Геноцид у Сребреници 30 година касније: Ко је осуђен у Хагу, Србији, Босни и Хрватској

Прва пресуда у последње четири године - ослобађајућа.

Виши суд у Београду првостепено је 1. јула ослободио бившег команданта Дринског корпуса Војске Републике Српске Миленка Живановића оптужби да је од 1992. до 1995. године учествовао у присилном исељавању бошњачких цивила из Сребренице.

„На примеру Живановића видимо да је став тужилаштва и суда у Србији да високорангиране официре треба да заштити&qуот;, каже Јована Коларић из Фонда за хуманитарно право за ББЦ на српском.

Због геноцида и других злочина који су пратили пад Сребренице 11. јула 1995, када је убијено више од 8.000 Бошњака, до сада је пред међународним и домаћим судовима осуђено 54 људи на 781 годину и пет доживотних казни затвора.

У Босни и Херцеговини у последњих годину дана није донесена ни једна пресуда, док у Србији поступци дуго трају.

Хашке пресуде вођама РС

Бивши командант Војске Републике Српске (ВРС) Ратко Младић осуђен је пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију на доживотни затвор због геноцида и злочина против човечности током рата у БиХ 1992-1995.

Суд у Хагу правоснажно је осудио и бившег председника Републике Српске Радована Караџића на доживотни затвор 2019. године.

Осим Караџићу и Младићу, у Хагу су изречене још три правоснажне доживотне казне за геноцид у Сребреници.

Године 2010. казна је изречена бившем начелнику за безбедност главног штаба ВРС Љубиши Беари, који је умро у Берлину 2017. године.

Друга је изречена 2015. бившем помоћнику команданта за обавештајно-безбедносне послове главног штаба ВРС Здравку Толимиру, који је следеће године умро.

На доживотни затвор осуђен је и потпуковник Дринског корпуса ВРС Вујадин Поповић, који је пролашен кривим за геноцид, истребљење, убиство и прогон Бошњака.

Трибунал у Хагу је донео прву пресуду која је злочин у Сребреници окарактерисала као геноцид, и то бившем генералу Војске Републике Српске Радиславу Крстићу 2001. године.

Крстић је правоснажно осуђен на 35 година затвора због помагања и учествовања у геноциду.

Године 2024. у отвореном писму, писаном руком, признао је геноцид над Бошњацима у Сребреници.

На дугогодишње казне затвора осуђени су и официри ВРС Драго Николић (35 година), Драган Обреновић (17 година), Момир Николић (20 година), Радивоје Милетић (18 година) и Љубомир Боровчанин (17).

Јовица Станишић и Френки Симатовић, шефови безбедности Србије током деведесетих, 2023. су осуђени за удружени злочиначки подухват, у оквиру којег је и злочин у Трнову 1995. године, када је убијено шест бошњачких цивила из Сребренице.

У Хагу је осуђен и припадник 10. диверзантског одреда Дражен Ердемовић, први човек који је пред тим судом признао кривицу за убиства заробљених Бошњака.

Ердемовић је ухапшен још 1996. у Србији и исте године је у Хагу осуђен на пет година затвора, а његово сведочење касније је допринело осуђујућој пресуди против Ратка Младића.

• Сребреница - геноцид, негирање и раздор
• Геноцид у Сребреници: „Сваки ми је дан тежак, нема шта да ме обрадује&qуот;
• Геноцид у Сребреници очима деце

Малобројни поступци у Србији

Док се у Хагу судило главним организаторима ратних злочина, од земаља бивше Југославије очекивало се да спроведу поступке против ниже рангираних.

Пре две деценије, на суђењу бившем председнику Савезне Републике Југославије Слободану Милошевићу у Хагу 2005. године, приказан је снимак убиства заробљеника у близини Трнова.

Шесторица Бошњака леже на поду војног камиона.

Војник у цокулама шутира једног од мушкараца у главу: „Шта се тресеш?&qуот; пита и псује га.

Ускоро ће ове заробљенике, од којих су тројица били малолетни, убити припадници српске паравојне јединице „Шкорпиони&qуот;, који су злочин забележили на видео снимку.

Србија је после објаве снимка, који је приказан и на Јавном сервису, ухапсила и осудила више починилаца овог убиства.

Три године касније биће ухапшен Караџић, а 2011. и Младић.

У Србији је до сада подигнуто пет оптужница, донете су четири пресуде за злочине у вези са Сребреницом, а један поступак је у току од 2016. године.

Четворица припадника „Шкорпиона&qуот;, ухапшених 2005. због убиства Бошњака које су снимили у околини Трнова, осуђени су 2007. на укупно 53 године затвора.

Још двојица „Шкорпиона&qуот; осуђена су у Хрватској за исти злочин.

У Србији је због Сребренице осуђен Брано Гојковић, који је са Тужилаштвом за ратне злочине склопио споразум о признању кривице 2016. године.

Осуђен је на 10 година затвора због ратног злочина против цивилног становништва.

Споразум о признању кривице је 2023. склопио и Миомир Јасиковац, некадашњи командир чете војне полиције Зворничке бригаде ВРС и осуђен је на минималних пет година затвора.

Јасиковац је осуђен за ратни злочин против цивилног становништва у саизвршилаштву.

Последња пресуда је донета 1. јула и ослободила је првостепено бившег команданта Дринског корпуса ВРС Миленка Живановића оптужби да је учествовао у присилном исељавању цивила из Сребренице.

Пресуда је правно неодржива и представља озбиљан преседан, навели су из Фонда за хуманитарно право.

„Оптужницом је одговорност минимализована&qуот;.

Иако је оптужница ограничена у односу на ону коју је Тужилаштво БиХ подигло против Живановића, селективним избором наређења и радњи у којима је учествовао, и у тој суженој форми, по оцени ФХП-а, оптужница је доказана.

