Сећате се потонулог брода код Шри Ланке? Загађење је погубније него што се мислило

Четири године пошто је потонули теретни брод изазвао највеће проливање пластике икада забележено, добровољци на плажама Шри Ланке просејавајући песак и даље наилазе на килограме ситног, отровног „платичног пелета“.

Сматра се да су после еколошке катастрофе са бродом КС-Пресс Пеарл 2021. године, милијарде пластичних куглица завршиле у мору и на обали, заједно са тонама моторног горива, киселине, каустичне соде, олова, бакарне згуре, литијумских батерија и епоксидне смоле - све отровне материје за водени свет.

Директна штета је била очигледна - „пластични пелет“ је преплавио обалу и забелео је.

Мртве корњаче, делфини и рибе почели су да испливавају.

Али научници сада указују да би штета по животну средину могла бити далекосежнија и трајнија него што се раније мислило.

До сада је вероватно стотине милиона куглица уклоњено, али преостале микропластичне грануле величине сочива све се теже проналазе како нестају дубље у песку.

Штавише, делује да ти комади пластике сада постају још отровнији, сугерише ново истраживање.

„Изгледа да акумулирају загађење из океана“, рекао је Дејвид Мегсон са Универзитета Манчестер Метрополитан.

„Попут великог хемијског сунђера.“

„Нурдле“, како се још називају, представљају сировину од које се топљењем праве пластични производи и није неуобичајено да се велике количине транспортују у глобалном ланцу снабдевања пластиком.

• Стотине мртвих животиња на обалама Шри Ланке
• „Највећа морска катастрофа у историји Шри Ланке&qуот;: Која је трајна штета за природу
• Како може да се спречи еколошка катастрофа због потонућа брода код Шри Ланке

Проблеми на броду КС-Пресс Пеарл почели су убрзо по испловљавању из Дубаија за луку Кланг у Малезији, када је посада приметила да цури контејнер који је превозио азотну киселину, кородирајући металну кутију.

Али нису добили дозволу да контејнер који се димио и цурио, истоваре у лукама у Катару и Индији.

Киселина из контејнера је цурила брзином од око једног литра на сат најмање осам дана пошто је упловио у воде Шри Ланке касно увече 19. маја 2021. године.

Затражено је хитно пристајање, али је до јутра брод под заставом Сингапура био у пламену.

Упркос напорима посаде, власти Шри Ланке и спасилаца у гашењу пожара, ватра се проширила по целом броду.

Две недеље касније, потонуо је, просипајући терет и гориво у море на око девет наутичких миља од југозападне обале земље, између главног града Коломба и Негомба на северу.

Оно што је уследило, „било је као из ратног филма“, каже Мудита Катувавала, еколог и оснивач „Заштитника бисера“, локалне невладине организације која је добровољно помагала у операцији чишћења.

Операцију су углавном водиле државне власти Шри Ланке уз финансијску помоћ власника бродова.

„Почели смо да виђамо корњаче које је море избацило са сличним симптомима - кожа са траговима опекотина и која се љушти.

„Нос и очи су били црвени и натечени, а видели смо и делфине како испливавају, док им се кожа љуштила и црвенила“, рекао је Катувавала.

Пластичан пелет на плажама био је „као снег“, каже он, додајући да је „било ужасно“.

Предузета је велика акција чишћења.

Испрва су Катувавала и његове колеге добровољци „сакупљали око 300-400 килограма нурдли“ сваког дана.

Временом је спало на три до четири килограма за неколико сати.

„Куглице су се све више распршивале, било их је теже видети јер су временом затрпаване у песку.“

Анализом, којом се процењује исплативост пројекта, одлучено је да више није вредан труда по питању ангажовања добровољаца.

Групе су се повукле, препуштајући посао локалним групама за чишћење које је организовала држава.

Истовремено, научници су се забринули због могућности да пластичне куглице, ионако штетне за животиње које их случајно поједу, постану отровније, контаминиране изливањем или другим изворима загађења.

