Kako Tramp koristi 'teoriju ludaka' da promeni svet (i uspeva mu)

Upitan prošlog meseca da li planira da se priključi Izraelu u napadima na Iran, američki predsednik Donald Tramp je rekao:

„Mogao bih. A možda i neću. Niko ne zna šta ću uraditi."

Dozvolio je da svet poveruje da je pristao na dvonedeljnu pauzu da bi omogućio Iranu da nastavi pregovore.

A onda ih je ipak bombardovao.

Počeo je da se isplivava obrazac: najpredvidljivija stvar u vezi sa Trampom je njegova nepredvidljivost.

On se predomišlja. On je protivrečan. On je nedosledan.

„Tramp je sastavio izuzetno centralizovanu operaciju donošenja odluka, možda čak najcentralizovaniju, makar u oblasti spoljne politike, još od Ričarda Niksona", kaže Piter Trubovic, profesor međunarodnih odnosa u Londonskoj školi ekonomije.

„A to čini da političke odluke sve više zavise od Trampove ličnosti, njegovih preferencija, njegovog temperamenta."

Tramp to koristi u političke svrhe; učinio je vlastitu nepredvidljivost ključnom strateškom i političkom prednošću.

Izdigao je nepredvidljivost na status doktrine.

I sada, ta karakterna osobina koju je doneo u Belu kuću pokreće njenu spoljnu i bezbednosnu politiku.

A to je počelo da preoblikuje čitav svet.

Politikolozi to nazivaju Teorijom ludaka, u kojoj svetski lider želi da ubedi neprijatelje da je po naravi sposoban za sve, kako bi iznudio ustupke od njih.

Ako se koristi uspešno, ona može da bude oblik prinude i Tramp veruje da mu se višestruko isplaćuje, dovodeći američke saveznike u položaj u kom ih on želi.

Ali da li je to pristup koji može da funkcioniše i protiv neprijatelja?

I da li bi njegova mana mogla biti to što, umesto da bude mađioničarski trik osmišljen da prevari protivnike, on je zapravo zasnovan na dobro utvrđenim i jasno dokumentovanim karakternim osobinama, sa posledicom da je njegovo ponašanje vremenom sve lakše predvideti?

• Tramp je rasturio svetski poredak i ostavio evropske zemlje da se brzo snađu kako znaju i umeju
• Donald Tramp: Od 'mirotvorca' do velikog kockara - šta čeka Bliski istok
• Tramp krivi i Zelenskog za početak rata sa Rusijom

Napadi, uvrede i zagrljaji

Tramp je započeo drugi predsednički mandat prigrlivši ruskog predsednika Vladimira Putina i napadajući američke saveznike.

Uvredio je Kanadu rekavši da treba da postane 51. američka država.

Rekao je da je spreman da razmotri upotrebi vojne sile radi aneksije Grenlanda, autonomne teritorije američkog saveznika Danske.

A kazao je i da Amerika treba da povrati vlasništvo i kontrolu nad Panamskim kanalom.

Član 5 povelje NATO obavezuje svaku zemlju članicu da pritekne u pomoć u odbrani svih drugih.

Tramp je doveo u pitanje posvećenost Amerike da to uradi.

„Mislim da je Član 5 na aparatima", saopštio je Ben Valas, bivši britanski ministar odbrane.

Konzervativni državni tužilac Dominik Griv je rekao: „Za sada je transatlantski savez završio svoje."

Niz procurelih tekstualnih poruka otkrio je kulturu prezira prema evropskim saveznicima u Trampovoj Beloj kući.

„U potpunosti delim sa vama vaš prezir prema evropskim grebatorima", rekao je američki ministar odbrane Pit Hegset svojim kolegama, dodavši:

„JADNO."

Ranije ove godine u Minhenu, Trampov potpredsednik Džej Di Vens izjavio je da SAD više neće biti garant evropske bezbednost.

Činilo se da je to preokrenulo naglavačke 80 godina transatlantske solidarnosti.

„Ono što je Tramp uspeo da uradi je da unese ozbiljnu sumnju u kredibilitet američkih međunarodnih obaveza", kaže profesor Trubovic.

„Kakav god prećutni dogovor te zemlje u Evropi da su imale sa Sjedinjenim Američkim Državama, o bezbednosti, o ekonomskim i drugim pitanjima, one su sada podložne novim pregovorima u deliću sekunde.

„Moj utisak je da većina ljudi u Trampovoj orbiti misli da je nepredvidljivost dobra stvar, zato što omogućuje Donaldu Trampu da izvrši američki uticaj za maksimalnu dobit…"

„To je nešto što je naučio iz pregovaranja u svetu nekretnina."

Trampov pristup se višestruko isplatio.

Pre samo četiri meseca, ser Kir Starmer saopštio je Donjem domu parlamenta da će Velika Britanija povećati budžet za odbranu i bezbednost sa 2,3 odsto BDP-a na 2,5 odsto.

