„Како се нисам оженио у Вегасу“: Нови есеј Марка Прелевића у штампаном издању Недељника

Постојао је план. Врло конкретан, мада, као и све у вези са том земљом, довољно идеалистички да се никада до краја не конкретизује. Можда би, да је грах пао другачије, или да се понеки плави оковратник у Пенсилванији тог новембарског јутра пробудио мање бесан, мање озлојеђен, можда би и ови редови настајали тамо. Узео бих недељу-две и мимо наших стандардних колективних ферија, с изликом да имам неке неодложне обавезе у Невади или другде, и с чврстим обећањем