Може ли ова нова технологија да вас спасе од клизишта

Клизишта су веома честа природна опасност у којој страдају хиљаде људи и која сваке године уништи имовину вредну милијарде долара. Многе земље редовно погађају клизишта, али само неколицина њих је успела да изнађе иновативна решења.

Шрути је одрасла у подножју зелених планина Западни Гати у јужној индијској држави Керали и виђала је клизишта читавог живота.

Клизишта су део сваке сезоне монсуна.

„Нисам веровала да ће постати толико деструктивна”, рекла је она за ББЦ.

• Шта да радите ако се затекнете близу клизишта
• Велике поплаве у Босни и Херцеговини, има несталих и страдалих
• „Катастрофа за коју је крив човек: Градови и насеља које су прогутале јаруге

Али у ноћи 30. јула лавина блата је закопала њено село.

Чоралмала је била најтеже погођено место у дистрикту Вајанад.

Број погинулих је према извештајима варирао 250 до 400.

Тога дана је погинуло девет чланова њене непосредне породице, међу њима и њени родитељи, сестра, ујак, ујна, рођаци и деца њеног ујака.

„Кад сам се вратила у село, видела сам велику стену преко места на ком се некада налазила моја кућа. Постала сам јако емотивна и сломила се.”

Ова 24-годишњакиња отишла је на посао у време дешавања катастрофе и тако избегла сигурну смрт.

У клизиштима страдају хиљаде људи сваке године и они уништавају имовину широм света вредну милијарде долара.

Научници разумеју узроке клизишта и експериментишу са системима раног упозорења са одређеним успехом.

Они тврде да чак и ако успемо тачно да предвидимо време кад ће се клизиште догодити, биће тешко предвидети покрете свог тог крша, који је главни узрок смрти и разарања.

Шта доводи до настанка клизишта?

До клизишта долази кад падине више не могу да пруже отпор гравитацији или преко спољних окидача кад дође до обилних падавина, ерозије подножја падина која се дешава у обалским областима и промене јачине материјала под изложеношћу временским условима.

„Клизиште је кретање масе материјала, као што су стене, земља или крш, низ падину. Она могу да се десе изненада или спорије током дужег временског периода”, према Британском геолошком друштву.

Светска банка процењује да обилне падавине сваке године покрену око 400.000 клизишта, а да 130.000 њих изазову земљотреси.

Светска здравствена организација каже да су у три деценије између 1988. и 2017. године, клизишта изазвала 18.000 смрти и погодила 4,8 милиона људи широм света.

Неки учењаци тврде да су разарања која изазивају клизишта потцењена у званичним проценама.

„Обично бележим око 450 клизишта која изазову губитак живота широм света сваке године, са Јужном Азијом која је најтеже погођена област. Она односе око 4.500 живота у просечној години, али је та бројка понекад много виша”, објашњава професор Дејв Питли, научник за земљу и проректор Универзитета у Халу, у Великој Британији.

Климатске промене и људски фактор

Светска здравствена организација упозорава да ће климатске промене и раст температура покренути више клизишта у планинским областима са снегом и ледом.

Професор Петли каже да њима највише доприноси изградња путева и брана.

„Лош квалитет градње путева је највећи проблем”, објашњава професор Питли.

„Такође губимо шуме на значајан начин.”

Крчење шума и градитељске активности јесу допринеле клизиштима у држави Керала.

Шрути и њена заједница су знали да је област рањива после смртоносног клизишта у ком је страдало 17 људи 2019. године.

Као и већина породица у њеном селу они су живели тамо генерацијама и нису желели да се селе.

„Нисмо схватили упозорење озбиљно”, признаје Шрути.

„Да смо добили конкретно упозорење, које би рекло када и где ће се догодити клизиште, не бисмо остали”, каже она.

Предвиђање клизишта

дом у Западним Гатима и хималајском региону био је једна од области подложних ризицима.

Кала Венкат Удај предаје на Индијском институту за технологију (ИИТ), Химачал Прадеш.

Његов кампус у граду Манди налази се у долини и окружен величанственим Хималајима.

„Видим клизишта са прозора“, каже он.

