Отпочео контроверзни пројекат за израду вештачког ДНК човека

Започео је рад на контроверзном пројекту израде градивног ткива људског живота од нуле, за шта се верује да је први подухват такве врсте на свету.

Ово истраживање било је табу тема све до сада због забринутости да би могло да доведе до дизајнираних беба или непредвиђених промена код будућих генерација.

Али сада је највећа медицинска добротворна установа на свету Велкам Траст издвојила првобитних 10 милиона фунти за почетак пројекта и тврди да он има потенцијал да учини више добра него штете убрзавши лечење многих неизлечивих болести.

Доктор Џулијан Сејл, из МРЦ Лабораторије за молекуларну биологију на Кембриџу, који је део овог пројекта, рекао је за ББЦ њуз да је ово истраживање следећи огромни корак у биологији.

„Небо је граница. Проучавамо терапије које ће унапредити животе људи како старе, које ће довести до здравијег старења са мање болести за људе како буду били старији.

„Желимо да искористимо овај приступ за генерисање ћелија отпорних на болести, које можемо да искористимо да поново њима настанимо оштећене органе, на пример у јетри или срцу, па чак и у имуном систему&qуот;, каже он.

Али критичари се плаше да ће истраживање отворити пут бескрупулозним истраживачима који желе да створе унапређене или модификоване људе.

Доктор Пет Томас, директор групе за кампање Бијонд ГМ, рекао је: „Волимо да мислимо да су сви научници ту да би чинили добра, али наука може бити пренамењена тако да чини зло и да се користи за ратовање.&qуот;

Детаљи пројекта послати су ББЦ њузу на увид на 25. годишњицу завршетка Пројекта људског генома, који је измапирао молекуле у људској ДНК и који је такође у великој мери финансирао Велкам.

• „Ми нисмо богови, ми смо програмери”
• Како генетика одређује наше животне изборе
• „Уређивањем“ ДНК до уклањања генетских дефеката

Свака ћелија у нашем телу садржи молекул звани ДНК са генетским информацијама које су му потребне.

ДНК је направљен од само четири много мањих градивних блокова који се називају А, Г, Ц и Т, а који се понављају изнова и изнова у разним комбинацијама.

Невероватно, али она садржи све генетске информације које нас физички чине оним што јесмо.

Пројекат људски генома је омогућио научницима да очитају све људске гене попут баркода.

Нови рад који управо започиње, назван Пројекат синтетичког људског генома, потенцијално прави огроман корак напред – омогућивши истраживачима не само да очитају молекуле ДНК, већ и да стварају њене делове, можда једног дана и у целости, молекул по молекул, од нуле.

Први циљ научника је да развију начине за изградњу све већих грађевинских блокова људске ДНК, све до тачке кад буду синтетички конструисали људски хромозом.

Он садржи гене који управљају нашим развојем, поправкама и одржавањем.

Они ће тада моћи да их проуче и да на њима експериментишу како би сазнали више о томе како гени и ДНК регулишу наша тела.

До многих болести долази кад се ови гени покваре и зато би студије могле да доведу до бољег лечења, према професору Метјуу Херлсу, директору Института Велкам Сангер, који је секвенцирао највеће делове Људског генома.

„Стварање ДНК од нуле омогућава нам да тестирамо како наша ДНК заиста функционише и да испробамо нове теорије, зато што тренутно можемо то да радимо само модификујући ДНК у ДНК која већ постоји у живим системима.&qуот;

Рад пројекта биће ограничен на епрувете и посуде, и неће бити покушаја стварања синтетичког живота.

Али технологија ће омогућити истраживачима до сада невиђену контролу над људским живим системима.

И иако пројекат тражи медицинске предности, ништа неће моћи да спречи бескрупулозне научнике да злоупотребе ову технологију.

Они би, на пример, могли да покушају да направе биолошко оружје, побољшане људе или чак створења која имају људску ДНК, према професору Билу Ерншоу, изузетно цењеном генетском научнику са Универзитета у Единбургу који је дизајнирао метод за стварање вештачких људских хромозома.

„Дух је пуштен из боце.

„Можемо да усвојимо сет ограничења сада, али ако нека организација која има приступ одговарајућој машинерији одлучи да почне да синтетише било шта, мислим да не бисмо могли да је зауставимо&qуот;, рекао је он за ББЦ њуз.

Томас се брине да ће технологија бити комерцијализована од здравствених компанија које ће нудити лечење на основу овог истраживања.

„Ако будемо успели да створимо синтетичке делове тела или чак синтетичке људе, онда ко ће бити њихов власник? А ко је власник података из тих креација?&qуот;

Имајући у виду потенцијал за злоупотребу технологије, право питање за Велкам је зашто су се одлучили да је уопште финансирају.

Ова одлука није донета олако, према доктору Тому Колинсу, који је одобрио финансирање.

„Запитали смо се која је цена неделања.

„Ова технологија ће свакако једног дана бити развијена и зато ако то будемо урадили сада, ми се макар трудимо да то урадимо на одговоран начин и да бисмо контролисали етичка и морална питања на што отворенији могући начин&qуот;, рекао је он за ББЦ њуз.

Специјализовани програм друштвене науке одвијаће се у тандему са научним развојем пројеката и водиће га професорка Џој Џанг, социолошиња, на Универзитету у Кенту.

„Желимо да добијемо ставове експерата, социјалних научника, а нарочито јавности, о томе шта они мисле о овој технологији и како она може бити од користи за њих и, најважније од свега, која питања и које бриге имају&qуот;, каже она.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу.

Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Како ДНК древних бактерија и вируса може да користи данашњој медицини
• Револуционарно сазнање - први пут откривен читав људски геном
• Пронађена „ДНК леворуких“ - која мења структуру мозга
• Научнице освојиле Нобелову награду за хемију за „маказе&qуот; које мењају гене
• Поклонила сам ДНК - могу ли да је добијем назад
• ДНК открива ко је изградио Стоунхенџ

(ББЦ Невс, 06.29.2025)