„Испод Муњиног брда“ : Нови есеј Марка Прелевића у штампаном издању Недељника

Било је као да смо кренули на море. Пун гепек са два велика кофера, два руксака, кесом са њеном храном и играчкама, са торбом коју иначе носимо на плажу и са фриго-торбом и маском за роњење, све са перајама. Само сунцобран нисмо понели, сунцобран смо заборавили. Био је и јул, и радни дан, и четрдесет степени, оних када се на хоризонту, изнад коловоза што пламти, појављује фатаморгана и нека, кунем ти се, црногорска увала на њој. Нисмо, авај, ишли на море.