Тужилаштво БиХ га терети за за злочин против човечности на подручју Сребренице и Жепе.

Пошто Београд не признаје да се у Сребреници догодио геноцид, у оптужницама подигнутим у Србији, везаним за злочине почињене у овом босанском граду се не користи та формулација.

Међународни суд правде је 2007. донео пресуду да је Србија одговорна што није учинила ништа да спречи геноцид у Сребреници, нити да казни починиоце.

У току је и суђење по оптужници из 2016. за злочин у селу Кравица, у коме је јула 1995. убијено више од 1.300 Бошњака из Сребренице.+

Од осморице оптужених, шесторица су присилно мобилисани.

Функционери и присталице Српске радикалне странке (СРС), предвођени лидером, осуђеним ратним злочинцем Војиславом Шешељем, долазили су на поједина рочишта да искажу подршку осумњиченима и негирају геноцид у Сребреници.

Последње рочиште одржано је 20. јуна 2025. године.

„Тужилаштво је подигло оптужнице након што су оптужнице већ подигнуте у БиХ, а предмет Кравица се одуговлачи годинама.&qуот;

Сарадња два тужилаштва није постојала, каже Јована Коларић.

„Свих пет предмета за Сребреницу показује да српско правосуђе избегава да се бави Сребреницом и да процесуира само када је 'нужно'&qуот;, каже Коларић.

Шта ради Тужилаштво за ратне злочине?

Неколико осумњичених за злочине у Сребреници пронашло је уточиште од гоњења у Србији протеклих година.

Међу њима је био и бивши командант 10. диверзантског одреда Милорад Пелемиш, кога је тражило тужилаштво Босне и Херцеговине.

Босански суд осудио је петорицу припадника овог одреда на укупно 122 године затвора због убиства најмање 1.000 Бошњака на фарми Брањево.

Међутим, Пелемиш се слободно кретао у Србији и чак појављивао у медијима.

Умро је 2021. године у Београду.

Београдски Фонд за хуманитарно право (ФХП) поднео је 2010. године кривичне пријаве 12 особа за учешће у геноциду у Сребреници, међутим из организације кажу да се по њима не поступа.

Према извештају Фонда из 2011. године, пет бивших припадника 10. диверзантског одреда који нису обухваћени оптужницама су тада живели у Србији.

До данас ниједан није осуђен, осим Гојковића.

Без нових пресуда у БиХ

Судови у Босни и Херцеговини изрекли су више пресуда за злочине у Сребреници него судови у Србији и Хрватској заједно - 25 - али у последњих годину дана није донета ни једна нова пресуда.

Подигнуте су оптужнице против приближно 60 људи за кривична дела геноцида, помагања и подстицања геноцида, злочина против човечности и других кривичних дела у вези са ратним злочинима почињеним у Сребреници, кажу из Тужилаштва БиХ за ББЦ на српском.

„Вец́ина случајева је завршена, неки су још увек у фази суђења или жалбеног поступка, а у неким од тих случајева издате су међународне потернице за оптуженима (за оне који нису доступни правосудним институцијама БиХ)&qуот;, наводе из Тужилаштва БиХ.

Суд Босне и Херцеговине је због геноцида осудио 14 људи на укупно 243 година затвора.

За друге злочине почињене у Сребреници је осуђено 14 људи на 221 годину робије.

Пред босанским судом води се пет предмета у вези са злочинима у Сребреници против десет оптужених.

Велики број суђења за ратне злочине у Босни се „јако споро&qуот; обрађује, каже Денис Џидић, извршни директор Балканске истраживачке мреже (БИРН) у Босни и Херцеговини.

„Разлози су бројни - од великог броја сведока до старости оптужених па до лошег планирања тужилаца и судија&qуот;, рекао је Џидић за ББЦ на српском.

Командир вода у 10. диверзантском одреду Војске Републике Српске Франц Кос осуђен је пред Судом у БиХ правоснажно на 35 година због злочина против човечности.

Осуђена су још тројица припадника овог одреда на 32, 30 односно 15 година, због убиства око 800 заробљених Бошњака из Сребренице на фарми Брањево код Зворника.

Након стрељања, Кос, Којић и још један припадник њиховог одреда пуцали су устрељеним Бошњацима у главу још једанпут, како би се уверили да нема преживелих, навео је суд.

Једну од виших затворских казни добио је и бивши начелник за сигурност Зворничке бригаде ВРС, капетан Милорад Трбић.

Трбић се 2005. године добровољно предао Хашком суду, који га је исте године оптужио за учешће у геноциду у Сребреници.

Како се наводи у оптужници, Трбић је био одговоран за убиство око 1.000 Бошњака у селу Ораховац 13. јула 1995. године, два дана након пада Сребренице, као и друге злочине.

Трбићев предмет је 2007. године предат суду у Босни и Херцеговини, који га је осудио на 30 година, али је казна преиначена на 20 година затвора 2015. године.

Без обзира на пресуде, званичници босанскохерцеговачког ентитета Републике Српске не прихватају да је у Сребреници почињен геноцид.

„Негирање [геноцида] свакако ствара екстремније наративе, што изазива незадовољства.

„Протеклих година видели смо интензивирање ових наратива - кроз проласке колона у Сребреници које су певале националистичке песме, лепљење плаката Ратка Младића у Сребреници и слично&qуот;, каже Џидић.

Од 2024. године Уједињене нације 11. јул обележавају као Међународни дан сећања на геноцид у Сребреници.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Сребреница, кад сви од ње окрену главу
• Геноцид и Балкан: Од најтежег злочина до политичких злоупотреба
• Генерална скупштина УН усвојила Резолуцију о геноциду у Сребреници

(ББЦ Невс, 07.07.2025)