Кнегиња Милица: Од владарке и монахиње до дипломаткиње

Владала је у једном од тежих периода за тадашњу средњевековну државу и предводила ризичне дипломатске мисије.

BBC News 24.06.2025 | Дејана Вукадиновић - ББЦ

У једном од најсложенијих историјских периода српске средњовековне државе крајем 14. века, прожетог великим унутрашњим и спољнополитичким нестабилностима, владала је жена.

Говорили су да је мудра, храбра, спретна, сталожена, помирљива и виспрена.

Потомак је велике династије Немањића и супруга кнеза Лазара Хребељановића који је погинуо током Косовског боја 1389. године.

Кнегиња Милица је преузела на себе терет да се стара о држави и синовима као световна владарка, а потом и као монахиња Јевгенија.

Иако су се и друге српске владарке бавиле неком врстом дипломатске делатности, кнегиња Милица се сматра првом женом у дипломатији, јер је лично преговарала са тадашњим великанима.

Предводила је најзначајније дипломатске послове, међу којима и ризичне мисије у пратњи чувене монахиње Јефимије, објашњава Марко Шуица, професор историје на београдском Филозофском факултету.

„Без мужа и владарског искуства, са малолетним наследником и под притиском регионалних сила тога доба, њена способност да преузме одговорности и суочи се са различитим изазовима, начинили су је једном од најзначајнијих личности српске историје&qуот;, додаје аутор књиге Милица - кнегиња немирног доба за ББЦ на српском.

Немирно доба

У средњовековном друштву жене су биле у сенци мужева владара и ретко су имале формалну политичку моћ, посебно у међународним односима, каже историчар Шуица.

Сплетом историјских околности, кнегиња Милица се нашла у улози политичарке и за преговарачким, мушким столом.

Рођена је 1335. као ћерка кнеза Вратка Немањића, потомка Вукана, првог сина Стефана Немање.

Са 18 година се удаје за кнеза Лазара Хребељановића, са којим је имала пет ћерки и три сина.

Слабљењем и нестанком Српског царства (1371.) држава Немањића се распала на већи број мањих области којима су владали српски великаши.

Једном од тих области, Моравском Србијом, господарио је управо њен супруг кнез Лазар који је, уз подршку Српске цркве, требало да постане носилац легитимитета Немањића, објашњава Шуица.

После погибије кнеза Лазара у Косовској бици 1389, владарску улогу и бригу о његовом државном наслеђу, преузела је управо кнегиња Милица, јер је син Стефан предодређен за престолонаследника, имао тек 12 година.

Тај период обележила су османлијска (турска) освајања Балканског полуострва, жеља Краљевине Угарске (са севера) да успостави доминацију над деловима српске и босанске државе, нестабилни односи међу српским господарима и промене међусобних савезништава, објашњава Шуица.

„Кнегиња Милица је била у самом средишту тих превирања, не као пасивни сведок, већ као кључни актер најважнијих догађаја.

„Миличина дипломатска делатност била је разграната и обухватала је контакте са османским двором и владарима, Дубровником, али и са светогорским, српским манастирима и монасима&qуот;, додаје.

Пред Милицом није било много политичких избора.

Уз подршку врха Српске цркве и дела властеле Моравске Србије, одлучила је да ступи у вазални - потчињени однос са Османским царством, што је обезбедило предуслове за опстанак и унутрашњу стабилизацију прилика у држави, објашњава историчар.

„Таква одлука је последица међусобних сукоба српске властеле, притисака Краљевине Угарске (са севера) и политичких аспирација њеног зета Вука Бранковића.

„Истовремено, она је следила брачну дипломатију кнеза Лазара, па је најмлађу ћерку Оливеру удала за османског владара Бајазита Првог, чиме је ојачала положај државе&qуот;, указује професор.

Када је Стефан Лазаревић постао пунолетан, кнегиња Милица се замонашила.

Добила је цркевно име Јевгенија, али је наставила да активно учествује у политичком, дипломатском, духовном и културном животу државе Лазаревића.

Погледајте видео о споменику деспоту Стефану Лазаревићу у Београду

Дипломатски мегдан са Турцима

Дипломатске вештине кнегиње Милице посебно су дошле до изражаја у априлу 1398. године, када се упутила на далеки пут код султана Бајазита да би оправдала сина Стефана.

