Извештај о медијском плурализму: Србија бележи висок ризик у три од четири кључне области
Србија је на четвртом месту у Европи по броју напада на новинаре, иза Украјине, Русије и Турске док је политичка независност медија у земљи област највишег ризика јер су сви национални емитери под контролом властима блиских ентитета, показује извештај о медијском плурализму у Србији који је спровео Европски универзитетски институт.
Како је пренело Независно удружење новинара Србије (НУНС), извештај објављен у јуну показује да Србија бележи висок ризик у три од четири кључне области: тржишни плурализам (71 одсто), политичка независност (73 одсто) и друштвена укљученост (70 одсто) док је област основне заштите у домену средње високог ризика (60 одсто).
Извштај упозорава да не постоје законске мере које би спречиле сукоб интереса између политичара и власника медија као и да је преко компаније Телеком Србија, држава "поново ушла у медијско власништво, чиме је званично легализовала државно-партијски утицај на медије".
"Политичари и владине институције користе јавна средства као полуге утицаја: субвенције, буџетско оглашавање и јавне набавке систематски фаворизују медије блиске власти. Истовремено, РЕМ не врши надзор равноправног медијског третмана у предизборним кампањама, а јавни сервиси не обезбеђују фер приступ опозиционим гласовима. Уређивачка независност практично не постоји, а механизми заштите од политичког утицаја су неефикасни или игнорисани", пише у извештају.
Наводи се и да локалне власти "све чешће заобилазе конкурсе и користе јавне набавке за финансирање лојалних медија, док јавни сервиси остају под чврстом политичком контролом, без стабилног управљања и финансирања".
Услови за рад новинара у Србији, оцењени су као "изузетно неповољни" а осим све већег броја СЛАПП тужби, односно стратегије правног застрашивања критичких медија, извештај упозорава и на "употребу напредног шпијунског софтвера од стране српске полиције и обавештајних служби за надзор новинара".
По питању тржишног плуралитета, у извештају се наводи да се економски фактори користе за ограничавање медијске разноврсности а да се многи медији, посебно таблоиди, одржавају "захваљујући директној или индиректној државној финансијској подршци, што поткопава њихову уређивачку независност".
Друштвена укљученост у медијима у Србији оцењена је као област високог ризика због ограниченог напретка у приступачности садржаја особама са инвалидитетом, упркос законским обавезама.
"Говор мржње је формално забрањен, али се закон слабо примењује, посебно у дигиталном простору где доминирају увреде, претње и агресивна комуникација", пише у извештају.
Наводи се да се на локалном нивоу примећује "озбиљан дефицит плурализма, јер медији често једнострано извештавају у корист локалних власти, док медији заједнице нису законски препознати".
"Родна неједнакост остаје изражена, а већина медија нема политике или механизме за унапређење равноправности и бољих радних услова. Медијска писменост је недовољно развијена и готово у потпуности зависи од ограничених капацитета цивилног сектора, без системске подршке државе", показују налази извештаја.
Оцењује се да је Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) "практично нефункционално" и да "ретко изриче санкције, чак ни емитерима који грубо крше закон – попут оних који емитују насилан ријалити програм у ударним терминима или воде пристрасно извештавање током изборних кампања".
У препорукама за побољшање медијског плурализма у Србији извештај предлаже пуно спровођење нових медијских закона у духу Медијске стратегије из 2020. године, правну заштиту новинара и мера против СЛАПП тужби, реформу РЕМ-а и транспарентно именовање његових чланова, потпуну транспарентност медијског власништва и оглашавања, усклађивање са европским регулативама, колективно уговорно уређење рада у медијима и прецизније регулисање јавног финансирања медија.
Извештај позива политичке актере у Србији да "јасно осуде насиље над новинарима и престану са етикетирањем и вербалним нападима на критички настројене медије".
(Бета, 09.07.2025)
