Princ što kasni

Jovan je bio najlepši dečak na svetu, a ujedno i jedan od nekolicine dečaka koje sam u to vreme poznavala. Imao je svetlo plave oči i to je otprilike jedino što o njemu zaista pamtim. Osim, naravno, naših dogodovština u kojima sam ja jurcala kroz hodnik obdaništa ne bih li mu udelila po koji poljubac u obraz, dok je on, doduše nesrećno, pokušavao da mi umakne. Na kraju bi se predao mom cmakanju i tako se uglavnom završila naša ljubavna saga. Posle obdaništa ga više