Како неко постане 14. Далај-лама?
Свечана религијска церемонија одржана 22. фебруара 1940. у Палати Потала, у Ласи, истовремено је била и најважнији политички догађај у Тибету те године. Како пише НБС њуз, тог дана председник Комисије за монголска и тибетанска питања Националне владе Кине Ву Џонгсин, по узору на ћинговског амбасадора у Тибету, седео је на престолу са леве стране, заједно са Далај-ламом и предводио церемонију устоличења 14. Далај-ламе. Током церемоније, регент Ретинг-лама је,стојећи у средишту великог храма, читао религијске текстове око десетак минута. Камбу (високи службеник) је потом ставио капу на младог реинкарнираног ламу (Тензина Гјатса), заједно са ритуалним бодежом “Дингганг Дорђије”, симболом дуговечности. Након тога, Ретинг-лама је предводио младог ламу у првом поклону хада (ритуална марама) и “пет дарова” – воде, цвећа, тамјана, светлости и хране. Ву Џнгсин и централни званичници су затим уручили поклоне, а потом су дарове предали сви монашки и цивилни званичници. Церемонија је трајала око један сат, након чега је уследио део са расправама и разговорима. Дебатни учитељи су седели поред стубова великог храма и водили дискусије. Двадесеторо деце у црвеним плаштовима извело је традиционални плес са секирама, док су монаси у маскама изводили божански плес, симболизујући заштиту од зла и привлачење среће. Тако неко постане 14. Далај-лама.
Одлука Владе: Реинкарнација лама под заштитом централне власти
Церемонија препознавања 14. Далај-ламе следи старинску и континуирано унапређивану институцију - институцију реинкарнације Далај-ламе. Она је започела у 13. веку, основана од стране лидера калујичке школе унутар калујичке групе, Карме Пакшија. Године 1256. монголски цар Мöнгке (Јуан Сианзонг) даровао је Карма Пакшију црну капу са златним обрубом и и печат. Године 1283, када је Карма Пакши био на самрти, позвао је свог ученика Ургјену и рекао: “После моје смрти, у далеком Ладаку ће се појавити наследник који ће преузети моћ црне капе. Док он не стигне, ти ћеш привремено обављати дужност Дхаммичког представника”. Године 1288. Ургјен је, по упутствима
Карма Пакшија, пронашао реинкарнирано дете у Нгомтангу, западном Тибету, и дао му службено име Рангђунг Дорџе. Тако је настала институција реинкарнације лама. Може се рећи да је институција реинкарнације лама од самог почетка садржала елемен “одлуке власти”.Године 1423. цар Јонгле (Минг Цхенгзу) послао је Великог мудрог краља свештеника Пандита Шриђану у Тибет да прегледа реинкарнирано дете петог Кармапе ламе, што је био први случај да је централна власт прегледала и потврдила реинкарнирано дете ламе. Године 1792, како би се спречиле злоупотребе у процесу реинкарнације лама, цар Ћианлонг лично је дизајнирао и наручио израду две златне урне за избор реинкарнираног детета. Једна урна је смештена у Јонгхегонгу у Пекингу, а друга у Јокханг храму у Ласи. Последња је посебно коришћена за препознавање реинкарнација великих лама у Тибету, што је јасно прописано у првом члану “29 закона о управљању Тибетом”. Ово је постао стандардни поступак за реинкарнацију лама.
У складу са прописима, Национална влада Кине је објавила "Правилник о реинкарнацији лама"
Седамнаестог децембра 1933. је умро 13. Тхубтен Гјатсо, 5. Резен-лама (Тудан Ђангбаи Јиси Ђианзан) је постао регент и “по законитој навици известио” Националну владу Кине. Национална Влада Кине је 31. јануара 1934. одлучила да “потврди повратним телеграмом” и послала писма представништву Тибета у Нанђингу у знак протеста и Гашу. Национална влада Кине је 29. маја издала наредбу и доделила Резен лами назив (Помагач царству и просветитељ духа). Након тога, регент Резен-лама је по навици организовао трагање за реинкарнационим дететом 13. Далај-лама.
