'Прешли су': Како се стрипом чува сећање на Сребреницу

Окружен надгробним споменицима и дугачком мермерном плочом на којој су уклесана имена хиљада страдалих, младић завршава молитву и пали цигарету.

'Ахмеде сине, јел си то ти', сабласну тишину унутар меморијалног центра прекида питање жене са хиџабом.

Уплакана Нејра прилази, додирује лице школског друга њеног сина Сенада, чије име стоји покрај других убијених муслимана, и не крије радост што га види живог.

Двоје познаника чији су се путеви давно разишли седају на оближњу клупу и тону у разговор.

Следе питања „да ли је тачно да је (син) убијен у Кравици?&qуот; и „како си ти преживео?&qуот;, на која ће са кнедлом у грлу, Ахмед детаљно одговарати на наредних тридесетак туробних страница.

Тако изгледа почетак стрипа 'Прешли су' који прати судбину и борбу за живот једног дечака бошњачке националности, у неколико врелих дана лета 1995.

„Иза нас остаје дело које ће сведочити о највећем злочину у Европи након Другог светског рата, са примарним циљем да се чува сећање на геноцид&qуот;, говори Самир Карић, босански новинар и један од аутора стрипа, за ББЦ на српском.

Стрип, утемељен на истинитим догађајима, објављен је 2014, годину дана пре двадесетогодишњице од злочина.

Тим поводом је преведен на енглески језик уз наслов „Сребреница – А Сурвивор'с стори&qуот;.

Цртежи у стрипу су дело новинара и илустратора Адмира Делића.

У овом ратном злочину који су починили припадници Војске Републике Српске под вођством осуђеног генерала Ратка Младића, од 16. до 23. јула 1995. убијено је више од 8.000 мушкараца, бошњачких војника и цивила, на територији данашњих општина Сребреница и Зворник на истоку Босне и Херцеговине.

• Криза трошкова живота као инспирација стрип ауторки из Србије
• Интервју петком: Стрип аутор Александар Зограф о причама из Другог светског рата пронађеним на бувљој пијаци
• Како је Чарлс Шулц створио Чарлија Брауна и Снупија

'Аутентични и истинити догађаји'

Први стрип о геноциду у Сребреници настао је спајањем „умећа цртања&qуот; Адмира Делића и дугогодишњег писања и извештавања о овом ратном злочину Самира Карића.

„Током наших разговора, тражили смо начин како да урадимо нешто заједничко, чиме би допринели сећању на геноцид и борби против заборава&qуот;, објашњава Карић, данас шеф једног одсека при Министарству за људска права и избеглице Босне и Херцеговине.

Иако је главни јунак стрипа фиктивни лик, прича је утемељена на „потпуно аутентичним и истинитим догађајима, до сада много пута испричаним и судски доказаним&qуот;, додаје.

Протагониста стрипа је 15-годишњи дечак Ахмед, чија се породица раздваја у Поточарима, где су се склонили пошто су снаге босанских Срба заузеле седам километара удаљену Сребреницу.

Мајка и сестра одлазе на другу страну, док отац и он настављају ка „слободној територији&qуот; пешачећи са колоном мушкараца кроз бујне шуме источне Босне у нади да ће спасити животе.

Сцене се брзо смењују, па се у наредним страницама стрипа Ахмед сусреће са бројним ратним страхотама – гранатирањем, заседама, масовним гробницама и смрћу оца и пријатеља Сеада и Сенада.

Добио је и ударац кундаком у лице од Зорана, оца његовог најбољег друга из школе Немање, избегао стрељање у Кравици и напослетку се докопао места Незук са професором географије Мустафом – жив.

Ова чињеница је уједно била и инспирација за наслов стрипа.

„Преживели Бошњаци из Сребренице и Подриња, када би једни друге после геноцида питали да ли је неки члан породице или сродник преживео пробој, говорили би: „је ли прешао?”.

„Због тога смо се одлучили на овај назив који има посебну тежину&qуот;, објашњава Карић.

