'Prešli su': Kako se stripom čuva sećanje na Srebrenicu

Okružen nadgrobnim spomenicima i dugačkom mermernom pločom na kojoj su uklesana imena hiljada stradalih, mladić završava molitvu i pali cigaretu.

'Ahmede sine, jel si to ti', sablasnu tišinu unutar memorijalnog centra prekida pitanje žene sa hidžabom.

Uplakana Nejra prilazi, dodiruje lice školskog druga njenog sina Senada, čije ime stoji pokraj drugih ubijenih muslimana, i ne krije radost što ga vidi živog.

Dvoje poznanika čiji su se putevi davno razišli sedaju na obližnju klupu i tonu u razgovor.

Slede pitanja „da li je tačno da je (sin) ubijen u Kravici?" i „kako si ti preživeo?", na koja će sa knedlom u grlu, Ahmed detaljno odgovarati na narednih tridesetak turobnih stranica.

Tako izgleda početak stripa 'Prešli su' koji prati sudbinu i borbu za život jednog dečaka bošnjačke nacionalnosti, u nekoliko vrelih dana leta 1995.

„Iza nas ostaje delo koje će svedočiti o najvećem zločinu u Evropi nakon Drugog svetskog rata, sa primarnim ciljem da se čuva sećanje na genocid", govori Samir Karić, bosanski novinar i jedan od autora stripa, za BBC na srpskom.

Strip, utemeljen na istinitim događajima, objavljen je 2014, godinu dana pre dvadesetogodišnjice od zločina.

Tim povodom je preveden na engleski jezik uz naslov „Srebrenica – A Survivor's story".

Crteži u stripu su delo novinara i ilustratora Admira Delića.

U ovom ratnom zločinu koji su počinili pripadnici Vojske Republike Srpske pod vođstvom osuđenog generala Ratka Mladića, od 16. do 23. jula 1995. ubijeno je više od 8.000 muškaraca, bošnjačkih vojnika i civila, na teritoriji današnjih opština Srebrenica i Zvornik na istoku Bosne i Hercegovine.

• Kriza troškova života kao inspiracija strip autorki iz Srbije
• Intervju petkom: Strip autor Aleksandar Zograf o pričama iz Drugog svetskog rata pronađenim na buvljoj pijaci
• Kako je Čarls Šulc stvorio Čarlija Brauna i Snupija

'Autentični i istiniti događaji'

Prvi strip o genocidu u Srebrenici nastao je spajanjem „umeća crtanja" Admira Delića i dugogodišnjeg pisanja i izveštavanja o ovom ratnom zločinu Samira Karića.

„Tokom naših razgovora, tražili smo način kako da uradimo nešto zajedničko, čime bi doprineli sećanju na genocid i borbi protiv zaborava", objašnjava Karić, danas šef jednog odseka pri Ministarstvu za ljudska prava i izbeglice Bosne i Hercegovine.

Iako je glavni junak stripa fiktivni lik, priča je utemeljena na „potpuno autentičnim i istinitim događajima, do sada mnogo puta ispričanim i sudski dokazanim", dodaje.

Protagonista stripa je 15-godišnji dečak Ahmed, čija se porodica razdvaja u Potočarima, gde su se sklonili pošto su snage bosanskih Srba zauzele sedam kilometara udaljenu Srebrenicu.

Majka i sestra odlaze na drugu stranu, dok otac i on nastavljaju ka „slobodnoj teritoriji" pešačeći sa kolonom muškaraca kroz bujne šume istočne Bosne u nadi da će spasiti živote.

Scene se brzo smenjuju, pa se u narednim stranicama stripa Ahmed susreće sa brojnim ratnim strahotama – granatiranjem, zasedama, masovnim grobnicama i smrću oca i prijatelja Seada i Senada.

Dobio je i udarac kundakom u lice od Zorana, oca njegovog najboljeg druga iz škole Nemanje, izbegao streljanje u Kravici i naposletku se dokopao mesta Nezuk sa profesorom geografije Mustafom – živ.

Ova činjenica je ujedno bila i inspiracija za naslov stripa.

„Preživeli Bošnjaci iz Srebrenice i Podrinja, kada bi jedni druge posle genocida pitali da li je neki član porodice ili srodnik preživeo proboj, govorili bi: „je li prešao?”.