Године 2017, дошло је до великог клизишта близу кампуса ИИТ-а у ком је страдало 48 људи.

Овај инцидент је оставио трајног трага на 39-годишњем научнику.

Он је осмислио уређај система раног упозорења који може да прати кључне временске индикаторе као што су температура, јачина светла и влажност.

Такође садржи мерач кише.

Постоји и брзинометар који може да предвиди кретање земљишта испод.

Инструмент кошта 3.500 долара и мора да буде закопан на плиткој дубини.

„За шест година смо предвидели 100 локализованих клизишта. Користимо вештачку интелигенцију и машинско учење. Добијамо више података и сигурно смо да ће овај уређај моћи да предвиди 99,8 процената клизишта најмање сат времена раније.“

Систем раног упозорења се активира на више од 60 места дуж обода путева.

Изазов за науку

Подаци се обрађују у реалном времену и ако постоји неки знак опасности, саобраћај се зауставља на угроженим деоницама пута.

Овај уређај може да предвиди кретање на конкретној падини.

Британско геолошко друштво каже да израда процене ризика на великој области са више падина је веома тешка.

„Иако је остварен значајан напредак у нашој способности да предвидимо клизишта, истраживање и даље мора да побољша наше разумевање и да развије боље разумевање модела предвиђања.“

Друштво каже да ће, због променљиве природе нашег крајолика, степен непредвидљивост заувек постојати.

Сателити сада могу да предвиде покрете падина од само три милиметра.

Међутим, то још увек није довољно добро да пројектује кад ће се падина обрушити.

Професор Дејв Питли каже да ће понекад кретање стена да се убрза а онда само заустави.

У Норвешкој су људи који живе у подножју планине Манен били евакуисани 18 пута пре него што је коначно дошло до клизишта.

Количину стена и крша које клизиште нанесе такође је тешко израчунати јер зависи од пређене раздаљине од тачке окидача до тачке удара, и природе самог брда.

„У Вајанаду, падине саме по себи биле су познате као потенцијално нестабилне, али је катастрофу изазвало дочекивање клизишта осам или више километара низбрдо. То је јако тешко предвидети”, истиче професор Питли.

Спречавање клизишта

Хонг Конг је показао да је могуће смањити број смрти и разарање.

Ова територија увела је систем упозорења на клизишта 1977. године.

Смрти од клизишта значајно су опале од средине осамдесетих, а Хонг Конг није пријавио ниједан нови смртни случај још од 2008. године.

„Хонг Конг има мрежу од стотинак мерача плус радар за кишу да би правио тачна и поуздана предвиђања“, каже Петли.

Он додаје да ми такође можемо да интервенишемо како бисмо зауставили или ублажили последице клизишта.

То често подразумева исушивање воде из падине.

„Важна техника је ојачати падину, што би понекад могло да значи стављање сидра или ексера у њу.“

Подизање баријера као што су заштитне бране да би се зауставио крш такође је део плана превенције.

Јапан већ користи ове методе, каже Петли.

„Постоје добро разрађене, веома ефикасне технике за излажење на крај са падинама. Али оне су веома скупе.”

Спашавање живота

Многе земље у развоју немају ресурсе за подизање баријера или нису у ситуацији да евакуишу људе.

У Вајанаду, Шрути је морала да претрпи још личног бола.

Док се враћала са комеморације за њене родитеље и рођаке, учествовала је у саобраћајној несрећи у којој је трагично настрадао њен вереник.

Њено село које је некада било дом за 1.000 људи сада је затрпано у рушевинама.

Шрутина бивша школа и стари комшилук су потпуно нестали.

Живописно село се претворило у отпад.

Пошто се клизиште догодило усред ноћи без икаквог упозорења, каже Шрути, њена породица није имала никакве шансе да побегне.

Она се нада да ће научници једног дана пронаћи решење за спречавање овакве врсте катастрофа.

• Зашто урагани постају разорнији и опаснији
• Четири начина како климатске промене утичу на екстремне временске прилике
• Климатске промене озбиљно угрожавају здравље - ново истраживање стручњака

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 07.05.2025)