Нереди који су ,,убили" диско музику

Нетфликсов филм Заштитник других прилика (Тхе Саинт од Сецонд Цханцес) говори о времену када су власници чикашког бејзбол тима Вајт сокс и њихов трик ,,уништења диско музике&qуот; практично укинули читав један музички жанр.

Љубитељи диско музике, баш као и заљубљеници у бејзбол, памтиће ноћ 12. јула 1979. на погрешан начин.

Те ноћи је Стив Дал, ди-џеј из Чикага, дигао у ваздух контејнер препун грамофонских плоча са диско музиком.

Било је то између два меча које су Вајт сокс играли на стадиону Комиски парк, а сам чин је изазвао нереде.

Неколико година касније, Дал је тврдио да је диско музика „по свему судећи већ била на самрти&qуот;, али је признао да је његов трик „убрзао њену пропаст&qуот;.

Најл Роџерс из диско групе Шик је биографу Дерилу Излију рекао да је њима то изгледало „као нацистичко спаљивање књига&qуот;.

• Рафаела Кара - пет хитова италијанске краљице диско поп музике
• ЦБГБ: Оронули њујоршки клуб из 1970-их који је изродио нову еру рока
• Умро некадашњи власник култног њујоршког клуба „Студио 54&qуот;

Такозвана Ноћ која је уништила диско је у свакој историји диско музике, али Заштитник других прилика, најновији Нетфликсов документарни филм о Билу Вику, екстравагантном власнику Вајт сокса и његовом сину Мајку, ову тему третира као причу о бејзболу.

Овај догађај је тада био окарактерисан као срамотна ноћ за професионалну бејзбол лигу, а не као симболична смрт диско музике.

Дневни лист Чикаго трибјун проклео ју је, називајући је „скандалозним примером неодговорног маркетинга који је осрамотио бејзбол спорт&qуот; у ударној колумни под називом Вик је ово тражио.

Тог лета 1979. године Вајт сокс су привлачили у просеку само 15.000 посетилаца, иако је на њиховом стадинону могло да се смести три пута више навијача.

Билу Вику је био потребан неки трик не би ли побољшао продају карата, па се Мајк, директор маркетинга тима, обратио Стиву Далу.

Дал је 1978. добио отказ на радио станици ВДАИ када је, попут многих његових колега, уместо рок музике почео да пушта диско.

Он је потом покренуо нови шоу на конкурентској радио станици ВЛУП као анти-диско ратник који је сопствене поборнике, Луде усне кохо лососа, позивао да опколе и окупирају клубове који су пуштали диско музику уз усклик „Диско је срање!&qуот;.

Стадион Комиски парк је био место на којем су се раније одржавали ,,Поздрави диску&qуот;, а плесало се на самом терену.

„Требало би да успоставимо ноћ за људе који мрзе диско&qуот;, размишљао је Мајк.

Смислио је да понуди 98 центи попуста на карту сваком ко донесе Далу и његовом помоћнику Герију Мејеру једну диско плочу.

Њих двојица су их потом церемонијално уништавали између два заказана меча против Детроит Тајгерса.

Стадион је био попуњен те ноћи, а још неколико хилада људи је покушавало да уђе на већ испуњене трибине.

Контејнер са плочама се преливао, па су оне, које више нису могле да стану у њега, коришћене као својеврсни ваздушни пројектили.

Током првог меча, константно се скандирало Диско је срање!.

После утакмице, Дал и Мејер су њиховим старим џипом у војним, маскирним бојама, кружили око стадиона.

Дал се касније хвалио да су „ово и званично највеће анти-диско демонстрације на свету&qуот;.

Дал је детонирао контејнер са плочама и комадићи винила су полетели у ваздух и до 60 метара у висину.

Више од 5.000 навијача је тај тренутак схватило као позив да сиђу на терен и почели су да чупају бусење траве, праве ломаче и краду бејзбол базе, све док их није растерала полиција задужена за разбијање масовних демонстација.