Фебруара 1936. Комисија за монголска и тибетанска питања Националне владе Кине је у одговарајуће време утврдио и предложио Националној влади Кине “Правила о реинкарнацији лама”. Ова правила су наставила дух управљања великих лама централне ћинговске владе, наставила институцију Златне урне и одредбе из “Уредбе о управљању Фану” ћинговске династије о реинкарнацији лама, наглашавајући да је након смрти великих лама попут Далај-ламе, Панчен Ерденија и Јетсундамба Кхутукта требало известити Комисију за монголска и тибетанска питања преко највишег локалног управног органа, да кандидата за реинкарнационо дете мора бити више од два и морају бити потврђени путем извлачења жреба из Златне урне, наглашавајући принцип да централна влада пошаље посебног званичника да организује ступање на трон Далај-ламе и Панчен Ерденија. Ово је омогућило темељно вођство за трагање и препознавање реинкарнационог детета 13. Далај-ламе.
Према “Правилима о реинкарнацији лама”, трагање за дететом у тибетском подручју је брзо напредовало. Регент Резен-лама је окупио више од 20 високих монашких и цивилних званичника и велико пратеће друштво и отишао у јужни Тибет, на познато свето језеро Лхамо Ла-тсо (у тибетанском језику “Лхамо Тсо” значи "Језеро Блажене Богородице") ради прорицања. Јесени 1936. Резен-лама је именовао троструку групу за трагање, које су отишле у источни, Канг округ и у Ћингхаи, у источном Тибету, међу којима је четврто дете тибетанског сељака Ћи Ћицаиранга из села Дангцаи у Хуангџонгу, Ћингхаи, Ламдењу, постало главни кандидат за реинкарнацију 13. Далај-ламе. Трагање за дететом је добило помоћ и смернице од 9. Панчен-ламе, који је тада боравио у Јушу, Ћингхаи. Комисија за монголска и тибетанска питања Националне владе Кине је више пута тражила од општине Ћингхаија, на челу са председником општине Ма Буфангом, да сазнају информације о траженом детету. Уз учешће Ма Буфанга и других званичника, група је у сали за састанке владе Ћингхаија одржала церемонију препознавања наследника претходног Далај-ламе.
Што се тиче трагања за реинкарнационим дететом 13. Далај-ламе, Резен-лама је више пута извештавао Националну владу Кине о току процеса, желећи да добије помоћ ивођство централне владе. Након што је реинкарнационо дете 13. Далај-ламе пронађено, Резен-лама и општина Гаша су по старинским одредбама известили Националну владуКине и позвали централну владу да пошаље званичника у Тибет како би организовао одговарајуће поступке. Влада је одмах наредила Ма Буфангу у Ћингхаију да пошаље војску да прати дете Ламдењу и његову породицу у Тибет, и обезбедила средства од 100.000 јуана за ту сврху. Народна влада је 28. децембра 1938. објавила наредбу: "Пошаљи Ву Џонгсина, директора Комисије за монголска и тибетанска питања , заједно са Резен Кхутуктуом, да води поступак реинкарнације 14. Далај-ламе”.
"Ослобођено од жреба": Остварење ауторитета централне власти
Странци су ширили гласине да је признање 14. Далај-ламе било независно од централне власти, намерно умањујући улогу и статус Ву Џонгсина, говорећи да “осим што је, попут британског представника и других, уручио хаду, није учинио ништа”. Да ли је то заиста тако?
