Pozdrav Suncu: Najduži dan u godini i običaji
Stotine ljudi okuplja se širom sveta da obeleže najduži dan u godini.
Iako su vrućine već zahvatile Evropu, leto za stanovnike severne Zemljine polulopte počinje u nedelju, 21. juna 2026, dok istovremeno na južnoj hemisferi počinje zima.
Po srednjeevropskom vremenu, leto stiže u 10 sati i 24 minuta.
Tog dana Sunce pravi najveći dnevni luk i dostiže najveću visinu iznad horizonta, saopštilo je Astronomsko društvo „Ruđer Bošković".
Šta je letnji solsticij?
Letnji solsticij je trenutak kada je nagib Zemlje najviše okrenut ka Suncu, što dovodi do maksimalne količine dnevne svetlosti.
Reč solsticij potiče iz latinskog - sol (sunce) i sistere (stati) - jer se tada Sunce prividno „zaustavlja" na svom godišnjem putu i potom kreće unazad prema južnijem horizontu.
Obdanica traje duže nego bilo kog drugog dana - u Beogradu više od 15 sati svetlosti: Sunce izlazi oko 4:51, a zalazi posle 20:27.
- Kada je „najkraći dan u godini“, ko ga slavi i zašto
- Svi srpski kalendari: Od Svetog Save do Milankovića
- Zašto pomeramo sat i od kada se to radi
Da li je solsticij uvek 21. juna?
Ne.
U zavisnosti od godine, može biti i 20. ili 22. juna.
U prestupnoj godini, generalno pada 20. juna.
Do ovih varijacija dolazi zato što Zemlji zapravo treba skoro šest sati duže da obiđe Sunce nego što traje kalendarska godina.
Da bismo kalendar uskladili sa Zemljinom orbitom i nadoknadili razliku, dodajemo prestupni dan svake četiri godine.
Zašto količina sunčeve svetlosti varira?
Naša planeta se ne okreće oko savršeno vertikalne ose - ona je nagnuta.
Ovaj nagib uzrokuje da se količina svetlosti koja dopire do različitih delova Zemlje menja tokom godine dok kruži oko Sunca.
Pola godine severna polovina Zemlje je nagnuta prema Suncu.
Za vreme letnjeg solisticija severna hemisfera je najdirektnije nagnuta prema Suncu.
Bez ovog nagiba bismo i dalje imali vremenske prilike, ali ne i jasna godišnja doba, jer bi količina dnevne svetlosti ostala gotovo konstantna tokom cele godine, piše BBC Vremenska prognoza.
Letnji solsticij u tradiciji i kulturi
Još od praistorije, letnji solsticij imao je posebno mesto u kulturi naroda širom sveta.
Drevni narodi gradili su astronomske opservatorije i svetilišta upravo u skladu sa solisticijem - da bi obeležili trenutak kada Sunce najviše „vlada" nebeskim svodom.
U slovenskoj tradiciji, solsticij je povezan sa Ivanjdanom (24. jun), kada su se palile vatre, bralo lekovito bilje, pleli venci i igralo oko plamena.
Smatralo se da biljke tada imaju najveću lekovitu moć, a voda i rosa posebnu simboliku pročišćenja.
Ovi rituali čuvali su se vekovima, često pod maskom hrišćanskih praznika.
U skandinavskim zemljama, ovaj dan se slavi kao Midsommar - uz cveće, ples oko stubova i rituale plodnosti, dok se u baltičkim zemljama pale vatre i pevaju stare pesme.
Nemački narodni običaji vezani za Sonnenwende uključuju simbolično čišćenje i obnavljanje energije.
U Velikoj Britaniji se svake godine ljudi okupljaju kod Stounhendža u Viltšajru kako bi obeležili ovaj dan.
Letnji solsticij je više od astronomskog fenomena - on je simbol svetlosti, snage, životne punoće i prirodnog vrhunca.
U mnogim kulturama, leto je povezano sa zrelošću, žetvom, duhovnim razvojem i uživanjem u plodovima života.
Iako solsticij označava najduži dan, od sutra dani postaju sve kraći.
Zima 2026. počinje 21. decembra, kada je najkraći dan u godini.
POGLEDAJTE FOTOGRAFIJE IZ SEVERNE MAKEDONIJE I VELIKE BRITANIJE
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 06.20.2026)
