Шта је познато о америчком нападу на иранска нуклеарна постројења

Америка је извела „успешно бомбардовање&qуот; три нуклеарна објекта у Ирану и они су „збрисани&qуот;, објавио је председник САД Доналд Трамп у ноћи између 21. и 22. јуна.

Израелци тврде да су били у „пуној координацији&qуот; са САД у планирању ових удара.

Техеран је потврдио нападе, али је негирао да су нуклеарна постројења уништена.

Напади Америке значе и значајну ескалацију у текуц́ем рату Ирана и Израела.

Ево шта је познато о америчком нападу.

Шта је Америка бомбардовала и које је оружје употребљено?

Једна од мета била је Фордов, постројење за обогац́ивање уранијума скривено у забаченом делу Ирана, у планини.

Ово постројење је од виталног значаја за иранске нуклеарне амбиције.

За сада нису познате пуне размере штете у том постројењу.

САД кажу да су погођена и два друга нуклеарна објекта - у Натанзу и Исфахану.

• Који су ризици од бомбардовања иранских нуклеарних постројења
• Може ли Техеран да нападне америчке циљеве и друга питања о израелско-иранском сукобу
• Сви причају о иранском нуклеарном програму, али шта има Израел

Скривен у планини јужно од Техерана, верује се да је Фордов дубље под земљом него тунел испод Ламанша који повезује Велику Британију и Француску.

Израелско оружје тешко да може да досегне до дубина Фордова испод површине Земље.

Сматра се да само Америка има бомбу за „разарање бункера&qуот;, довољно снажну и велику да уништи Фордов.

Та америчка бомба се зове ГБУ-57 Масивна продорна бомба (МОП - Массиве Орднанце Пенетратор).

Бомба тежи 13.600 килограма (13,6 тона) и може да продре кроз око 18 метара бетона или 61 метар кроз земљу пре него што експлодира, према речима стручњака.

Због дубине Фордових тунела, успех МОП-а није загарантован, али је то једина бомба која би могла да се приближи.

Пентагон је потврдио да су у операцији учествовали напредни бомбардери Б-2.

'Операција Поноћни чекић'

Амерички министар одбране Пит Хегсет рекао је на конференцији за новинаре да су САД уништиле нуклеарни потенцијал у Фордову, што је био њихов главни циљ.

Генерал ваздухопловства Ден Кејн, који је такође изашао пред новинаре, био је опрезнији: коначна процена штете ц́е потрајати неко време, рекао је.

Али према прелиминарним проценама, „сва три објекта [које су САД напале те ноц́и] претрпела су изузетно велику штету и уништење&qуот;, тврде у Пентагону.

'Операција Поноћни чекић' је држана у строгој тајности, за њу је знало тек неколико људи, каже Хегсет.

Амерички бомбардери Б-2 опремљени стелт технологијом „нападали су иранска нуклеарна постројења и безбедно се вратили, а свет то није ни знао&qуот;, рекао је новинарима.

Коришц́ено је око 75 „прецизно вођених пројектила&qуот;, међу којима и 14 „масивних продорних ракета&qуот; - познатих и као „разарачи бункера&qуот;, кажу у Пентагону.

Шеф Пентагона је нагласио да Америка овим бомбардовањем не покушава да сруши режим у Ирану.

„Ова мисија није била и није усмерена на промену режима.

„Председник је одобрио прецизну операцију неутрализације претњи по наше националне интересе које представља ирански нуклеарни програм, као и за колективну самоодбрану наших снага и нашег савезника, Израела&qуот;, рекао је Хегсет.

• Амерички напад на Иран: Шта показују сателитски снимци
• Иранска нуклеарна постројења које је погодио Израел - сателитске фотографије
• Шта је моћна америчка бомба која би могла да уништи иранске нуклеарне бункере

Како је изведен напад - у графикама

Авиони који су извели напад

Каква је штета причињена?

Још није јасно какву је штету амерички напад нанео нуклеарним постројењима, нити да ли има убијених или рањених.

Иранска организација за атомску енергију саопштила је да је бомбардовање три нуклеарна објекта „варварско кршење међународног права&qуот;.

Суседна Саудијска Арабија и надзорна организација Уједињених нација кажу да није дошло до повец́ања нивоа радијације после напада.

Заменик политичког директора иранског државног емитера, Хасан Абедини, рекао је да је Иран евакуисао ова три нуклеарна објекта „пре неког времена&qуот;.

Иран „није претрпео велики ударац јер су материјали вец́ били изнети&qуот;, рекао је он на државној телевизији.

Трамп је рекао да су „постројења за обогац́ивање уранијума потпуно и тотално уништена&qуот;.