После овог догађаја, на стадиону више није могао да се организује други меч, па су Вајт сокс морали да предају ту утакмицу.

Цео хаос је преносила телевизија, тако да је постао скандал међународних размера.

Виксови су били осрамоћени.

Бил је наредне године продао клуб.

„Овај догађај је био толико трауматичан, да је на крају Билу и сломило срце&qуот;, каже аутор Нил Карлен у документарцу.

Мајк је постао непожељан у бејзбол свету.

Џими Пирсал, радијски коментатор за Соксе, Ноћ која је уништила диско назвао је ,,најгором маркетиншком промоцијом у историји света&qуот;.

• Дона Самер: Истинска рок хероина
• Зашто је албум 'Ентертаинмент!' састава Ганг оф Фоур најжешћи дебитантски албум свих времена
• Крај за Дафт Панк после 28 година

Последњи трзаји диска

Из музичке перспективе, Дејв Марш из магазина Ролингстоун је овај дебакл видео као ужасан израз реакционарног таласа који је захватио Америку 1979. године.

Те исте године је свештеник Џери Фалвел основао конзервативну евангелистичку лобистичку групу под називом Морална већина.

„Бели мушкарци од 18 до 34 године, видели су диско као производ хомосексуализма, Афро-американаца и Латиноамериканаца.

„Управо су се они одазвали позиву да се такве претње по сигурност искорене&qуот;, написао је Марш.

Дал је одбацивао ту врсту нетрпељивости.

„Цео догађај је представљао само један тренутак у времену. Ништа расистички, ништа анти-геј.

„Само клинци противници једног музичког жанра&qуот;, инсистирао је у његовим мемоарима из 2016. године под називом Уништење диско музике: Ноћ када је умро диско.

Па ипак, он је у оно време исмевао диско речима да је женствен, док је рок музику описивао као „претњу за људску врсту&qуот;.

„Очигледно, неки људи не воле диско музику јер је воле црнци и гејеви&qуот;, рекао је један медисјки консултант који је за радио станице описивао младе људе 1979. године.

Примећено је и да посетиоци стадиона те ноћи нису донели само грамофонске плоче са диско музиком, већ и фанк и ритам и блуз албуме, а не патетичне хитове тог времена као што је, рецимо, био хит Иоу Лигхт Уп Ми Лифе, певачице Деби Бун.

Сматрали су да мета није био мејнстрим поп, већ управо црна музика.

Диско није пропао преко ноћи.

Те недеље су на Билбордовој Топ 100 листи прва три места заузимале диско нумере, предвођене песмом Бад Гирлс Доне Самер.

Песма је на првом месту остала још пет недеља, да би је на тој позицији заменио састав Шик са нумером Гоод Тимес.

Али то је био и крај апсолутне доминације после пуне две године током којих су диско песме биле на три од прва четири места на листи.

Широм целе земље радио станице које су само пар година пре тога рок музику замениле диском, поново су ужурбано мењале смер, а хиљаде дискотека је и коначно било затворено.

На дуге стазе, диско је ипак победио.

„Диско је био превелики и презабаван да би тек тако нестао!

„Једног дана ће се сигурно вратити&qуот;, изговара један од ликова у филму Крај диско ере (Тхе Ласт Даис оф Дисцо) Вита Стилмана из 1998. године.

Реч је о страсној одбрани сцене која није била схваћена.

Исте године, један семпл из песме Чака Кан украсио је огроман хит групе Стардаст под називом Мусиц Соундс Беттер Витх Иоу који је покренуо ново лудило за диско-хаус плочама, што су потом прихватиле и Мадона и Кајли Миног.

Музички критичари су почели да славе андерграунд корене и Афро-американце, Латино и геј ди-џејеве.

Најл Роџерс се потом појавио у песми Гет Луцки групе Дафт Панк 2013. године и рехабилитација је тиме била употпуњена.

Неколико година касније, 2019, Вајт сокс су позвали Стива Дала на Комиски Парк на прославу 40 година од Ноћи која је уништила диско, али је тај чин био жестоко критикован.

