Зашто млади мушкарци имају проблем са менталним здрављем, а не траже помоћ

Последњих година је свет постао свестан пораста проблема са менталним здрављем код младих људи, а једна група је посебно угрожена: дечаци и младићи.

Деценије истраживања показале су да су мушкарци мање склони од жене да затраже помоћ за њихово ментално здравље – 40 одсто мање склони, каже једна америчка студија из 2023. године.

Али још увек знамо врло мало о томе како – или када – тинејџери и младићи траже помоћ.

„То је забрињавајуће”, наводи преглед из 2024. године објављен у часопису Европска дечја и младалачка психијатрија, „будући да је стопа самоубистава код дечака и младића врло висока, али је зато ниска стопа коришћења ових услуга.&qуот;

Шта подстиче овај несклад – и како могу школе, родитељи и политичари да се укључе и помогну?

Патња у тишини

Глобално гледано, сваки седми адолесцент старости између 10 и 19 година доживљава неки ментални поремећај, према истраживању Светске здравствене организације (СЗО) из прошле године.

Оно је показало да су најчешћи поремећаји депресија, анксиозност и бихејвиорална стања, а самоубиство остаје трећи водећи узрок смрти међу особама старости између 15 и 29 година.

Према Ленсетовој психијатриској комисији, и до 75 одсто свих стања менталног здравља започиње пре 25. године, са врхунцем појављивања симптома са само 15 година.

Иако су млади људи физички здравији него икад, у менталном погледу имају проблема, а тај број само расте, чинећи ово „опасном фазом&qуот; у менталном здрављу младих.

А опет, упркос потреби за њом, многи дечаци и младићи не користе услуге менталног здравља које су им на располагању.

„У протеклих 15 до 20 година, видели смо алармантан раст распрострањености стања менталног здравља и код младића и код девојака, али тражење помоћи је много ређе код младића&qуот;, каже професор Патрик Мекгрегори, психијатар и извршни директор Ориџена – аустралијског Националног центра за изврсност менталног здравља младих.

Та невољност често значи да млади мушкарци траже помоћ тек кад наступи криза.

Друштвене норме око емоционалне чврстине и самодовољности често одвраћају дечаке од тражења помоћи, рекли су експерти за ББЦ, додавши да студије доследно показују да дечаци интернализују поруку да је показивање рањивости знак слабости.

Доктор Џон Огродничук, професор психијатрије на Британској Колумбији у Канади и директор ХеадсУпГуис, центра за помоћ менталног здравља мушкараца, објашњава да многи дечаци и даље изједначавају тражење помоћи са неуспехом.

„Ако говоримо о мушкој социјализацији, има много упутстава шта мушкарци смеју а шта не смеју да буду: стоици, снажни, да држе контролу, да не показују слабост или рањивост, да решавају проблеме сами&qуот;, каже он.

„Можете да видите како многе од ових ствари служе као препреке формирању везе са вашим емоционалним животом и тражењу помоћи ако вам је потребна.&qуот;

Доктор Огродничук истиче да кад је помоћ осмишљена према потребама мушкараца – по тону, речнику и приступу – ангажовање се појачава.

• Токсични маскулинитет: Како поруке 'буди право мушко' утичу на мушкарце
• Шта је андропауза, мушки климакс о којем се слабо говори
• Зашто мушкарци не траже помоћ током постпорођајне депресије

Неформални приступ

Скорашња истраживања су препознала неколико других тема поред социјалних норми и стигме у вези са показивањем слабости која обликују како дечаци доживљају помоћ у менталном здрављу.

Многи дечаци не препознају симптоме нити знају како да затраже помоћ, често се не осећајући пријатно у формалним клиничким окружењима.

Дечаци и млади мушкарци често више воле неформалну помоћ, као што су разговори са пријатељима или анонимна, онлајн подршка, и више резултата дају поруке пријатељски настројене према мушкарцима које су у складу са тражењем помоћи са снагом, одговорношћу и акцијом.

То је довело до тога да неке службе за помоћ младима избацују традиционалне клиничке моделе.

У Аустралији, на пример, организација за ментално здравље младих Ориџен је заједно са младима организовала места која нуде „меки улазак&qуот; – неформална окружења у којима може доћи до разговора.