Prošlog meseca, na samitu NATO, to se povećalo na čak 5 odsto, što je ogromno povećanje, koje sada slede i sve druge zemlje članice Saveza.

Predvidljivost nepredvidljivosti

Tramp nije prvi američki predsednik koji je koristio Doktrinu nepredvidljivosti.

Kad je 1968. godine američki predsednik Ričard Nikson pokušao da okonča rat u Vijetnamu, ustanovio je da je severnovijetnamski neprijatelj neumoljiv.

„U jednom trenutku je Nikson rekao savetniku za nacionalnu bezbednost Henriju Kisindžeru: 'Treba da poručiš severnokorejskim pregovaračima da je Nikson lud i da ne znaš šta će da uradi, tako da im je bolje da pristanu na sporazum pre nego što stvari postanu stvarno lude'", kaže Majkl Deš, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Notrdam.

„To vam je teorija o ludaku."

Džuli Norman, profesorka politike na Univerzitetskom koledžu u Londonu, slaže se da sada postoji Doktrina nepredvidljivosti.

„Vrlo je teško znati šta sledi od dana do dana", tvrdi ona.

„A to je oduvek bio Trampov pristup."

Tramp je uspešno iskoristio vlastitu reputaciju nestabilnosti da promeni transatlantske odbrambene odnose.

I, očigledno, da bi zadržali Trampa uz sebe, neki evropski lideri su počeli da mu laskaju i da mu se ulaguju.

Samit NATO prošlog meseca u Hagu bio je demonstracija pokornog dodvoravanja.

Generalni sekretar NATO Mark Rute je prethodno poslao predsedniku Trampu (iliti „Dragom Donaldu") tekstualnu poruku, koju je Tramp pustio u javnost.

„Čestitke i hvala na vašem odlučnom delovanju u Iranu, bilo je zaista izuzetno", napisao je on.

Povodom saopštenja koje je tek trebalo da usledi da su sve članice NATO pristale da povećaju budžet za odbranu na 5 odsto BDP-a, on je dodao:

„Postići ćete nešto što NIJEDAN predsednik decenijama nije mogao da uradi."

Entoni Skaramuči, koji je prethodno u prvom mandatu služio kao Trampov direktor komunikacija, rekao je: „Gospodine Rute, on pokušava da vas ponizi, gospodine. On bukvalno sedi u predsedničkom avionu i smeje vam se."

I to bi moglo da se pokaže kao slabost u srži Trampove Doktrine nepredvidljivosti: njihovi postupci bi mogli biti zasnovani na ideji da Tramp žudi za ulagivanjem.

Ili da želi kratkoročne pobede, koje voli više od dugih i komplikovanih procesa.

Ako je stvarno tako i njihove pretpostavke su tačne, onda to ograničava Trampovu sposobnost da izvodi mađioničarske trikove da bi zavarao neprijatelje – umesto toga, on ima utvrđene i jasno dokumentovane karakterne crte kojih su oni sada svi postali svesni.

Pogledajte video: NATO šef nazvao predsednika Trampa 'taticom'

Neprijatelji imuni na šarm i pretnje

A onda je tu i pitanje da li Doktrina nepredvidljivosti ili Teorija o ludaku može da funkcioniše na neprijateljima.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, saveznik kome su Tramp i Vens očitali bukvicu u Ovalnoj sobi, kasnije je pristao da ustupi Americi unosna prava na korišćenje ukrajinskih mineralnih resursa.

Vladimir Putin, s druge strane, naizgled ostaje imun podjednako i na Trampov šarm i na pretnje.

U četvrtak, posle telefonskog razgovora, Tramp je rekao da je „razočaran" što Putin nije spreman da okonča rat protiv Ukrajine.

Ali šta je sa Iranom?

Tramp je obećao njegovim pristalicama da će okončati američko učešće u „večnim ratovima" na Bliskom istoku.

Njegova odluka da udari na iranska nuklearna postrojenja bila je do sada možda najnepredvidljiviji politički izbor njegovog drugog mandata.

Pitanje je da li će imati željeni efekat.

Bivši britanski ministar spoljnih poslova Vilijam Hejg tvrdio je da će ona postići upravo suprotno: veće su šanse da će navesti Iran da pokuša da nabavi nuklearno naoružanje nego da odustane od njega.

Profesor Deš se slaže s tim.

„Mislim da je sada vrlo verovatno da će Iran doneti odluku da dođe do nuklearnog oružja", kaže on.

„I zato ne bih bio iznenađen kad bi se oni sada primirili i uradili sve što mogu da završe pun ciklus i izvedu nuklearnu probu.

„Mislim da lekcija Sadama Huseina i Muamera el Gadafija nije promakla drugim diktatorima suočenim sa SAD i potencijalnom smenom režima...