Према историјским архивима, од успостављања процедуре извлачења из златне урне 1793. године до периода Националне владе Кине, три Далај- ламе (10., 11., 12.) и два Панчен- ламе (8. и 9.) прошли су кроз строги поступак жреба помоћу златне урне, док су остала четворица добила одобрење централне власти да буду изузети од овог поступка. У случају 14. Далај-ламе, због посебних околности и након извештаја царинског резидента у Тибету (Комисије за Монголију и Тибет), централна влада је одобрила да се не спроводи жреб златном урном. Дакле, одлука централне власти била је кључни фактор за изузимање од жреба, што представља конкретан израз њеног коначног ауторитета.
Септембра 1938. Представништво Тибета у Нанђингу пренело је Ву Џонгсину, председнику Комисје за монголска и тибетанска питања Националне владе Кине, телеграм Владе Тибета о траженом реинкарнационом детету Далај-ламе, уз захтев да се дете из Ћингхаија што пре пошаље у Тибет. Закладница Владе (Министарство владе) је 20. октобра обавестила Комисију за монголска и тибетанска питања: "Ствар је важна. Комисија за монголска и тибетанска питања треба претходно да расправи са властима Тибета, а затим извести Закладницу ради доношења одлуке". Национална влада Кине је 28. децембра званично издала наредбу: "Посебно пошаљи Ву Џонгсина, председника Комисије за монголска и тибетанска питања, да заједно са Резен Кхутуктуом организује пословање реинкарнације 14. Далај-ламе".
Ву Џонгсин је 15. јануара 1940. стигао у Ласу, где му је приређен велики дочек од стране тибетских званичника и окупљеног народа. Резен је 23. јануара послао телеграм председнику Националне владе Кине Лину Сену: "Ву Џонгсин, председник Комисије за монголска и тибетанска питања која представља централну владу, заједно са својим пратећим особљем безбедно је стигао у Ласу. Имали смо сусрет, примили смо повеље — све је прошло изузетно добро". Резен-лама је 26. јануара званично предао Ву Џонгсину извештај о детету Ламдењу из Ћингхаија, које је идентификовано као реинкарнацију, уз захтев да се изузме од традиционалног извлачења жреба из Златне урне. Рекао је: "Будући да се народ у потпуности слаже, није потребно прибегавати извлачењу жреба из Златне урне. По обичају је дете већ обрезано и примило завет. Већ сам известио централну владу. Молим вас да то пренесете централној влади".
Ради очувања ауторитета централне власти, Ву Џонгсин је предложио Општини Тибета да се, у складу са старим ћинговским одредбама, најпре лично упознају са дететом из Ћингхаија, а затим да информишу централну владу и затраже њено одобрење. У 11 часова преподне, 31. јануара, регент Резен је пратио Ву Џонгсина и друге званичнике у салу крај језера у Норбулингки ради прегледа детета Ламдењу. Ву Џонгсин је у свом дневнику дао детаљан опис догађаја: “;Дете је већ раније стигло и седело на главном седишту; десно је било украсно седиште — наравно, оно је било намењено мени. Најпре сам предао хаду; дете је устало и примило га, а затим ми је узвратило хаду. Пратња је редом предала хаду и изашла. Тада смо у сали остали само ја, дете, Гуђиа Зонгканбу, Субен Канбу и други, укупно седам особа. Постављао сам питања детету, а оно је са осмехом одговарало, као да разуме. Затим сам га ухватио за ручицу — није показивало никакав страх. Разговарали смо десетак минута. Позвао сам фотографа да нас услика; дете је климнуло главом, па смо се заједно фотографисали испред сале. Такође сам детету поклонио чистач за Буду из Фуџоуа, 5.000 лианг тибетанског сребра, један комад жутог сатена, један сат — и објаснио чему сваки поклон служи. Након тога, заједно са пратњом, свим канбима и Лаисингбам, фотографисали смо се још једном. Дете има само четири године, али му је понашање било врло смирено и сталожено — заиста необично. Што је још важније, разуме кинески језик, па је био посебно срдачан према Кинезима”;.