„Млади мушкарци можда не реагују добро на седење у соби за консултације приликом првог контакта. Они можда не желе да седе и буду интервјуисани&qуот;, каже извршни директор Ориџена Патрик Мекгрегори.

„Они би можда радије да воде опуштенији разговор, док раде нешто друго – као што је, на пример, одлазак у шетњу или играње партије биљара или стоног тениса.&qуот;

Друштвене мреже: пријатељи или непријатељи?

Друштвене мреже су двосекли мач: оне могу да повежу изоловане тинејџере и пруже корисне информације, али и да их изложе штетном садржају и токсичним идеалима мушкости.

„Већина младих људи се сада повезује са садржајима мушкараца и инфлуенсера мушкости&qуот;, каже доктор Сајмон Рајс, клинички психолог и светски директор Института за мушко здравље Мовембер.

Мовемберово истраживање је показало да многи млади људи који учествују у садржајима „мушкосфере&qуот; (маноспхере) имају лошије ментално здравље од њихових вршњака.

Али Рајс истиче да није сав садржај негативан и да друштвене мреже могу такође бити корисна алатка за побољшање менталног здравља.

„Желимо да будемо сигурни да можемо да искористимо позитивне стране друштвених мрежа за спајање заједница, пружање доброг здравља и информација о менталном здрављу, док истовремено минимизујемо могућности штете.&qуот;

Међутим, он каже да механизми алгоритама друштвених мрежа представљају озбиљан изазов јер су осмишљени тако да дистрибуирају садржај који ће вероватније бити виралне природе, а тешко је да позитивни, здрав садржај „победи алгоритам&qуот;.

Професорка Мина Фејзер, председница адолесцентске психијатрије на Оксфордском универзитету, слаже се да је од кључне важности научити тинејџере и родитеље како функционишу алгоритми друштвених мрежа, указујући на истраживање које ће ускоро бити објављено а према ком је трећина младих људи на друштвеним мрежама у протеклом месецу видела садржај повезан са самоповређивањем.

Али професорка Фејзел додаје да друштвене мреже нису једине криве и да такође треба узети у обзир шире промене у друштву.

„Породичне и структуре заједнице драматично се мењају, а друштвене мреже потенцијално могу да одиграју улогу подршке многим младим људима&qуот;, каже она.

Фактор усамљености

Један од најсвеобухватнијих – и најзанемаренијих – изазова са којима се суочавају младићи је усамљеност.

Према Галуповој анкети спроведеној у мају, 25 одсто америчких мушкараца старости између 15 и 34 године рекло је да су се осећали усамљено значајни део претходног дана, више од националног просека од 18 одсто и укупног просека за жене, такође 18 одсто.

Доктор Огродничук каже да њихови подаци из ХеадсУпГуис показују да су усамљеност и одсуство сврхе два најчешћа изазивача стреса међу младим мушкарцима.

Експерти истичу потребу за обезбеђивањем сигурних простора у којима младићи могу да стичу пријатељства и говоре отворено – не само на специјализованим терапијским сесијама, већ и у свакодневним интеракцијама.

То би могло да значи програме менторства, групе за подршке вршњацима или просто преиспитивање како говоримо о менталном здрављу у учионицама.

Улога школа

„Постоји прилично позитиван тренд да кад млади мушкарци заиста потраже помоћ, она се обично испостави корисном за њих&qуот;, каже професорка Мина Фејзел.

„Могло би заправо да не буде важно где је та помоћ пружена: могла би да буде у школи, могла би да буде у социјалним службама, могла би да буде у заједници.&qуот;

Такође је све више доказа да школска култура игра велику улогу у благостању младића.

Академски притисак, посебно у контексту када дечаци заостају за девојчицама, може да појача анксиозност, незадовољство и губитак интересовања.

Професорка Фејзел верује да школа мора да буде редефинисана тако да функционише боље за дечаке.

„Већина светске деце има приступ школама&qуот;, каже она, „тако да је можда то право место где заиста морамо да размислимо не само о академском образовању деце, већ и о широј понуди онога шта значи развијати се као адолесцент – посебно кад су у питању дечаци.&qуот;

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• „Буди мушко“ - порука која се плаћа животом
• 'Тешко је гледати серију Адолесценција са децом', каже британски премијер
• Случај Ендрјуа Тејта: Зашто је мизогинија популарна на интернету

(ББЦ Невс, 06.30.2025)