Како опасне пешчане олује могу да постану још горе

Пешчане и прашњаве олује су недавно захватиле многе делове света, од Сједињених Америчких Држава (САД) до Блиског истока, бојиле су небо необичним тоновима и изазвале дисајне проблеме код људи.

Ове олује традиционално настају у пространим пустињама.

Међутим, стручњаци за ББЦ кажу да би услед климатских промена све више људи могло да буде погођено, јер се процесима попут дезертификације и топљења глечера ствара додатна прашина.

Светска здравствена организација (СЗО) је у недавном извештају навела да је забележен пораст учесталости и интензитета ових олуја у области Медитерана и шире.

Уједињене нације (УН) су позвале на примену додатних мере широм света ради ублажавања последица ових олуја.

Погледајте видео: Пешчана олуја прогутала град у Кини

Шта узрокује пешчане и прашњаве олује?

Ове олује су део природних процеса на Земљи и настају када јаки ветрови подижу у атмосферу песак и прашину са сувог тла.

Према подацима УН-а, око два милиона тона песка и прашине доспе у атмосферу сваке године.

Ричард Вашингтон, професор климатологије на Универзитету Оксфорду, објашњава да отприлике половина емитоване прашине потиче из Сахаре.

Честице могу да путују хиљадама километара, тако да на пример, прашина из Африке може да стигне до Европе, Амазона и Атлантског океана.

Током тог путовања, оне преносе хранљиве материје које ђубре океане и копно и тиме подржавају морске и копнене екосистеме, објашњава др Вашингтон.

„Оне су саставни део начина на који планета функционише”, каже он.

Други значајни извори прашине су пустиње, као што су Гоби у Азији и Арабијска пустиња на Блиском истоку.

Колико су опасне ове олује?

Подаци УН-а указују да пешчане и прашњаве олује утичу на око 330 милиона људи широм света.

Оне могу да изазову респираторне проблеме код људи, убију стоку, униште усеве, и узрокују затварање путева и аеродрома због лоше видљивости.

У марту ове године, снажни ветрови у америчким савезним државама Тексасу и Канзасу подигли су облаке прашине који су узроковали ланчане сударе на путевима и десетине смртних случајева, док је друга олуја у Новом Мексику смањила видљивост и изазвала саобраћајне незгоде.

Неколико недеља касније, више од 1.000 људи је имало респираторне тегобе због пешчане олује у Ираку.

Ако се честице прашине задрже у носу или устима, могу да изазову болести попут астме или упале плућа, наводе из УН-а.

Ситније честице могу да продру још дубље, до крвотока, и да утичу на рад свих органа.

Пешчане олује такође доприносе загађењу ваздуха јер повећавају концентрацију ситних честица.

„Оне штете здрављу и квалитету живота милиона људи, и узрокују милионске економске губитке јер изазивају прекиде у ваздушном и друмском саобраћају, и поремећаје у пољопривреди и производњи соларне енергије”, каже Селесте Сауло, генерална секретарка Светске метеоролошке организације (СМО).

У новом извештају СМО-а наведене су области које су најрањивије на дуготрајан пренос прашине: Атлантски океан између Западне Африке и Кариба, Латинска Америка, Средоземно море, Арапско море, Бенгалски залив, и централноисточна Кина.

Према том извештају, током 2024. године забележено је више „жаришта где је концентрација прашине била значајно повишена”.

Те области су обухватиле многе афричке земље као што су Либерија, Обала Слоноваче, Гана, Камерун, и Египат, државе Латинске Америке, посебно Колумбија, Венецуела и Бразил, затим Кина, као и делови Средње Азије попут Казахстана, Узбекистана и Киргистана.

Били су погођени Средоземно море, Шпанија и Италија.

Према извештају СМО-а, ветрови и еолска ерозија су 2017. године у САД-у проузроковали економске губитке који су процењени на 154,4 милијарде америчких долара.

Могу ли пешчане олује да постану још горе?

Ове олује су одувек представљале претњу, објашњава др Ричард Вашингтон.

Међутим, неке последице климатских промена би могле додатно да повећају количину прашине која је изложена ветровима, каже он.

Светска метеоролошка организација наводи да суше, лоше управљање земљиштем и ширење подручја захваћених шумским пожарима доприносе ризику од пешчаних и прашњавих олуја.

„У сваком делу света у којем постоји упозорење на дезертификацију, постоји и упозорење на пешчане и прашњаве олује, јер су оне последица дезертификације”, објашњава Сара Басарт, научна сарадница у СМО-у.

Др Басарт истиче да ризик од повећаног исушивања тла постоји у неким областима које традиционално нису пустињске, али су густо насељене, попут јужне Европе.

Почетком јула, извештај који су подржале Уједињене нације открио је да су у последње две године од Сомалије до континенталне Европе забележене неке од најразорнијих суша од када се води евиденција.

Извештај такође истиче последице ових појава у Африци, у области Медитерана, Латинској Америци, и југоисточној Азији.

Др Вашингтон додаје да топљење глечера представља додатни ризик, јер открива веома ситне материје које су скривене хиљадама година.

У фебруару је објављена студија која упозорава да глечери широм света нестају брже него икад раније услед раста температуре који изазивају људске активности, попут сагоревања фосилних горива.

„То значи да се широм планете стварају нови извори прашине.

„И оно што је мени посебно занимљиво је да је за подизање те прашине потребан ветар упола слабији од сахарског, јер је материјал изузетно ситан”, додаје он.

Шта може да се учини?

Др Вашингтон истиче да је за спречавање раста доступне прашине најважније обуздати емисије угљен-диоксида (ЦО₂).

ЦО₂ делује као ћебе, јер задржава додатну топлотну енергију у атмосфери и узрокује загревање планете.

УН наводи да око 25 одсто укупних емисија прашине потиче од људских активности, као што су грађевинарство, пољопривреда и лоше управљање земљиштем које уклањају вегетацију и излажу тло еолској ерозији.

„Као што пешчане и прашњаве олује узрокују људске активности, тако могу и да се ублаже људским деловањем”, наводи се у извештају.

Др Вашингтон наглашава да су улагања у системе за прогнозу и рано упозерење такође изузетно важна.

Др Басарт објашњава да би и друге мере, као што су пошумљавање и одржавање влажнијег земљишту, могле да ублаже последице ових олуја и смање ризик од учесталијих појава.

„Овај проблем може да се погорша, али може и да се ублажи”, каже она.

Много тога зависи од одлука људи, додаје.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Респираторни проблеми и затворени аеродроми због пешчане олује у Ираку
• Апокалиптичне слике Пекинга - најјача пешчана олуја деценије
• Откуд песак из Сахаре у кишним капима у Србији

(ББЦ Невс, 07.12.2025)