Оптуживали су га да је неверни вазал и да се приклања Угрима, што би имало велике последице, каже Светлана Томин, професорка средњовековне књижевности са новосадског Филозофског факултета.

Да је мисија кнегиње Милице, тада већ монахиње Јевгеније, била успешна, говори то да је Стефан Лазаревић отишао код Бајазита неколико месеци касније и повратио његову наклоност.

Милица је имала посредничку улогу и у мирењу сина Стефана и Бајазитовог наследника - Сулејмана Првог, који је на престо Османског царства дошао 1420.

Османско царство се тада простирало на три континента - Европу, Азију и Африку и важило је за једну од најјачих војних и политичких сила на свету.

„Храбра жена, мудра као Одисеј (лик из истоименог епа античког писца Хомера) превазилазила је многе изабране матере (монахиње) и знала светске (ствари) у којима је било тешко снаћи се&qуот;, записао је Константин Филозоф, писац Житија Стефана Лазаревића.

Славна, милостива, помирљива

О њеној улози у политици говори и начин на који су јој се Дубровчани обраћали у писмима које је са њима размењивала, прича Томин, ауторка Књигољубиве жене српског средњег века.

„Односили су се према њој као савладарки, глави породице и давали су јој првенство у обраћању - прво би се њој обратили, па тек онда сину Стефану&qуот;, додаје.

После пада Римског царства у петом веку, Дубровником је у наредних 400 година владало Византијско цасртво, пише енциклопедија Британика.

Дубровник је успевао да одолева страним силама, али је почетком 14. века признао млетачку власт, задржавши део независности.

Кнегиња Милица је покушавала да одржи добре односе са овом малом територијом на обали Јадранског мора, пре свега у домену трговине.

„Она беше од славних и првих, проистичући из корена светог Немање, не заостајући за добром природом супруга свог.

„Добрим врлинама украшена, славна, милостива, милосрдна, помирљива и сваким добрим својством испуњенаˮ, цитира професорка Томин одломак из Слова о Светом кнезу Лазару, патријарха Данила Трећег.

Дипломатском путањом кнегиње Милице наставиле су касније и њене ћерке.

Мудро перо

Кнегиња Милица и кнез Лазар су живели у Крушевцу, опремивши дом налик на двор цара Душана, који се сматра најзначајнијим владаром српске средњевековне династије Немањића.

Посећивали су их многи умни људи тог времена, а имали су и богату библиотеку.

Милица није само водила државу, преговарала са тадашњим моћним владарима, већ је показивала и књижевне способности.

Уз писма, од којих је девет сачувано у Дубровачком архиву, била је и ауторка повеља, указује професорка Томин.

Најстарија повеља са њеним потписом издата је 1392. године. Њом Милица, заједно са синовима, поклања Хиландару, манастиру на Светој гори, цркву на реци Ибар.

Последња сачувана повеља упућена је истој адреси - Хиландару, пред њену смрт, 1405. године.

Међу доступним повељама кнегиње Милице само једна је имала политичку ноту и односила се на српске земље, симболично названа Дечанска.

„Она већ у уводном телу показује колико добро познаје раније дипломатске традиције и књижевне теме, засноване на идејама и цитатима из Старог завета&qуот;, каже Томин.

Животопис кнегиње Милице употпуњен је још једном ставком - ктиторством манастира.

Подигла је манастир Љубостињу, надомак данашњег Трстеника, у централној Србији, где је и сахрањена.

Сматра се и другом ктиторком манастира Дечани на Косову, којем је са синовима поклонила украшен дрвени крст на веригама (ланцима), дугим 19 метара.

Кнегињу Милицу историјски извори описују као жену која је компромисима показивала државничку зрелост.

Мудром политиком превазилазила је велике изазове пред којима су се нашли њена породица и држава, објашњава професор Шуица.

„Издваја се као снажна личност која је успешно испунила празнину насталу погибијом кнеза Лазара.

„Њено историјско наслеђе надограђено је легендом и народном епском поезијом&qуот;, додаје.

Опевана је у народној песми „Цар Лазар и царица Милица” као кћи Југ-Богдана, историјски непознате личности, а у епици познатог оца чувених девет Југовића.

„Чини се да је у култури сећања ипак остала делимично запостављена, нарочито у односу на мужа Лазара и старијег сина Стефана Лазаревића, иако је имала значајну историјску улогу&qуот;, закључује историчар Шуица.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук