Да ли нам топлотни таласи 'краду' струју

Током топлотних таласа у јуну и јулу, производња електричне енергије у земљама широм Европе опадала је, док су потрошња и цене расле, показује истраживање организације Ембер енерџи.

BBC News 25.07.2025 | Грујица Андрић - ББЦ новинар

Ljudi se rashlađuju ispred ventilatora tokom toplih dana

Док летње температуре из године у годину обарају рекорде, а становништво и привреда спас траже у расхладним уређајима, енергетски системи су на тешким мукама.

Крајем јуна и почетком јула, када су темепературе у Србији прелазиле и 40 степени Целзијуса, потрошња струје је скочила за 15 до 20 одсто.

До наглог раста дошло је и другим земљама Европе, подаци су организације Ембер енерџи.

Осим што повећавају утрошак енергије, топлотни таласи доводе и до проблема у производњи енергије, отежавајући рад термоелектрана, хидроцентрала и нуклеарних електрана, наводи се у извештају те организације.

„Термоелектране раде најлошије када је најтоплије, односно када не могу да се расхладе, тада морају да смање капацитет и испоручују мање енергије.

„Потребно је и више воде за хлађење постројења, ако је предвиђено да се то чини из река, јер је вода у њима топлија&qуот;, каже Илија Батас Бјелић, сарадник Института техничких наука Српске академије наука и уметности, за ББЦ на српском.

Али, степен на којем застаје жива у термометру није једини проблем.

Енергетска инфраструктура у Србији, али и у другим земљама широм Европе, наслеђена је из претходних деценија и „непримерена&qуот; данашњим околностима климатских промена, каже енергетичар Александар Ковачевић за ББЦ на српском.

„Сви су се деценијама бавили најједноставнијим решењима са што мање трошкова, али она нису више адекватна“, додаје виши истраживач Оксфордског института за студије енергетике.

Прошлог јуна пола Балкана је остало без струје када су многи далеководи у Црној Гори, Босни и Херцеговини, Хрватској и Албанији испали из система један за другим.

Како врућине смањују производњу струје?

Током летње суше ниво воде у рекама и језерима опада, а њена температура расте, што је проблем за хидроцентрале.

„Ако имамо хидроелектрану и акумулационо језеро које иде уз њу, драматично смо повећали површину воде у односу на првобитну реку коју смо имали.

„Испаравање воде више није тако мало и услед тог испаравања имамо мање воде за рад хидроелектране“, објашњава Ковачевић, који је током вишедеценијске каријере радио као саветник за Светску банку, Уједињене нације и друге познате међународне институције.

Термоелектране, попут „Никола Тесла“ - ТЕНТ или „Костолац“ - ТЕ-КО, од којих Србија добија око 70 одсто струје, воду не користе као гориво, али је узимају из оближњих река за хлађење постројења.

Проблем настаје када температура воде порасте, указује Ковачевић.

„Онда је потребна огромна количина воде, хлађење није тако добро и самим тим опада ефикасност електране, јер је потребно потрошити више горива за исту количину струје“, објашњава.

Termoelektrana „Nikola Tesla" — Термоелектрана „Никола Тесла&qуот; највећи је појединачни произвођач струје у Србији, а заједно са другим термоелектранама даје око 70 одсто електричне енергије овој држави

Кад температуре и потрошња расту заједно

Током јуна и јула дошло је до пораста у потрошњи струје на дневном нивоу у Србији због високих температура и чешћег коришћења расхладних уређаја, рекао је Драган Ракић, главни диспечер Електромреже Србије, за Радио-телевизију Србије 7. јула.

Врућине су негативно утицале и на производњу, превасходно у хидроцентралама и термоелектранама, али је енергетски систем остао стабилан, додао је Ракић.

И прошле године услед топлотних талас дошло је до знатног раста потрошње, а 17. јула постигнут је „апсолутни рекорд“ дневне потрошње у летњем периоду од 105,8 гигават-часова, подсетио је.

Како би илустровао увећање потрошње енергије на расхладне уређаје, Илија Батас Бјелић указује на нагли раст броја клима уређаја у српским домаћинствима у 21. веку.

Док је 2004. тек у 6,2 одсто домова било ових расхладних уређаја, у 2024. години су постојали у 54,2 одсто домаћинстава, према подацима Републичког завода за статистику (РЗС).

