Papa ode na šestonedeljni odmor s mnogo domaćih zadataka
U svojoj prvoj propovedi kao pontif, papa Lav XIV je rekao kardinalima koji su ga izabrali da svako ko vrši vlast u Katoličkoj crkvi mora da se "umanji" u od tada njegove reči dela pokazuju njegovu nameru da gotovo nestane u toj ulozi.
Stidljivi 69-godišnji avgustinski misionar izbegavao je praksu prethiodnih pontifika da privlače naslove, opredelivši se za tiši, manje upadljiv i rezervisani način postojanja kao papa.
Lav će "ičeznuti" ovog vikenda kada počne šestonedeljno letovanje, prvi odmor od istorijskog izbora 8. maja. On nastavlja papsku tradiciju bekstva od rimske vrućine u relativno svežiju klimu Kastel Gandolfa, papskog letnjeg utočišta na jezeru Alban, južno od Rima.
Ljudi koji poznaju i rade s novim paopom očekuju da će ove nedelje daleko od očiju javnosti i svakodnevne rutine vatikanske publike iskoristiti da se snađe u najhitnijim problemima svoje crkve. On je metodičan, vredan i dobro pripremljen menadžer, kažu, koji želi da pre no što donese ,odluke pročita cele izveštaje, a ne samo rezimee.
Među letnjim domaćim zadacima koje bi mogao da proučava od sada do 17. avgusta između kupanja u bazenu, šetnji po baštama i povremenih misa, molitava i poseta gradu nema problema s funkcionisanjem Vatikana jer je posle svog izbora Lav ponovo imenovao sve vatikanske prefekte, tako da mašinerija Svete Stolice i dalje radi sa starom gardom.
Ali čeka se nekoliko važnih imenovanja, najvažnije da se popuni staro mesto pape Lava - prefekta kancelarije koja proverava nominacije za biskupe.
Lav takođe mora da odluči ko će biti njegov broj dva. Državni sekretar Vatikana, ekvivalent premijera, i dalje je kardinal Pjetro Parolin, izbor pape Franje, koji je i sam bio neuspešan kandidat u konklavi koja je izabrala Lava za papu.
Čak i pre nego što okupi svoje ljude, Lav mora da se pozabavi jednim od najhitnijih problema sa kojima se suočava Sveta stolica: njenim problematičnim finansijama. Vatikan ima strukturni deficit od oko 50 do 60 miliona evra i manjak od milijardu evra u svom penzionom fondu.
Postoji mnogo poznatih slučajeva seksualnih odnosa sa sveštenstvom koji su se pogoršali tokom Franjinog pontifikata, a sada su na Lavovom stolu. Prvi američki papa u istoriji biće pažljivo praćen kako bi se videlo kako će se nositi sa njima, jer ne može da se poziva na neznanje o zlostavljanju s obzirom da su razorni skandali bili u Sjedinjenim Državama, odkale je on.
Uoči odmora, obavio je važno imenovanje francuskog biskupa Tiboa Vernija za šefa vatikanskog savetodavnog odbora za zaštitu dece, zamenjujući penzionisanog američkog kardinala Šona O'Malija.
Lav je već rekao da treba "hitno" stvoriti kulturu prevencije u Crkvi koja ne pokazuje toleranciju ni za jedan oblik zlostavljanja, bilo da je reč o zloupotrebi autoriteta ili duhovnom ili seksualnom zlostavljanju.
U tom smislu, nema hitnijeg slučaja od prepodobnog Marka Rupnika koji je sa zakašnjenjem izbačen iz Jezuita pošto su njihovi pretpostavljeni utvrdili da je seksualno, psihološki i duhovno zlostavljao dvadesetak žena i monahinja. Iako taj slučaj nije uključivao maloletnike, postao je toksičan problem za pokojnog papu Franju zbog sugestija da je Rupnik dobio povoljan tretman u Vatikanu jer je i papa bio Jezuita.
Skoro dve godine pošto je Franja popustio pod pritiskom da ponovo otvori Rupnikov dosije, Vatikan je konačno našao spoljne, kanonske advokate da saslušaju slučaj. Sada kada nema Franje, taj slučaj bi mogao biti manje politički delikatan.
