U Podgorici uz protest i incident uručeno najviše državno priznanje
Predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić večeras je u Podgorici uz govor u kojem je pomenuo "bratoubilački rat" od 1941. godine, uručio najveće crnogorsko državno priznanje - "Trinaestojulsku nagradu" književniku Bećiru Vukoviću i akademskom grafičaru Velju Stanišiću, a svečanost je pratio protest nekoliko stotina građana koji osporavaju nagrađivanje Vukovića i zakonitost procedure dodele nagrade.Treći laureat, gitarista Miloš Karadaglić odbio je da primi najveće državno priznanje.
Mandić se na tloj svečanosti povodom Dana državnosti u govoru osvrnuo na "bratoubilački rat" od 1941. godine, plate, penzije, putu Crne Gore u EU.
Naveo je da je 13. jula 1941. godine okupirana Crna Gora "ustala i povratila slobodu", da je "snaga ustanka počivala na zajedništvu i slozi", ali da "zajedništvo nije dugo trajalo, jer je uslijedio krvavi bratoubilački rat".
"Posledice tog sukoba i rane vidamo i dan-danas", kazao je Mandić u govoru uz završnu poruku da "Bog čuva Crnu Goru!".
Nagrađeni književnik Vuković se najpre obratio verskim starešinama Srspke pravoslavne crkve (SPC), pa predstavnicima sekularne vlasti i ostalim zvanicama, rečima da je on "jedan od učesnika u oslobođenju Trinaestojulske nagrade", aludirajući da je dodela te nagrade bila pod jakim političkim uticajem prethodne vlasti u Crnoj Gori.
Pre svečanosti je grupa građana pokušala da probije policijski kordon koji ih je delio od ulice koja vodi ka Vili "Gorica" gde je bilo uručenja nagrada. Policija je protiv demonstranata upotrebila biber-sprej i pendreke pošto što su je oni gađali kamenicama i jajima.
Nekoliko gradjana koji su protestovali je zatražilo medicinsku pomoć.
Reditelj Danilo Marunović je na kraju protesta kazao da se "ovo ne može završiti na ovome. Ne smijemo se umiriti. Svaka vam čast, svakome od vas. Vi ste prvoborci. Vaša borba počinje noćas!", poručio je Marunović koji je bio član žirija "Trinaestojulske nagrade" okupljenima koji su skandirali "Nije ovo Srbija".
"Završiću jednom rečenicom: Stiže 13 jul! Hvala i vidimo se uskoro!", zaključio je on.
Deo javnosti danima ukazuje da je upitna zakonitost procesa predlaganja, a posebno nagrađivanje jednog od tri laureata, književnika Bećira Vukovića, zbog njegovog negiranja crnogorske nacije i podrške četničkom pokretu.
Najveće državno priznanje se dodeljuje stvaraocima koji "svojim radom i delovanjem doprinose afirmaciji i popularizaciji Crne Gore i njenog kulturno-istorijskog konteksta".
Svečanosti su prisustvovali mitropolit SPC Joanikije sa sveštenstvom, predsednici opština u kojima je na vlasti Mandićeva Nova srpska demokratija (NSD), ministri iz redova te partije.
Vukovićev društveni angažman oštro je problematizovao deo javnosti i medija u Crnoj Gori koja je, po Bećiru Vukoviću, "ironija istorije".
Jedan su od stavova tog dobitnika najvišeg državnog priznanja je da je "(Milovan) Đilas (1911-1995) Crnoj Gori oko vrata namak'o omču. Na tim vešalima do danas ljulja se ta potonja udovica Kominterne. Grana je suva, samo treba cimnuti nesrećnicu za mrtve nogare da se strovari na zemlju, i pregrnuti je lopatom zemlje".
Vuković je nagrađen za roman "Kuća beskućnika" iz 2024. godine, ali ta knjiga nije evidentirana u domaćoj i regionalnim bibliotečkim bazama.
Pored osporavanja Vukovićevog javnog delovanja u kontekstu podrške četničkom pokretu, negacije crnogorske nacije, kontroverze postoje i oko toga da li je proces imenovanja laureata bio zakonit.
Na to su ukazali umetnici, naučnici, građani okupljeni oko građanske platforme "STEGA", Udruženje pravnika i PEN-centar koji navode da zakon propisuje da se u jednoj oblasti stvaralaštva može dodeliti samo jedna nagrada, a ove godine su čak tri pripale lauretima iz oblasti kulture i umetnosti.
Na to je ukazala i ministarka prosvete i nauke Anđela Jakišić Stojanović koja je u saopoštenju pozvala da se preispita "da li su dostignuća iz drugih oblasti, posebno iz nauke i inovacija, imala jednaku šansu da budu prepoznata i vrednovana".
O nagradi je odlučivao sedmočlani žiri u kojem je jedan od članova reditelj Danilo Marunović koji je pri glasanju ostao u manjini. On tvrdi da je nagrada "nameštena" i da će to dokazati pred institucijama.
Govoreći o kontekstu u kojem je žiri radio i odlučivao, Marunović je kazao da je objasnio da je žiri "refleksija odnosa snaga u Parlamentu".
(Beta, 08.07.2025)
