Хрватски европосланици о проширењу ЕУ: Кандидате оцењивати засебно, Србија назадује

Посланици Европског парламента (ЕП) из Хрватске указали су данас у Стразбуру на значај политике проширења Европске уније (ЕУ), али су оценили да земље кандидати треба да напредују ка чланству у складу са заслугама, будући да неке од њих назадују у том процесу, а међу њима је и Србија.

Током дебате о политичким и институционалним импликацијама проширења ЕУ на пленарној седници у Стразбуру, известилац ЕП за Србију Тонино Пицула је рекао да је геополитичка ситуација у свету "добар аргумент у корист наставка политике проширења", али да "у пракси треба доследно спроводити" Копенхашке критеријуме - услове које свака земља мора да испуни ако жели да уђе у ЕУ, наводи ХИНА.

"ЕУ треба да пружи подршку само стварним, а не фиктивним реформама и да одмах позитивно реагује када се критеријуми испуне. Инсистирање на владавини права и европским вредностима, али и на усклађеној геополитичкој оријентацији, морају да буду темељи за наставак политике проширења", казао је Пицула, европосланик Социјалдемократске партије Хрватске.

Европосланик Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) Томислав Сокол је рекао да је проширење ЕУ опет постало актуелно у измењеним геополитичким околностима, али да земље кандидате треба оцењивати "сваку посебно" и по њиховој способности "да усвоје европске стандарде".

"Нажалост, по том питању не да не видимо напредак, него углавном видимо назадовање. Србија је апсолутно највећи дестабилизујући фактор у Југоисточној Еуропи. Њена хегемонистичка политика угрожава независност и сувереност околних држава. Јасно је да таквој Србији данас није место у Европској унији", казао је Сокол.

Његов страначки колега Давор Иво Штир (Стиер) такође је рекао да "приступ мора да остане индивидуалан", наводећи да Србија не показује "политичку вољу" да се придружи Унији.

"Руководство Србије не жели да испуњава европске критеријуме, нарочито у спољној политици. Уместо грандиозних изјава, нереалних очекивања и каснијих фрустрација, много је боље прихватити реалност да је Србија држава која не жели да се сврста уз ЕУ", казао је Штир и додао да ЕУ мора да осигура да таква политика не утиче на европски пут других западнобалканских земаља.

Штир је навео да Албанија најбрже напредује у процесу евроинтеграција и да треба настојати да та земља, уз поштовање критеријума, заврши приступне преговоре са ЕУ пре краја мандата актуелног сазива ЕП 2029. године.

О кандидатури Украјине Штир је рекао да би ЕУ "стратешки погрешила ако не би уочила да Украјина показује капацитет за европске реформе упркос рату и да свакодневно на бојном пољу показује приврженост европској идеји".

За Молдавију је рекао да је показала "снажну политичку вољу", за разлику од Грузије, чији је процес приступања због тога морао да буде заустављен.

Још један европосланик Хрватске демократске заједнице, Карло Реслер (Ресслер), рекао је да "руски утицај, кинеске инвестиције и антиевропски регионални актери који не деле европске вредности, јачају присуство управо тамо где Европа оклева".

"Веродостојност европске политике проширења гради се управо кроз чвршће партнерство с државама и актерима који деле тежњу према заједничкој будућности, али исто тако и чвршћим политикама према онима који подривају Европу и њене вредности", навео је Реслер. 

Он је казао да се Северна Македонија није приближила чланству у ЕУ упркос спроведеним реформама и тешким одлукама што је описао као "пример политичке неправде која поткопава европски пројекат".

"У БиХ, пак, владају сепаратистичке поруке, с једне, и нереалне унитаристичке амбиције, с друге стране, док се Црна Гора бори за своју европску и западну оријентацију", указао је Реслер.

(Бета, 19.06.2025)