Još jedna pravna glavobolja novog pape je šta da radi sa kardinalom Anđelom Bečijuom i vatikanskim "Suđenjem veka" koje u septembru ulazi u fazu žalbe. Krivični tribunal grada-države je 2023. godine osudio Bečijua i osam drugih za razne finansijske zločine koji proizlaze iz pogrešne investicije Svete stolice od 350 miliona evra u jednu nekretninu u Londonu.
Ali samo suđenje je bilo problematično, sa tvrdnjama odbrane da osnovna prava na odbranu nisu poštovana jer je Franja u nekoliko navrata intervenisao u korist tužilaca. U mesecima posle donošenja presude, pojavila su se nova otkrića da su vatikanski žandarmi i tužioci očigledno bili u redovnom kontaktu sa ženom koja je nagovarala glavnog svedoka da svedoči protiv Bečijua. Nekada moćni kardinal je osudio to kao dokaz da je njegova osuda bila orkestrirana od samog početka, odozgo.Sadašnji papa možda želi da se kloni cele te stvari da bi pokušao da ostavi utisak da je tribunal nezavisan. Ali će na kraju morati da odluči šta da radi sa Bekijuom koji se povukao iz konklave, ali ostaje kardinal sa veoma nejasnim statusom.
Lav je rekao da je njegov prioritet kao pape jedinstvo i pomirenje u crkvi. Mnogi konzervativci i tradicionalisti se nadaju da će to značiti da će raditi na zaceljivanju liturgijskih podela koje su se širile tokom 12-godišnjeg papstva Francje, posebno u SAD, oko stare, latinske mise.
Franja je 2021. godine ograničio pristup običnim katolicima toj drevnoj liturgiji, tvrdeći da njeno širenje stvara podele u crkvi. Time je Franja promenio stav svog prethodnika, pape Benedikta XVI, koji je 2007. godine ublažio ograničenja.
Kardinal Rejmond Berk, figura konzervativnog i tradicionalističkog tabora, rekao je na nedavnoj konferenciji o latinskoj misi da je razgovarao sa Lavom o potrebi da se "prekine sadašnji progon vernika" koji žele da se mole po starom obredu.
"Nadam se da će što pre početi da proučava ovo pitanje i pokušati da vrati stvari kakve su bile" u okviru Benediktove reforme, rekao je Berk.
Lav je takođe identifikovao veštačku inteligenciju kao hitno pitanje čovečanstva, sugerišući da bi neka vrsta dokumenta mogla biti u pripremi.
Takođe se proučava kada će novi papa početi da putuje i gde.
Lav ima stalni poziv da preuzme poslednju, neispunjenu obavezu pape Franje u inostranstvu: obeležavanje posetom Turskoj 1700. godišnjice Nikejskog sabora, prvog vaseljenskog sabora u hrišćanstvu. Lav je već rekao da je ta poseta u pripremi, moguće krajem novembra.
Dobio je još mnogo poziva: potpredsednik DŽ. D. Vens je uputio Trampov poziv da poseti SAD, ali je Lav to odbio i ponudio neobavezujuću posetu "u nekom trenutku". Predsednik Ukrajinski Volodimir Zelenski pozvao je u posetu Kijev, ali je Vatikan pod Franjom to odbio, osim ako se ne bi mogla organizovati i poseta Moskvi.
Za to vreme Čiklajo, u Peruu, stara dijeceza pape Lava čeka da se njihov biskup vrati kući, a tu je i Argentina, koju prvi argentinski papa, Franja, nije nikada posetio.
Stanovnici Kastel Gandolfa željno iščekuju dolazak pape na odmor. Pokojni Franja je odlučivao da ne koristi rekreaciju i umesto toga je svojih 12 papskih leta proveo kod kuće, u Vatikanu. Kastel Gandolfo je imao finansijske štete od leta bez pape koje privlači i mnoge druge, ali je Franja zauzvrat otvorio papsku palatu i bašte za javnost kao muzej tokom cele godine.
Ali meštani ipak jedva čekaju da dođe Lav i uživa u prelepim pogledima na jezero i tihim zvezdanim noćima. To je savršeno mesto za papu da se odmori, čita, piše i razmišlja u privatnosti, kažu oni.
"Zapamtite, mnoge enciklike su ovde napisane", primetio je gradski paroh Tadeuš Rozmus.
(Beta, 05.07.2025)
