УНЕСКО: 30 кандидата за списак светске баштине угрожено климатским променама и ратом

Праисторијске пец́ине, древни центри репресије, шуме и морски екосистеми: 30 локација су кандидати за које ц́е се ове недеље сазнати да ли ће бити увршећни на УНЕСКО-ву листу светске баштине, којој све више прете климатске промене и ратови, изјавила је генерална директорка Организације УН за образовање, културу и науку Одре Азуле (Аудреи Азоулаи).

Од Пољске до Камбоџе, од Сијера Леонеа до Уједињених Арапских Емирата, кандидати ц́е од Комитета за светску баштину, чија је проширена 47. седница почела данас у Паризу, сазнати да ли је препозната изузетна вредност тих знаменитости културе и природе.

Та седница "мора више него икад да одржи своје обец́ање о опипљивом, одлучном мултилатерализму, где култура игра главну улогу у решавању актуелних изазова, било да су то климатске промене или ожиљци рата", рекла је Азулеј.

Данас је на листи светске баштине више од 1.200 културних, природних и мешовитих локалитета.

Међу 30 номинација које су ове године разматране, две су из Африке, а УНЕСКО је последњих година тај континент проглсио за приоритет. То су резерват биосфере архипелага Бијагос (Гвинеја Бисао) и шума Гола Тиваи (Сијера Леоне), уточиште за угрожене врсте попут шумских слонова.

Многа предложена места су праисторијска: мегалити (камених споменика) Карнака у западној Француској и петроглифи (резбарија у стенама) дуж реке Бангучеон у Јужној Кореји.

Готово 250 уписаних локалитета биц́е подвргнуто накнадном прегледу, посебно због проблемна с којима се суочавају, рекла је Азуле.

Климатске претње су у порасту, а скоро три четвртине локалитета светске баштине вец́ је у опасности или због несташице воде или поплава, упозорила је она.

Указала је и на штету од прекомерног туризма који се све више критикује широм света.

Од 56 објеката на Листи угрожене светске баштине, "половина је ту због директних последица ратова", рекла је генерална директорка УНЕСКО-а и указала на Блиски исток где је више од 40 одсто угрожених локалитета.

УНЕСКО ц́е наставити своје активности у Сирији, посебно на заштити Националног музеја Дамаска и споменика северозападног града Алепа.

Та организација такође "активно прати штету нанету локалитетима културе у Појасу Газе од октобра 2023. године" користец́и сателитске снимке и нада се да ц́е интервенисати на тој палестинској територији коју Израел разара 21 месец, "чим ситуација то дозволи", најавила је Одре Азуле.

(Бета, 07.07.2025)