„Zbog toga smo se odlučili na ovaj naziv koji ima posebnu težinu", objašnjava Karić.

• Genocid u Srebrenici očima dece
• Jasmila Žbanić: Film o Srebrenici pokušaj da se ljudi pomere sa zacementiranih pozicija
• Naučnica iz Srbije odlučna da imenuje i poslednju žrtvu masakra u Srebrenici

Ciljevi i želje

„Prešli su" je „jezgrovito delo, brutalno", baš kao i opisani ratni zločin, ocenjuje Zoran Đukanović, stripolog i istoričar umetnosti.

„To je važan strip i u informativnom i obrazovnom smislu", govori rođeni Beograđanin sa adresom u Amsterdamu od 1991. godine, za BBC na srpskom.

Jedan od „najvažnijih ciljeva" autora stripa bio je da kroz ovakvu formu mlađim generacijama približe priču o genocidu.

„U današnje vreme kada društvene mreže i moderne tehnologije dominiraju, želeli smo ovom kratkom pričom, dati skromni doprinos upoznavanju i obrazovanju mladih o toj temi, od kojih mnogi nisu bili ni rođeni 1995", dodaje Samir Karić.

Želja im se delimično ostvarila kada je na Maršu mira 2014. u kome je učestvovalo nekoliko hiljada ljudi, na njegovoj promociji, mnoštvo mladih uzelo strip u ruke.

Strip je naišao i na pozitivne reakcije ostalih čitalaca, pa i kritike, kaže Karić.

„Činjenica da se i danas ovaj strip spominje, da se povremeno javljaju ljudi koji su zainteresovani da ga pročitaju, govori da smo uradili dobru stvar", dodaje.

Špigelman, Satrapi, Sako

Stripovi koji neguju kulturu sećanja i čiji je sadržaj inspirisan ratnim strahotama, decenijama ostavljaju snažan utisak na publiku.

Početkom 1990-ih objavljen je jedan od prvih, „Maus – povest preživelog", strip o holokaustu, genocidu nad Jevrejima tokom Drugog svetskog rata, autora Arta Špigelmana.

„Bila je to neka vrsta kulturnog šoka da stripsko delo ostvari takav nivo umetničke kompleksnosti", kaže Zoran Đukanović.

Grafički roman iz dva dela i ukupno 300 stranica, američkog pisca i ilustratora Špigelmana, koji je na njemu radio čitavu deceniju, dobio je 1992. Pulicerovu nagradu.

Stripskim interpretacijama „horora politike i njenog devastirajućeg uticaja na obične ljudske živote", bavili su se, između ostalih, Marđan Satrapi, francuska ilustratorka iranskog porekla, i Džo Sako, američki strip crtač rođen na Malti.

Satrapi je objavila autobiografski grafički roman iz delova „Persepolis" o njenom odrastanju u Iranu koji je ekranizovan 2007.

Višemesečni boravak početkom 1990-ih na Zapadnoj Obali i u Pojasu Gaze, Sako je pretočio u čuveni strip „Palestina", dok je 2000. objavio strip-knjigu „Sigurna zona Goražde", takođe na osnovu ratnih priča i iskustva posle nekoliko meseci provedenih u Bosni.

„'Sigurna zona Goražde" je Sakov magnum opus i neizostavno svedočanstvo o užasima rata", smatra Đukanović i dodaje da je za nju dobio prestižnu nagradu Ajzner za grafički roman.

Jedan od najvećih ratnih zločina u Evropi od 1945. obrađen je i u francuskom stripu „Bubnjevi Srebrenice", autora Filipa Labžoe, ratnog reportera iz Sarajeva, i ilustratora Eliota Remboa.

U planu novo prošireno izdanje

Autori stripa 'Prešli su' planiraju da u narednom periodu urade drugo, prošireno izdanje.

Priča bi „zadržala autentičnost", ali bi bila „obogaćena novim elementima".

Budući da je Admir Delić promenio stil i način crtanja, očekuje se i nešto drugačija ilustracija.

„Gledajući iz današnje perspektive, mi smo sa velikom dozom opreza pristupili ovom projektu, jer se radi o zaista osetljivoj temi, bez obzira koliko znali o genocidu.

„Međutim, ponosni smo da smo uspešno izneli ovu priču, a uveren sam da ćemo na drugo izdanje biti još više ponosni", zaključuje.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 07.07.2025)