Ко је Томислав са нове еуро кованице: Хрватска га слави као првог краља

Један од највећих паркова у центру Загреба, главног града Хрватске, готово осам деценија има сталног становника.

Реч је о гломазном споменику подигнутом средњевековном владару Томиславу ког многи називају 'првим краљем Хрватске'.

Титула краља се тада није нужно везивала за сам чин крунисања, колико за углед и самосталност владара, указује Невен Будак, историчар из Хрватске.

„Био је први хрватски владар ког је тадашњи папа тако ословио 925. године, па су стога историчари у 19. веку закључили да је баш он био први хрватски краљ&qуот;, каже он за ББЦ на српском.

Поводом 1.100 годишњице од тог догађаја, Народна банка ове бивше југословенске републике издала је јединствену серију златних кованица са његовим ликом.

А око 400 километара источније, у центру Београда, мермерна скулптура са ликом Томислава једна је од четири у угловима предворја Скупштине Србије.

Вест да су направљене кованице са ликом владара Томислава покренула је, као и много пута до сада, нове расправе на Балкану - које је краљевство старије.

Током седмог века, Јужни Словени су трајно населили Балкан јужно од Саве и Дунава до Јадранског мора, где су затекли Грке, Влахе, Арбанасе и Византијско царство.

Срби и Хрвати се у деветом веку први пут по њиховом имену помињу у изворима, мада потичу из исте словенске групе, пише немачка историчарка Мари-Жанин Чалић у књизи Југоисточна Европа: Глобална историја региона.

Томислав се први пут помиње 914. године, а последњи 925.

Да ли је владао пре тога или не, историчар Будак каже да не може да се тврди, јер нема писаних доказа.

Владао је територијом која се тих година, према писању византијског цара Константина Порфирогенета, граничила на западу са Римским царством, а на истоку са тадашњом средњевековном државом Србијом, цитира историчар запис из дела О управљању царством.

„Уз обалу су се простирале словенске државице: Неретвенска област, Захумље, Травунија, Конавле и Дукља.

„Приморски градови и острво Далмација су вероватно били под контролом хрватских владара, који су вероватно били представници византијске власти&qуот;, додаје Будак.

Занимљиво је да се у овом делу, владар Томислав нигде не помиње, каже професор.

• Јован Владимир: Да ли мистериозни владар приближава или удаљава народе на Балкану
• Први краљ Босне: Зашто је Твртко Котроманић важан за Балкан
• Кнегиња Милица: Од владарке и монахиње до дипломаткиње

'Драгом сину Томиславу, краљу Хрвата'

Латинска титула рекс (краљ) је све до деветог века била резервисана само за чланове каролиншке династије.

Други владари, без обзира колико су били угледни, нису могли да је користе, указује Будак.

Настала је из имена Карла Великог, владара Франачког царства и првог цара Римљана од 800. до 814. године - оног што се називало Светим Римским царством, пише Британика.

Смрћу Карла Великог креће суноврат каролиншке династије, те се препоставља да су Хрвати већ крајем 9. века владаре називали краљевима, али писаних доказа за то нема, додаје хрватски историчар.

Краљевска титула на хрватском први пут је забележена на Башчанској плочи тек око 1.110 године.

Ипак, Папа Иван Десети је деценијама раније искористио управо ту реч како би у писму 925. године ословио хрватског владара Томислава: „Драгом сину Томиславу, краљу Хрвата&qуот;, пише Матица Хрватска.

Писани траг о првом хрватском краљу, али крунисаном, оставио је Тома Архиђакон у 19. веку у делу Салонитанска историја.

Он је забележио да је Византијско царство краљевска обележја дала Стјепану Првом Држиславу што је било око 970. године.

„Седам деценија раније, учени теолог Готшчалк је у белешкама краљем називао Трпимира, тадашњег владара Хрватске.

„Треба ли из тога закључити да је Трпимир био први хрватски краљ?&qуот;, каже професор.

хттпс://твиттер.цом/хртвијести/статус/1943588908467376393

Између мита и јаве

Али то није једина упитна ствар у животу овог средњевековног владара.

Неки му приписују победу над Бугарима, али ни та тврдња није утемељена на писаним доказима, јер су се борбе одигравале 926. или 927, каже хрватски историчар.

Нема јасних извора који могу да потврде да је Томислав тада био жив, додаје.

„Њему се преписује и победа над Мађарима, али се тај податак заснива на потпуно непоузданом Летопису Попа Дукљанина.

„У истом делу се помиње да је Томислав крунисан на Дувањском пољу, али нема потврде да је до тог чина дошло&qуот;, указује професор.

Некадашње Дувно, на југозападу Босне и Херцеговине, данас носи име Томиславград.

„Изучавати Томислава не можемо више него до сада, зато што о њему има мало извора и сви су добро познати и анализирани.

„Могуће их је мало другачије интерпретирати, јер су шансе да се пронађу неки нови заиста минимални&qуот;, закључује Будак.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Психобиографија најмоћнијег српског средњевековног владара - какав је у души био Душан Силни
• Владао годину дана и два пута губио главу: Ко је био Јован Ненад, „Црни човек и последњи српски цар&qуот;
• Остаци римских војних утврђења на истоку Хрватске

(ББЦ Невс, 07.21.2025)