„Никада не бих урадио тако нешто урадио (1979-те) да сам знао да ће то некога да повреди&qуот;, рекао је Мајк Вик у документарном филму.

• Мадона иде на светску турнеју: Краљица попа слави 40 година од дебитантског сингла
• Кајли Миног о „злобним” критикама и писмима подршке борби против рака

Предодређен на пропаст

Овакав ревизионизам је имао добре намере, али је у исто време постојао ризик поједностављивања саме природе диско културе.

Диско се појавио у Њујорку почетком 1970-их када су ди-џејеви попут Дејвида Манкуза и Никија Сијана револуционализовали плесне дворане генијалним мешавинама дугачких соул и фанк плоче, богатих перкусијама.

Магазин Ролингстоун је био први који се позабавио овом сценом 1973. године.

Билборд је у новембру 1974. године лансирао Америчку диско листу.

У року од само неколико месеци Билборд је објавио да диско „експресно постаје универзална поп музика&qуот;.

Када се нешто тако деси и нека култура тако брзо постане толико масовна, увек инспирише и опозицију.

„Сви је мрезе&qуот;, написао је критичар и будући оснивач музичких награда Меркјури Сајмон Фрит 1978. године.

„Хипици је мрзе, прогресивци је мрзе, панкери је мрзе, НМЕ је мрзи…Диско је сам по себи звук потрошње&qуот;.

Нису незадовољни били само белци: Џеси Џексон, активиста за људска права, оптужио је диско културу за гушење друштвене свести коју је донела соул музика 1970-их, док је Џорџ Клинтон из састава Фанкаделик сматрао да у њој нема довољно фанка.

Чак су и поједини хипстери, велики поборници диско културе, 1979. сматрали да је жанр постао мејнстрим и да дефинитивно више није био кул.

Док су опортунисти преузели победничку формулу, није свако повлачење из клопке било тако промишљено и складно као што је било у случају групе Шик.

„Диско је нова црна овца у породици, па стога сви морају то да испрате&qуот;, изјавио је Најл Роџерс је за магазин Ролингстоун, предвидевшиповратну реакцију.

Два дана пре Ноћи која је уништила диско, Њујорк Тајмс је објавио колумну под називом Дискофобија у којој је Роберт Вер диско културу изједначио са националном пропашћу.

„Декада диско музике је била сјајна и шљаштећа, али без икакве суштине, садржаја, дубине, препуна површне сексуалности.

„После великих ишчекивања, страсти и разочарања 1960-им, сада имамо пасивну помирљивост и експлозију неукуса диско музике у 1970-им&qуот;, написао је тада.

Чак ни у свету без пароле ,,Диско је срање&qуот;, поп музика је била спремна за промене.

Критичар Келефа Санех у књизи Мајор лабелс тврди да је пад диско музике створио простор за нове облике који ће владати топ листама, као што је био случај са албумима Тхриллер Мајкла Џексона или Лике а Виргин Мадоне (који је продуцирао управо Најл Роџерс), да не помињемо успон хип хопа и појављивање хаус музике.

(Занимљив је обрт да је прва хаус плоча икада, Он анд Он Џесе Саундерса коју је написао и Винс Лоренс, била пуштана као увод у утакмицу на стадиону Комиски парк 13. јула 1979. године).

Плесна музика је била далеко од пропасти, уместо тога постала је далеко иновативнија и разноликија.

Модерна клупска култура у многоме дугује успону диско музике, али и његовом паду.

Након свега, не би требало негирати сав онај расизам, мизогинију и хомофобију која је експлодирала оне ноћи на стадиону Комиски парк.

Дал и његова армија љубитеља су засигурно желели да убију диско, али не би им требало давати признање да су то и урадили.

Као свеприсутни потрошачки феномен, диско је био предодређен да пропадне.

Као музичка форма и диван начин да се проведе суботња ноћ, он и даље живи.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 07.12.2025)