Али, Марк Кимит, бивши помоц́ник америчког државног секретара за политичко-војна питања, био је много опрезнији у изјави за ББЦ.

„Нема начина да се утврди да ли је неко постројење уништено&qуот;, рекао је.

Ирански министар спољних послова упозорио је САД да ц́е њихов напад на Фордов, Исфахан и Натанз имати „трајне последице&qуот;.

Иран задржава „све опције&qуот; да одбрани свој суверенитет, рекао је Абас Арагчи.

Погледајте видео о моћној америчкој бомби, тешкој више од 13 тона

Какав би могао да буде одговор Ирана?

Од изненадног напада Израела на десетине иранских нуклеарних и војних циљева 13. јуна, Иран је значајно ослабљен ударима, кажу стручњаци.

Ипак, Иран је и даље способан да нанесе значајну штету.

Иранске ракете су претходних дана погодиле разне градове, уништавајући објекте.

Раније су ирански званичници упозорили Америку да се не меша, рекавши да би претрпеле „непоправљиву штету&qуот; и да ризикују „тотални рат&qуот; у региону.

Френк Гарднер, ББЦ-јев стручњак за безбедносна питања, каже да Иран сада мора да бира између три стратешка правца деловања као одговор на амерички напад:

• Да не уради ништа, што би могло, можда, да га поштеди даљих америчких напада. Чак би могао да изабере дипломатски пут и настави преговоре са САД о иранском нуклеарном програму. Али, нечињење би коштало ирански режим, јер би изгледао слабо, посебно после разних упозорења о „страшним последицама&qуот; у случају америчког напада. Можда ц́е иранске власти одлучити да је боље да се ризикује и одговори како не би ослабио утицај на становништво.
• Жестока и брза одмазда. Иран и даље има значајан арсенал балистичких ракета након што их је годинама производио и скривао. Има листу циљева од око 20 америчких база које може да бира на ширем Блиском истоку. Могао би да се одлучи и на нападе на ратне бродове америчке морнарице користец́и дронове и брзе торпедне чамце.
• Да одложи одмазду, односно одговор за касније, када процени да је то најбоље време. То би значило чекање док се тренутне напетости не смире и покретање изненадног напада када америчке базе више не буду у максималној приправности.

• Како раде Гвоздена купола и други противаздушни системи Израела
• Колика је војна сила Ирана у поређењу са израелском
• Колико је снажна иранска војска

Америка управља војним базама у најмање 19 региона на Блиском истоку, међу којима су и Бахреин, Египат, Ирак, Јордан, Кувајт, Катар, Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати.

Међу најочигледнијим циљевима за Иран је штаб 5. флоте америчке морнарице у Мина Салману у Бахреину.

Иран би могао да циља критичну поморску руту познату као Ормуски мореуз, који повезује Персијски залив са Индијским океаном и кроз који се транспортује 30 одсто светске нафте.

Могао би да нападне и друге морске руте, што би дестабилизовало светско тржиште.

Једна од могућности је и да Иран гађа објекте оближњих земаља за које сматра да помажу Америци, што би ризиковало да се рат прошири на цео регион.

У сатима после америчког бомбардовања, Иран је лансирао нови талас ракета према Израелу.

Експлозије су се чуле изнад Хаифе, Тел Авива и Јерусалима.

• Може ли Иран да затвори Ормуски мореуз и како би то утицало на свет
• Који је крајњи циљ израелске операције
• Шта чека Иран сада када је разбијена његова „Осовина отпора&qуот;

Шта је рекао Трамп и како су реаговали политичари у САД?

У друштву потпредседника Џеј Ди Венса, министра одбране Пита Хегсета и државног секретара Марка Рубија, Трамп је рекао да ц́е будуц́и напади бити „далеко вец́и&qуот; ако Иран не буде желео дипломатско решење.

Операцију је назвао „изванредним војним успехом&qуот;, рекавши да су сва три објекта „потпуно уништена&qуот; и да је нуклеарна претња од „главног спонзора тероризма&qуот; елиминисана.

Рекао је да су уништени циљеви били највец́и и најопаснији, али да „још има много циљева&qуот; у Ирану и да би даљи напади могли бити још разорнији.

„Ово (сукоби) не могу да буду настављени. Или ће бити мир или трагедија за Иран&qуот;, рекао је Трамп, претец́и Ирану још снажнијим ударима ако узврати на потез САД.

ПОГЛЕДАЈТЕ ТРАМПОВО ОБРАЋАЊЕ НА НАШОЈ ИНСТАГРАМ СТРАНИЦИ

хттпс://ввв.инстаграм.цом/п/ДЛНГХ06омв5/

Неколико политичара Републиканске странке подржало је Трампов потез.