Након што је Ву Џонгсин “;прегледао”; дете, одмах је послао телеграм Влади о ситуацији: "….Џонгсин (ја) сам поново проверио све детаље о чудима; сви су потврђени као истинити. Предлажем да се пренесе Националној влади Кине да изда званичну наредбу и посебно одобри да дете Ламдењу буде устоличено као 14. Далај-лама, те да се издвоји 400.000 јуана за свечану церемонију устоличења, као знак поштовања".
Народна влада је 5. фебруара 1940. званично издала наредбу број 898: "Дете Ламдењу из Ћингхаија, дубоке интелигенције и изузетних способности, потврђено је као реинкарнација 13. Далај-лЛаме. Одобрава се изузеће од извлачења жреба из Златне урне и посебно се одобрава да буде устоличено као 14. Далај-лама. Ово је наредба. Ламдењу је званично потврђен као 14. Далај-лама. Влада нека пренесе Министарству финансија да се издвоји 400.000 јуана за церемонију устоличења, као знак поштовања. Ово је наредба".
Ово је чврст доказ да је централна власт званично одобрила изузеће од извлачења жреба из Златне урне за реинкарнацију 13. Далај-ламе, као и да је дете Ламдењу из Ћингхаија признато као 14. Далај-лама. Ву Џонгсин је 15. фебруара у име централне владе, уручио златну обрубу и златни печат 14. Далај-лами.
Манифестација суверенитета: Ву Џонгсин председавао церемонијом устоличења 14. Далај-ламе
Церемонија устоличења 14. Далај-ламе одржана је 22. фебруара 1940. године, у Потала палати, уз лично председавање Ву Џонгсина. Тог дана, Ву Џонгсин је телеграмом известио председника Националне владе и председника Административног савета следећим речима: "Церемонија устоличења 14. Далај-ламе одржана је јутрос у шест сати у Потала палати. Лично сам председавао, а церемонија је била крајње свечана и уредн. Овим путем достављам извештај”.
Регент Ретинг-лама је 7. марта у свом телеграму упућеном председнику Националне владе Лин Сену известио: "Дана 22. фебруара по националном календару, што одговара 14. дану првог месеца по тибетанском календару, према наређењу је одржана церемонија устоличења 14. Далај-ламе у великој дворани Потала палате. Тог дана, председник Комисије за монголска и тибетанска питањде Ву Џонгсин је лично предводио церемонију, што је изазвало велику радост међу тибетанским монасима, племством и обичним народом".
За разлику од тога, британска делегација под вођством Гудда, која је стигла у Ласу у јануару 1940. године, није добила позив од локалне тибетанске општине да присуствују церемонији устоличења 22. фебруара. Делегација је заједно са представницима Сикима присуствовала тек церемонији одржаној следећег дана, 23. фебруара.
Чињенице јасно указују на то да је 14. Далај-лама устоличен уз сагласност Националне владе Кине, која је, у складу са предлогом локалне тибетанске општине, одобрила изузимање поступка извлачења из Златне урне. Централна влада је званично именовала 14. Далај-ламу за наследника. Ву Џонгсин, као специјални изасланик централне владе и председник Комисије за монголска и тибетанска питања, не само да је заједно са регентом Ретинг-ламом водио поступак препознавања реинкарнације Далај-ламе, већ је лично председавао церемонији устоличења. Процес препознавања 14. Далај-ламе спроводио се према историјским обичајима, чиме је потврђен суверенитет централне владе над Тибетом.
Када се осврнемо на овај значајан историјски догађај од пре 85 година, не можемо да не поставимо питање данашњем 90-годишњем 14. Далај-лами: Као непосредни учесник и корисник система реинкарнације, како можете да занемарујете чињенице и олако износите неистине, нападајући и клеветајући ову традицију која траје вековима?
Како тиме оправдавате осећања милиона верника? Зар заиста желите да наставите путем хаоса и раскола, који води у још већу пропаст?, закључује се у тексту.
(Бета, 03.07.2025)
