po kvadratnom kilometru obradive zemlje godišnje.

Zvečarke u Severnoj Americi igraju sličnu ulogu.

One bi takođe mogle da pomognu biljkama da rasprše svoje semenje.

Američki istraživači su 2018. godine objavili studiju koja je pokazala kako zmije zvečarke ponekad indirektno unesu u sebe semenje, jedući glodare koji nose to semenje u ustima.

Kasnije izbacujući semenke iz sebe kroz izmet, iste te zmije mogle bi da pomognu da biljke izrastu u sasvim novim oblastima.

Predatorsko ponašanje zvečarki moglo bi čak da smanji pojavljivanje Lajmske bolesti, koja se širi preko ujeda krpelja – zmije jedu male sisare na kojima se hrane krpelji.

Ali uprkos ovim prednostima, neke vrste zmija su trenutno ugrožene.

Broj istočnih dijamantskih zvečarki je u opadanju, na primer, a crna zvečarka iz Arizone se potencijalno bliži izumiranju.

Studija iz 2022. godine pokazala je da će rast temperature koji izazivaju klimatske promene smanjiti odgovarajuće stanište dostupno za 71 odsto vrsta američkih zvečarki do 2040. godine.

Život sa zmijama

Brajan Hjuz je imao oko pet godina kas je prvi put držao zmiju u rukama.

Članovi lokalnog herpetološkog društva – grupe koja proučava reptile i vodozemce, i stara se o njima – doneli su grimiznu kraljevsku zmiju u prirodnjački centar blizu mesta gde je u to vreme živeo, u Oregonu.

Bila je mala, ali neverovatno lepa.

Hjuz se divio jarkocrvenim, kremasto žutim i kao ugalj crnim šarama na ovom reptilu.

Zmija je bila toliko blistava i čista da je izgledala maltene vlažno.

„Delovala je potpuno smireno", priseća se on.

Tražeći reči da objasni efekat koji to ostavilo na njega, on dodaje: „Držanje te životinje u to vreme kao da je pokrenulo nešto u meni."

Nakon toga je Hjuz iz biblioteke izvadio svaku knjigu o zmijama koju je mogao da nađe.

Ubrzo je počeo da traži zmije u divljini.

Osećao se kao da ide u lov na blago, kaže on.

Nakon što je izgubio marketinški posao posle finansijske krize 2008. godine, odlučio je da pokuša da živi od te njegove fascinacije zmijama.

Iako nije prošao nikakvu formalnu obuku, proveo je vreme volontirajući za herpetološko udruženje, gde je mogao da spasava i premešta zmije koje su zalutale u nečiju baštu ili garažu.

Potražnja je bila tolika da je Hjuz odlučio da pokrene sličnu uslugu kao komercijalni biznis.

Izradio je logo, pokrenuo internet stranicu i, maltene preko noći, rođen je Retlsnejk Solušns.

Od tada, Hjuz i njegove kolege u Arizoni premestili su hiljade zmija – on procenjuje ukupno „oko 20.000" ili otprilike 1.500 godišnje – a Hjuz je i koautor više naučnih članaka o susretima sa zvečarkama.

Premeštanje svake zmije košta vlasnika domaćinstava oko 150 dolara, a za rad, od hvatanja do puštanja, obično je potrebno dva sata.

Postoje mnoge različite vrste zmija koje su tipične za Arizonu, među njima više otrovnih zvečarki.

Najčešći pozivi dolaze zbog zapadne dijamantske zvečarke i neotrovne sonorske zmije, od kojih obe mogu da porastu do 2 metra dužine – zbog čega će vam prilično teško promaći ako dogmižu u nečiji vrt.

Hjuz kaže da on i njegove kolege uvek pokušavaju da edukuju vlasnike kuća o zmiji koju su pozvani da uhvate.

To je ključna prilika da se informiše vlasnik kuće o vrstama sa kojima imaju posla ili da daju savet kako se ponašati u blizini otrovnih zmija.

To je takođe prilika za uvećavanje prodaje.

Retlsnejk Solušns, na primer, nudi oblik ograđivanja koji, kad se ukopa delimično u zemlju, može da zatvori površinu poseda za zmijske posetioce.

„Teži zadatak je osigurati da zmija ostane živa i da ne predstavlja odmah problem za nekog drugog", objašnjava Hjuz.

„Moramo da pronađemo pravu rupu u zemlji u koju ćemo ubaciti zmiju inače će ona umreti."

Retlsnejk Solušns želi da bude u prilici da stigne do takve lokacije u roku od nekoliko minuta ili nekoliko sati nakon što uhvati zmiju.

Deo razloga za porast susreta sa zmijama koje su Hjuz i njegove kolege zapazili, kaže on, jeste taj što građevinski investitori iznova prave „iste greške".

Oni koriste ogromne komade stena da bi zaštitili delove zemlje od erozije tokom oluja – ali to čini savršeno skrovište za zmije.

Takođe, investitori često sade vrtove pune lisnatih žbunova koji traže veštačko zalivanje.

Zmije uživaju da se sakriju ispod tih mokrih, hladnih biljaka.

Klimatske promene pogoršavaju posledice takvih grešaka.

Zbog vrelijih leta zmije – koje nemaju unutrašnji sistem regulisanja telesne temperature – sklonije su da potraže skrovište u bujnim vrtovima ljudi.

Rekord je oboren 2023. godine u Feniksu, u Arizoni za najveći broj vezanih dana u nizu, 55, sa temperaturom od 43,3 stepena Celzijusovih ili iznad nje.

Uz to, kad je vreme toplo i sunčano – dok god nije opasno vrelo – ljudi često provode više vremena napolju.

Ovi trendovi znače da se zmije i ljudi češće susreću.

Učestalost tih susreta i ujeda zmija takođe bi mogla samo da nastavi da raste.

Ali ljudi moraju da nauče da žive pored zmija, kažu eksperti.

„Zvečarke i ljudi mogu da koegzistiraju", kaže Emili Tejlor, specijalistkinja za zmije u Kal Poliju u Kaliforniji koja sama izvodi premeštanja domaćih vrsta zmija, i to na volonterskoj bazi.

Ona opisuje Brajana Hjuza kao prijatelja, ali kaže da nema poslovnu vezu sa njegovom kompanijom.

Ona se slaže da će pojačana gradnja stambenih domova u pustinjskim oblastima verovatno povećati broj susreta između ljudi i zmija.

U Arizoni, sve više vlasnika domova će ugledati zvečarku na vlastitom posedu u dolazećim godinama.

Svakog proleća pogotovo, zmije lutaju naširoko i nadaleko, u potrazi za parom.

Rajnah je prva koja prihvata tu činjenicu.

„Mi živimo u pustinji", kaže ona.

„Zmije su naprosto sastavni deo te ekologije."

Kad se pojave na televiziji ili u filmovima, zvečarke su često senzacionalizovane.

One se opisuju kao preteće i zle.

Brajan Hjuz, koji nikad nije prerastao fasciniranost njima, zna da to nije tako.

Zvečarke su divlje životinje čiji su životi sve ugroženiji zbog širenja ljudske civilizacije i zbog društva koje zapravo ne razume ove reptile.

„Trebalo bi da ih mrzite, trebalo bi da ih ubijate – e pa ja to ne radim", kaže Hjuz.

„Ja želim da ih spasem."

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Dvoglava zmija se izlegla u prodavnici ljubimaca
• Šokirao carinike: U prtljagu mu našli 47 otrovnih zmija
• Капитални улов: На Флориди ухваћен највећи питон до сада пронађен у тој држави

(BBC News, 06.18.2025)