Овог лета је потрошња енергије у расту широм Европе, а у западном делу континента јунске температуре биле су највише од када се бележе подаци, саопштили су из службе Европске уније за климатске промене.

Топлотни талас у последњим данима јуна и почетком јула био је посебно изазован по питању потрошње струје, која је у тој недељи скочила за шест одсто у Немачкој, девет одсто у Француској и 14 одсто у Шпанији, према подацима организације Ембер енерџи.

Топлота ствара проблеме и у нуклеарним постројењима.

Током јуна и јула било је смањења капацитета или обуставе рада у електранама у Швајцарској и Француској.

Вода у рекама је била сувише топла за хлађење постројења, па је у 17 од 18 нуклеарних електрана у Француској дошло до промене режима рада у некој мери.

У Италији је дошло и до пада мреже и несташице у неколико градова почетком јула.

Из италијанске енергетске компаније Енел тада су саопштили да је могући разлог прегревање струјних каблова.

У априлу је у Шпанији и Португалу дошло до несташице струје услед колапса електричне мреже.

Део проблема био је у нестабилности производње са соларних фарми на југу земље.

То је доказ да нагле промене временских услова, не само температуре, постају све већи изазов за енергетске системе, сматра Александар Ковачевић.

„Шпанија је уочи пада мреже користила мало гасних електрана на пуној снази и дошло је до пада.

„Сада морају да користе много електрана на парцијалној снази и имају исту производњу струје уз већу потрошњу гаса - мања је ефикасност, али су способне да брзо повећају производњу на 70 или чак 100 одсто или да смање на 30 одсто&qуот;, објашњава стручњак.

Топлотни талас донео раст цена

Док је производња била отежана, и потрошња и цене енергије на тржиштима широм Европе брзо су расле, показује истраживање Ембер енерџија.

Просечне дневне цене по којима се струја куповала у Шпанији порасла је за 15 одсто, у Пољској и Француској се удвостручила, а у Немачкој готово утростручила у поређењу са 24. јуном, пре почетка топлотног таласа, показују подаци.

У Немачкој је један мегават-сат (МВх) струје током периода највиших цена 1. јула коштао 400 евра, а у Пољској чак 470 евра, додаје се.

Поређења ради, просечне дневне цене у тим државама током јула кретале су се између 100 и 130 евра за исту количину енергије, показују подаци са сајта ЕУЕнерџи.

Велика нестабилност тржишта није новост у Европи, али би се она могла избећи, упркос временским условима, каже Александар Ковачевић.

„Не би требало да долази до великих флуктуација цена на дневном нивоу, али европско тржиште енергије је лоше постављено и нефункционално, па до тога долази и када нема нарочитих разлога&qуот;, указује он.

Иако многи верују да се на енергетском тржишту „уравнотежује понуда и потражња&qуот;, то није исправно размишљање, додаје.

„Ако имате компјутерски центар и очекујете већу посету и већу потрошњу енергије, нећете трчати на берзу да докупите струју&qуот;, наводи пример Ковачевић.

Тржиште се користи пре свега како би велики произвођачи и трговци енергијом увећали профите и умањили ризике у пословању, закључује енергетичар.

Сунце: Проблем и решење

Док су друга енергетска постројења смањивала производњу, количина струје произведене уз помоћ сунчеве енергије достигла је историјски максимум.

У Европској унији у јуну 2025. на тај начин добијено је 22 одсто више у односу на јун прошле године - укупно 45 билиона ват-часова - и то је највиша бројка досад забележена, објавио је Ембер енерџи.

Током најтоплијих дана крајем тог месеца, соларна енергија чинила је више од трећине укупне производње у Немачкој.

Али, капацитети соларних електрана у Србији у јануару су били мањи од 100 мегавата, што је недовољно да би се надокнадио мањак потрошње из других извора, каже Батас Бјелић.

„Пропустили смо велику прилику да уз куповину клима уређаја паралелно купујемо и соларне панеле које бисмо са њима комбиновали, и данас не бисмо били у проблему&qуот;, тврди стручњак.

„Одлагање транзиције је као вожња у супротном смеру на аутопуту - не само да не стижете нигде, него повећавате ризик да она не успе&qуот;, закључује Батас Бјелић.

Погледајте: Да ли је кључ борбе против климатских промена у сунчевој енергији?

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук