Јерменија ухапсила још једног високог свештеника због наводне завере за пуч

Јерменија је ухапсила другог високог свештеника под оптужбом за заверу против владе, што је најновија ескалација у обрачуну са отвореним критичарима премијера Никола Пашинијана.

Суд у Јеревану је данас наредио да надбискуп Михаел Аџапахијан буде задржан у притвору два месеца, рекао је његов адвокат Ара Зохрабјан.

Рекао је да је одлука "очигледно незаконита и неоснована" и додао да ц́е се његов клијент жалити.

Државни тужиоци оптужују Аџапахијана да је јавно позивао на оружано свргавање владе.

У петак су се снаге безбедности суочиле са масом људи у седишту Јерменске апостолске цркве ван Јеревана док су покушавале да ухапсе Аџапахијана.

Видео снимци који круже друштвеним мрежама приказују свештенике како се гурају са полицијом, док звоне звона оближње катедрале.

Прошле недеље је Служба безбедности позвала Аџапахјана на саслушање и он је дошао у зграду Истражног комитета. "Никада се нисам крио и нец́у се крити ни сада", рекао је Аџапахијан новинарима у петак.

"Кажем да је оно што се сада дешава безакоње. Никада нисам био и нисам претња овој земљи, главна претња је у влади", указао је он.

Прошле године десетине хиљада демонстраната су захтевале смењивање Пашинијана пошто је Јерменија пристала да преда контролу над неколико пограничних села Азербејџану и да нормализује односе с њим иако су огорчени ривали.

У среду су власти ухапсиле надбискупа Баграта Галстанијана, који предводи опозициони покрет Света борба. Оптужен је да је планирао кампању саботаже за свргавање Пашинијана што је његов адвокат одбацио.

Чланови покрета "Света борба", који се жестоко противио предаји пограничних села, оптужили су владу за сузбијање политичких права.

Иако је територијални уступак био кључно питање покрета, он се проширио на широк спектар жалби против Пашинијана који је на власти од 2018. године.

Још један гласни критичар Пашинијана, руско-јерменски милијардер Самвел Карапетојан, ухапшен је прошле недеље под оптужбом да је позивао на свргавање владе, што је он негирао.

Јерменија и Азербејџан су у територијалним споровима од почетка 1990-их, док су разни делови Совјетског Савеза инсистирали на независности од Москве.

Пошто се СССР распао 1991. године, етничке јерменске сепаратистичке снаге, уз подршку јерменске војске, освојиле су контролу над азербејџанским регионом Нагорно-Карабах и оближњим територијама.

Азербејџан је 2020. повратио широке делове територије које су јерменске снаге држале готово три деценије. Муњевита војна кампања у септембру 2023. године довела је до тога да је Азербејџан у потпуности повратио контролу над Нагорно-Карабахом, а Јерменија је касније предала погранична села.

Пашинијан је недавно настојао да нормализује односе са Азербејџаном.

Прошле недеље је такође посетио главног савезника Азербејџана, Турску, како би поправио историјски раздор.

Турска и Јерменија имају спор стар више од једног века око смрти процењених 1,5 милиона Јермена у масакрима, депортацијама и присилним маршевима који су почели 1915. године у Османској Турској.

Историчари углавном сматрају тај догађај геноцидом. Турска то жестоко негира, мада признаје да су многи тада изгубили животе, али инсистира да је њихов број преувеличан и да је све било шпоследица грађанских немира, а не деловања турске државе.

(Бета, 28.06.2025)