• Геноцид у Сребреници очима деце
• Јасмила Жбанић: Филм о Сребреници покушај да се људи помере са зацементираних позиција
• Научница из Србије одлучна да именује и последњу жртву масакра у Сребреници

Циљеви и жеље

„Прешли су&qуот; је „језгровито дело, брутално&qуот;, баш као и описани ратни злочин, оцењује Зоран Ђукановић, стриполог и историчар уметности.

„То је важан стрип и у информативном и образовном смислу&qуот;, говори рођени Београђанин са адресом у Амстердаму од 1991. године, за ББЦ на српском.

Један од „најважнијих циљева&qуот; аутора стрипа био је да кроз овакву форму млађим генерацијама приближе причу о геноциду.

„У данашње време када друштвене мреже и модерне технологије доминирају, желели смо овом кратком причом, дати скромни допринос упознавању и образовању младих о тој теми, од којих многи нису били ни рођени 1995&qуот;, додаје Самир Карић.

Жеља им се делимично остварила када је на Маршу мира 2014. у коме је учествовало неколико хиљада људи, на његовој промоцији, мноштво младих узело стрип у руке.

Стрип је наишао и на позитивне реакције осталих читалаца, па и критике, каже Карић.

„Чињеница да се и данас овај стрип спомиње, да се повремено јављају људи који су заинтересовани да га прочитају, говори да смо урадили добру ствар&qуот;, додаје.

Шпигелман, Сатрапи, Сако

Стрипови који негују културу сећања и чији је садржај инспирисан ратним страхотама, деценијама остављају снажан утисак на публику.

Почетком 1990-их објављен је један од првих, „Маус – повест преживелог&qуот;, стрип о холокаусту, геноциду над Јеврејима током Другог светског рата, аутора Арта Шпигелмана.

„Била је то нека врста културног шока да стрипско дело оствари такав ниво уметничке комплексности&qуот;, каже Зоран Ђукановић.

Графички роман из два дела и укупно 300 страница, америчког писца и илустратора Шпигелмана, који је на њему радио читаву деценију, добио је 1992. Пулицерову награду.

Стрипским интерпретацијама „хорора политике и њеног девастирајућег утицаја на обичне људске животе&qуот;, бавили су се, између осталих, Марђан Сатрапи, француска илустраторка иранског порекла, и Џо Сако, амерички стрип цртач рођен на Малти.

Сатрапи је објавила аутобиографски графички роман из делова „Персеполис&qуот; о њеном одрастању у Ирану који је екранизован 2007.

Вишемесечни боравак почетком 1990-их на Западној Обали и у Појасу Газе, Сако је преточио у чувени стрип „Палестина&qуот;, док је 2000. објавио стрип-књигу „Сигурна зона Горажде&qуот;, такође на основу ратних прича и искуства после неколико месеци проведених у Босни.

„'Сигурна зона Горажде&qуот; је Саков магнум опус и неизоставно сведочанство о ужасима рата&qуот;, сматра Ђукановић и додаје да је за њу добио престижну награду Ајзнер за графички роман.

Један од највећих ратних злочина у Европи од 1945. обрађен је и у француском стрипу „Бубњеви Сребренице&qуот;, аутора Филипа Лабжое, ратног репортера из Сарајева, и илустратора Елиота Рембоа.

У плану ново проширено издање

Аутори стрипа 'Прешли су' планирају да у наредном периоду ураде друго, проширено издање.

Прича би „задржала аутентичност&qуот;, али би била „обогаћена новим елементима&qуот;.

Будући да је Адмир Делић променио стил и начин цртања, очекује се и нешто другачија илустрација.

„Гледајући из данашње перспективе, ми смо са великом дозом опреза приступили овом пројекту, јер се ради о заиста осетљивој теми, без обзира колико знали о геноциду.

„Међутим, поносни смо да смо успешно изнели ову причу, а уверен сам да ћемо на друго издање бити још више поносни&qуот;, закључује.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 07.07.2025)