О зиду, о телу, у тренутку: Разговор са Маријом Шолн

Не слика зато што има план. Слика јер мора да крене. Зид је најчешће први сведок тока покрета. Град га понуди, време га одреди, а она интервенише. У том тренутку, како сама каже, нема ни дистанце, ни објашњења, ни финалног концепта који би све заокружио. Постоји само акција. Брза, физичка, понекад на ивици контроле. Мени је то фасцинантно јер је дивно, зато што у сваком датом тренутку може и да крене по злу. Марију Шолн познајем довољно добро да знам да не воли