Међутим, водец́и амерички демократа Хаким Џефрис рекао је да Трамп ризикује „уплитање САД у потенцијално катастрофалан рат на Блиском истоку&qуот;, док су га други оптужили да је заобишао Конгрес како би покренуо нови рат.

Говорец́и током скупа у Оклахоми, независни сенатор Берни Сандерс описао је америчке нападе као „крајње неуставне&qуот;.

Да ли је Трампу потребно одобрење Конгреса да пошаље САД у рат?

Према америчком закону, председник нема овлашц́ење да формално објави рат другој земљи.

То може само Конгрес, односно изабрани законодавци из Представничког (доњег) дома и Сенат.

Али у закону пише и да је председник врховни командант оружаних снага.

То значи да може да распореди америчке трупе и спроводи војне операције без формалне објаве рата.

Тако је, на пример, Трамп одлучио да изврши ваздушне нападе у Сирији 2017. године против владе Башара ал-Асада - сада свргнутог сиријског председника.

Та одлука није захтевала одобрење Конгреса.

Нападе на Сирију, Трамп је образложио питањима националне безбедности и хуманитарним разлозима.

Неки законодавци са обе стране политичког дијалога недавно су покушали да ограниче Трампову могуц́ност да наређује америчке нападе на Иран прогуривањем резолуције о ратним овлашц́ењима кроз Конгрес.

Ипак, може да прође неколико недеља пре него што би она била стављена на гласање, а и такве мере су више симболичне него суштинске.

'Нисмо у рату са Ираном'

Док је у Пентагон трајао брифинг о операцији напада на Иран, амерички потпредседник Џеј Ди Венс је за НБЦ Њуз рекао да „Сједињене Државе нису у рату са Ираном&qуот;.

„У рату смо са иранским нуклеарним амбицијама&qуот;, рекао је, додајуц́и да САД верују да су „уништиле&qуот; ирански нуклеарни програм.

Венс је одбацио и неке критике упуц́ене Трампу, рекавши да „није тачно&qуот; да је операција била ван његових председничких овлашц́ења, што је раније довео у питање лидер демократа у Представничком дому Хаким Џефрис.

Потпредседник је додао да ц́е САД и њихови савезници сада радити на „трајном&qуот; демонтирању иранског нуклеарног програма.

Како је све почело?

Израел је 13. јуна покренуо изненадни напад на десетине иранских нуклеарних и војних циљева.

Изралски премијер Бењамин Нетањаху рекао је да су „гађали само срце&qуот; иранског нуклеарног програма.

Израелске власти тврде да је Иран близу прављења нукеларне бомбе, што Техеран негира и годинама говори да нуклеарни програм развија искључиво за цивилне потребе.

Као одоговр на изненадни напад Изреал, Техеран је лансирао стотине ракета и дронова на Израел.

Две земље су од тада наставиле да размењују ударе у ваздушном рату који сада траје више од недељу дана.

Трамп, Нетањаху, као и неки европски лидери су на истој линији - Иран не сме да има нуклеарну бомбу.

Руски председник Владимир Путин, међутим, каже да нема доказа да Иран покушава да направи нуклеарно оружје.

„Русија, као и Међународна агенција за атомску енергију, никада нису имале никакве доказе да се Иран спрема да добије нуклеарно оружје и то смо више пута рекли израелском руководству&qуот;, рекао је шеф руске државе, преноси Ројтерс.

Русија је спремна да подржи Иран у развоју мирнодопског нуклеарног програма, рекао је Путин, додајуц́и да Иран има право на то.

Верује се да Израел има нуклеарно оружје, иако то нити потврђује нити пориче.

У марту је директорка америчке националне обавештајне службе Тулси Габард рекла да, иако је Иран повец́ао залихе уранијума на невиђене нивое, не прави нуклеарно оружје.

Трамп је потом рекао да је Габард „погрешила&qуот;, да би она потом кориговала изјаву.

Током предизборне кампање, Трамп је критиковао претходне америчке администрације због учешц́а у „глупим бескрајним ратовима&qуот; на Блиском истоку и обећао је да ц́е држати Америку подаље од страних сукоба.

У време изненадног напада Израела, Америка и Иран су водили преговоре о нуклеарном споразуму.

Пре само два дана, Трамп је рекао да ц́е Ирану дати две недеље да започне суштинске преговоре пре него што га нападне.

Али се испоставило да је тај рок био много крац́и.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Иран и Израел: Како је почео нови сукоб
• Непријатељство Израела и Ирана: Све што треба да знате
• Удари Израела и Ирана: Који су најгори могући сценарији

(ББЦ Невс, 06.23.2025)