„Stoga, Iranci će osećati očajničku potrebu za vrhunskim sredstvom odvraćanja i ugledaće se na Sadama i Gadafija kao na negativne primere i Kima Džonga Una iz Severne Koreje kao na pozitivan primer."

Jedan od verovatnih scenarija je konsolidacija Islamske Republike, prema rečima Mohsena Milanija, profesora političkih nauka na Univerzitetu Južne Floride i autora knjige Uspon Irana i rivalitet sa SAD na Bliskom istoku.

„Kad je 1980. godine Sadam Husein napao Iran, njegov cilj je bio pad Islamske Republike", kaže on.

„Desilo se upravo suprotno."

„To je bila i izraelska i američka kalkulacija... Ako se rešimo čelnih ljudi, Iran će se brzo predati ili će se čitav sistem urušiti."

Gubitak poverenja u pregovore?

Ako gledamo unapred, nepredvidljivost možda ne funkcioniše na neprijateljima, ali nije najjasnije ni da li se mogu održati skorašnje promene koje je ona donela među saveznicima.

Iako je moguće, taj proces je u velikoj meri izgrađen na impulsu.

I mogla bi da se javi zabrinutost da će SAD biti viđena kao nepouzdan pregovarač.

„Ljudi neće želeti da imaju posla sa Amerikom ako ne budu verovali Americi u pregovorima, ako nisu sigurni da će Amerika stati uz njih po odbrambenim i bezbednosnim pitanjima", tvrdi profesor Norman.

„I zato mislim da će im se izolacija koju mnogi iz sveta MAGA priželjkuju obiti o glavu."

Nemački kancelar Fridrih Merc je prvi rekao da Evropa sada mora da postane operativno nezavisna od Amerike.

„Važnost kancelarovog komentara je da je to priznanje da se američki strateški prioriteti menjaju", kaže profesor Trubovic.

„Oni se neće samo vratiti na stanje u kojem su bili pre nego što je Tramp preuzeo dužnost.

„Dakle, da, Evropa će zaista morati da postane operativno samostalna."

To će zahtevati da evropske zemlje razviju mnogo veću evropsku odbrambenu industriju, da nabave opremu i steknu sposobnost koju trenutno imaju samo SAD, tvrdi profesor Deš.

Na primer, Evropljani imaju neke sofisticirane globalne obaveštajne kapacitete, kaže on, ali veći deo toga obezbeđuje Amerika.

„Evropa, kad bi morala da se osamostali, takođe bi morala da poveća sposobnost samostalne proizvodnje naoružanja", dodaje on.

„Broj ljudstva bi takođe mogao da predstavlja problem. Zapadna Evropa bi morala da se ugleda na Poljsku da bi videla kolika joj je količina ljudstva potrebna."

A da se dođe do svega toga biće potrebne godine.

• Tramp se priklanja Putinu - hoće li to uneti razdor između Rusije i Kine
• Naredni potezi Amerike i Irana mogli bi da budu još sudbonosniji
• Trampov obračun sa ilegalnim migrantima: Ko je sve na meti

Da li su, dakle, Evropljani bili dovoljno zaplašeni Trampovom nepredvidljivošću da naprave najdramatičniju promenu bezbednosne arhitekture zapadnog sveta od kraja Hladnog rata?

„To jeste doprinelo", kaže profesor Trubovic.

„Ali još važnije, Tramp je pustio nešto u svet... Politika u Sjedinjenim Američkim Državama se promenila. Prioriteti su se promenili. Za koaliciju MAGA, Kina predstavlja veći problem od Rusije. To možda ne važi i za Evropljane."

A prema profesoru Milaniju, Tramp pokušava da konsoliduje američku silu u svetskom poretku.

„Vrlo je malo verovatno da će on promeniti poredak uspostavljen posle Drugog svetskog rata. On želi da konsoliduje položaj Amerike u tom poretku zato što Kina ugrožava američki položaj u njemu."

Ali sve ovo znači da se odbrambeni i bezbednosni imperativi sa kojima se suočavaju Amerika i Evropa razmimoilaze.

Evropski saveznici su možda zadovoljni što su, koristeći laskanje i stvarne promene u politici, uspeli da Trampa uglavnom drže na njihovoj strani; on jeste, na kraju krajeva, potvrdio privrženost Članu 5 na najskorijem samitu NATO.

Ali nepredvidljivost znači da to ne može da se garantuje – i delovali su kao da su prihvatili da ne mogu više samozadovoljno da se oslanjaju na to da će SAD poštovati istorijsku obavezu prema njihovoj odbrani.

I, u tom smislu, čak i ako Doktrina nepredvidljivosti potiče od mešavine svesnog izbora i Trampovih veoma realnih karakternih osobina, ona ipak funkcioniše, makar na nekima.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 07.08.2025)