Будућност хуманитарне помоћи: Америка одлази, да ли Кина долази

Док се главна агенција америчке владе за помоћ иностранству повлачи из дугогодишњих пројеката, многи у секторима политике и помоћи питају се да ли ће Пекинг, који развој доживљава као оруђе меке моћи, ускочити у упражњени простор.

Кина је већ бацила око на Камбоџу, где је деценијама међународна помоћ помагала камбоџанској влади да очисти нагазне мине заостале из ратних времена које још увек убијају и рањавају цивиле.

Само недељу дана након што је Трампова администрација обуставила помоћ иностранству, Камбоџански акциони центар за мине (ЦМАЦ), задужен за чишћење мина, објавио је да је Кина обећала 4,4 милиона долара како би помогла да се пројекат настави још годину дана, почев од марта 2025. године.

Овај развој догађаја одражава прилику да Кина искористи изненадно повлачење Америке како би учврстила властиту меку моћ и побољшала везе са земљама Глобалног југа широм Африке, Латинске Америке, Азије и Океаније.

Хенг Ратана, шеф ЦМАЦ-а, касније је рекао да ће САД наставити финансирање док „спроводи ревизију политике према америчкој помоћи иностранству&qуот;.

Иако је моментална реакција Кине у Камбоџи значајна, она не указује нужно на ширу намеру да се преузму америчке обавезе кад је у питању помоћ, нити на способност Пекинга да попуни рупу коју су за собом оставиле САД, кажу експерти.

Пекинг у сваком случају игра дугорочну игру навијања за пропадање Запада, а одлука Доналда Трампа да укине једно од најпрепознатљивијих америчких страних присустава директно иде на руку Сију Ђинпингу.

• Шта је УСАИД и зашто је Трамп наводно чврсто решен да га угаси
• Шта за Босну значи најављени одлазак УСАИД-а
• Од правосуђа до домова здравља: Где је све УСАИД помагао у Србији

Другачији приступ Пекинга

Кина је велики играч у светском развоју.

Према ЕјдДејта, истраживачкој лабораторији на колеџу Вилијам и Мери у Вирџинији, Кина је потрошила 1,34 билиона долара између 2000. и 2021. године, у поређењу са америчких 1,24 билиона долара између 2001. и 2023. године, што је чини највећим светским финансијером развоја.

Кинеско трошење на помоћ експоненцијално је расло под Иницијативом појаса и пута (БРИ), омиљеном иницијативом спољне политике председника Сија Ђинпинга, са циљем повезивања Кине и света кроз улагања и инфраструктуру, покренуту 2013. године.

Кина је финализовала напоре за давање помоћи 2018. године оснивањем Кинеске агенције за међународну развојну сарадњу (ЦИДЦА), кинески еквивалент УСАИД-а.

Међутим, пекиншки модел помоћи значајно се разликује од вашингтонског.

Према ЕјдДејта, од 2012. до 2021. године, док је око 80 одсто америчке помоћи давано у облику грантова, без очекивања отплате, само је 3 одсто кинеске помоћи засновано на грантовима.

Кина нуди углавном кредите или извозне кредите, што је чини највећим званичним кредитором земаља у развоју.

За разлику од америчке помоћи, која се усредсређује умногоме на здравствену и хуманитарну помоћ, Кина је у прошлости стављала нагласак на улагање у масовне инфраструктурне, енергетске и рударске пројекте.

БРИ је најбољи пример овог приступа – стимулисање економског раста кроз инфраструктуру уместо кроз директну финансијску помоћ.

Пекинг ово назива „сарадњом југа са југом&qуот;, усредсређујући се на размену ресурса и знања међу земљама Глобалног југа.

Он се ограђује од Запада у властитом моделу помоћи и оптужује Запад да користи помоћ за мешање у унутрашње послове других земаља.

Критичари, међутим, тврде да кинеска помоћ често занемарује историјат људских права, један од камена темељаца америчког финансирања.

Русија је, на пример, под санкцијама Запада због инвазије на Украјину, а опет је један од највећих корисника кинеских развојних фондова.

Слично томе, Кина наставља да улаже у инфраструктуру Шри Ланке, чак и након што је Вашингтон обуставио помоћ током крвавог грађанског рата у земљи.

Да ли је Кина спремна да преузме улогу америчке помоћи

Многи експерти тврде да је мало вероватно да ће Кина заменити УСАИД.

„Кина неће попунити насталу рупу у помоћи долар за долар користећи исте алате као западне владе&qуот;, рекла је Саманта Кастер, директорка политичке анализе у ЕјдДејта.

„Постоји фундаментална филозофска разлика.&qуот;

Поред филозофије, кључни изазов је логистика.

САД су деценијама градиле екстензивну светску мрежу помоћи кроз партнерства са невладиним организацијама, владама и локалним заједницама.

Кина нема ту инфраструктуру.

„За градњу те мреже потребне су године, ако не и деценије&qуот;, каже доктор Џингдонг Јуан са Стокхолмског института за истраживања мира.

Друга препрека су економска ограничења.

Кинеско годишње трошење достигло је 2016. године врхунац са 125 милијарди долара, подржано њеном јаком привредом.

Та привреда је у међувремену опала, вративши се 2021. године на нивое из 2008, делом због успорене економије.

Уз економске недаће код куће, Пекинг би могао да има проблема да оправда властитом народу зашто би појачавао хуманитарну помоћ у иностранству кад се домаће становништво пати.

„Просто нема домаће иницијативе за ту врсту трошења у овом тренутку&qуот;, каже Дебора Браутигам, професорка са Универзитета Џонс Хопкинс.

Учешће Кине и САД у светској помоћи није напросто игра клацкалице, где се повлачење једне аутоматски преноси на већи допринос друге.

Ако ништа друго, историја нас је научила да је мало вероватно да ће Кина значајније појачати хуманитарну помоћ.

Године 2023, на пример, кад је УСАИД обуставио помоћ у храни Етиопији из забринутости због корупције, Кина није значајно појачала властите доприносе у храни за Етиопију да би попунила ту рупу, упркос јаким инфраструктурним везама.

„Било је много прилика да Кина ускочи&qуот;, каже Салвадор Сантино Регилме, доцент на Универзитету Лејден.

„Али она је углавном била реторичка и у смислу материјалних пројеката, Кина никад није стварно попунила ту велику рупу.&qуот;

Игра на дуге стазе

Иако Кина можда неће попунити празнину хуманитарне помоћи коју је за собом оставио УСАИД, она постојано појачава светски утицај преко дугорочних стратегија.

УСАИД је уважио пекиншки приступ и претходно основао специјализовани тим који би се бавио неутралисањем кинеског утицаја.

Упозоравајући на дугорочне последице укидања помоћи, Франсиско Бенкозме, бивши виши саветник УСАИД-а по кинеским питањима, истакао је да је нарушен „читав екосистем&qуот; и да се Кина већ обратила партнерима УСАИД-а као што су Непал и Камбоџа.

„То није прекидач за светло који само можете да укључите или искључите&qуот;, додао је он.

Његова забринутост може да се осети у читавом Вашингтону.

Експерти кажу да нагла обустава кључне помоћи од које зависи толико тога у свету директно иде на руку Кини.

То омогућује Пекингу да појача властити наратив да Кина није само било који партнер – она је преферирани светски партнер.

„Кина је то већ искористила не предузевши ништа&qуот;, рекла је Кастер из ЕјдДејте.

„Градња позитивног имиџа потиче само од довођења у питање америчке поузданости.&qуот;

Поред наратива, озбиљно трошење Кине на инфраструктурни развој у последње две деценије освојило је многа срца на Глобалном југу.

Представивши себе као „партнера који се не уплиће&qуот;, Пекинг је успешно продао властити развојни модел многим земљама.

Од махните посвећености „стадионској дипломатији&qуот;, у којој Кина гради и финансира градњу стадиона широм Африке, до градње мега лука у Латинској Америци, Пекинг се позиционирао као жељени партнер за крупне развојне пројекте.

Кључни услов који Кина намеће за развојно финансирање, међутим, јесте њено инсистирање на принципу „Једне Кине&qуот;, према ком Пекинг тврди да има суверенитет над Тајваном.

Према недавној анализи, 70 земаља, углавном на Глобалном југу, подржало је то.

Аналитичари сугеришу да ова финансијска дипломатија доприноси пребацивању лојалности са Тајвана на копнену Кину.

„Мултиполарни свет који су кинески лидери одавно прижељкивали излази на видело, а Трампова администрација га само убрзава&qуот;, каже професор Браутигам.

Можда ће проћи читаве године након укидања УСАИД-а пре него што Пекинг почне озбиљно да разматра покушај да замени САД као глобалног пружаоца помоћи.

Све до тада, међутим, стална дугорочна стратегија Кине доводи је у положај да пожање неке награде.

• Шта повлачење Америке из Светске здравствене организације значи за свет
• Уједињени фронт: Кинеско „магично оружје&qуот; у средишту шпијунске контроверзе
• Шта је Шангајска организација за сарадњу

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 07.11.2025)