Suše 'sporohodna svetska katastrofa', objavio UN

Od Somalije do kopnene Evrope, u protekle dve godine dolazilo je do najrazornijih suša u zabeleženoj istoriji, pogoršanih klimatskim promenama, prema izveštaju podržanom od UN-a.

Opisavši sušu kao „tihog ubicu" koji se „usporeno ušunja, isuši izvore i pohara živote", u izveštaju se kaže da je ona pogoršala probleme kao što su siromaštvo i kolaps ekosistema.

U izveštaju se naglašava uticaj koji ona ima na Afriku, Mediteran, Latinsku Ameriku i Jugoistočnu Aziju, među njima procenjenih 4,4 miliona ljudi u Somaliji koji se od početka ove godine suočavaju sa nestašicom hrane kriznog nivoa.

Izveštaj preporučuje vladama da se pripreme za „novu normalnost" merama koje obuhvataju jače sisteme ranog upozoravanja.

„Ovo je sporohodna svetska katastrofa, najgora koju sam ikada video", izjavio je koautor izveštaja doktor Mark Svoboda, osnivački direktor američkog Nacionalnog centra za migracije suša.

„Ovaj izveštaj potcrtava potrebu za sistematskim nadzorom kako suša utiče na živote, sredstva za život i zdravlje ekosistema od kog svi zavisimo."

Izveštaj naslovljen „Žarišta suša širom sveta" identifikuje najteže pogođene regione od 2023. do 2025. godine.

Tokom ovog perioda, zabrinjavajući efekti klimatskih promena pogoršani su El Ninjom, prirodnim klimatskim fenomenom koji menja svetske vremenske prilike.

El Ninjo nastaje kad temperatura površine mora poraste iznad prosečne u delovima Pacifičkog okeana, promenivši vetrove duž ekvatora.

Ovo obično izazove sušne uslove u tropskim regionima kao što su južna Afrika, jugoistočna Azija, severna Južna Amerika i Australija.

Glad uzrokovana sušom

U januaru 2023. godine, najgora suša u poslednjih 70 godina pogodila je Rog Afrike, nastavši od više godina izostalih kišnih sezona u Keniji, Etiopiji i Somaliji.

Usledila je smrt procenjenih 43,000 ljudi u Somaliji 2022. godine od gladi uzrokovane sušom.

Afričke divlje životinje takođe su bile pogođene ovim – nilski konji u Bocvani ostali su nasukani u isušenim rečnim koritima, a slonovi su bili uspavljivani u Zimbabveu i Namibiji da bi se prehranile gladne zajednice i sprečila prekomerna ispaša.

Izveštaj ističe kako suše pogađaju najugroženije, među njima žene, sa često dalekosežnim posledicama po čitavo društvo.

U njemu se napominje da su se prisilni dečji brakovi više nego udvostručili u četiri regiona Istočne Afrike najteže pogođena sušom, jer su porodice pokušale da obezbede miraz kako bi preživele.

„Mehanizmi opstanka koje smo videli tokom ove suše postajali su sve očajniji", rekla je vodeća autorka Pola Gastelo.

„Devojke su bile povlačene iz škole i prisiljavane da se udaju, bolnice su ostajale bez struje, a porodice su kopale rupe u suvim rečnim koritima samo da bi pronašle kontaminiranu vodu — to su sve znaci teške krize."

I dok su zemlje sa niskim do srednjim primanjima trpele najveći teret pustošenja, niko nije mogao sebi da priušti da bude samozadovoljan, stoji u izveštaju, istakavši kako su dve godine suše i rekordna vrućina prepolovili prinose maslina u Španiji.

U slivu Amazona, rekordno niski nivoi vode ubili su ribu i dodatno ugrozili već ionako ugrožene delfine, istovremeno pogodivši zalihe pijaće vode za stotine i hiljade ljudi.

A suša je ostavila traga čak i na svetsku trgovinu – između oktobra 2023. i januara 2024. godine, nivo vode je toliko opao u Panamskom kanalu da su dnevni prolasci brodova spali sa 38 na 24.

„Suša nije samo vremenska prilika – ona može da bude socijalno, ekonomsko i ekološko vanredno stanje", kaže koautorka izveštaja doktorka Keli Helm Smit.

„Pitanje nije da li će se ona ponoviti, već da li ćemo sledeći put biti bolje pripremljeni."

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Kopnena površina pogođena sušom utrostručena od 1980-ih, otkriva studija
• Zbog suše „izronio" vekovima star grad na Filipinima
• Suša u Amazoniji: „Nikad nismo doživeli ovako nešto“

(BBC News, 07.04.2025)