Наредних година су прикупили узорке који би могли да помогну у праћењу ефекта током времена.

У новембру 2024. године, ББЦ и Ватерсхед Инвестигатионс послали су више од 20 ових узорака тиму форензичких хемичара специјализованих за загађење животне средине са Универзитета Манчестер Метрополитан.

Открили су да су најзагађеније нурдле биле оне изгореле у пожару, које излучују метале погубне за водени свет, попут арсена, олова, кадмијума, бакра, кобалта и никла.

Тим је такође открио да пелет „који и даље кружи изгледа апсорбује више загађења из животне средине“ и да „постаје отровнији“, према речима Дејва Мегсона са Универзитета Манчестер Метрополитан.

„Као такве ће бити прогутане и пренеће загађење на морске организме“, каже он.

Тестови спроведени на рибама уловљеним у близини места катастрофе, као и оближње лагуне Негомбо, открили су да неке од њих садрже исте загађиваче из бродског терета и у нурдлама.

Поједине рибе су садржале различите нивое опасних метала, пронађене током катастрофе, који су прелазили безбедне границе.

Ова еколошка катастрофа се не може одбацити као извор контаминације, иако се такође не може директно доказати да је она извор, јер није познато да ли су ове рибе јеле пластичне куглице, колико су их унеле или да ли је загађење дошло из других извора, кажу истраживачи.

„Али уз све остало што је у том систему, постоји заиста велика вероватноћа да ово оставља последице по животну средину, а такође потенцијално штети људима који се ослањају на тај морски екосистем као извор хране и једу је“, додаје Мегсон.

Локални рибари ситуацију на терену ипак доводе у везу са катастрофом.

„Нема рибе од тада.

„Никада више нисмо имали исту количину рибе коју смо раније ловили“, објашњава рибар Џуд Суланта.

„Наши животи су се окренули наглавачке. Од дела где је брод потонуо до овде уопште не вадимо много нових, младих риба.“

Власник брода, КС-Пресс Феедерс Лтд, каже да је до сада марљиво радио како би осигурао најбоље решење за катастрофу и потрошио више од 130 милиона долара (више од 111 милиона евра) за уклањање олупине и остатака из мора.

Кажу и да је влада Шри Ланке платила више од 20 милиона долара (више од 17 милиона евра) за операције чишћења на обали и за надокнаду штете рибарима.

Међутим, компанија тврди да је влада Шри Ланке преузела одговорност за све активности чишћења обале и да је разочарана кашњењима у том процесу и текућим утицајима које то носи.

Влада Шри Ланке каже да износ који је платио власник брода, ограничен привременом наредбом британског поморског суда, није довољан да покрије дугорочну штету и да покреће правне поступке како би поништила ограничење и обезбедила даљу надокнаду.

Врховни суд Шри Ланке недавно је наложио компанији да плати милијарду долара као почетну уплату за покривање дугорочне економске и еколошке штете коју је, како тврди, земља претрпела као резултат катастрофе, али ограничење остаје на снази.

Врховни суд нема надлежност над Сингапуром, где се налази седиште компаније КС-Пресс Феедерс Лтд.

Компанија КС-Пресс Феедерс је саопштила да је изузетно разочарана пресудом и да је преиспитује са правним саветницима, осигуравачима и другим релевантним заинтересованим странама како би најбоље проценила њихов наредни ток деловања.

Професорка Прашанти Гунеардена, економисткиња за заштиту животне средине на Универзитету Шри Џајаварденапура Коте и председавајућа стручним одбором научника за процену штете, процењује трошкове катастрофе на више од шест милијарди долара (вишео од 5 милијарди евра), узимајући у обзир ствари попут губитка дивљих животиња, као и утицај на туризам, риболов и штету по локално становништво од токсичног облака који се ослободио када је брод горео.

„Велике количине канцерогених диоксина и фурана су испуштене у атмосферу.

„А онда смо израчунали да би то могло да убије око 70 људи у нашој земљи“, каже професорка Гунеардена.

Власник брода одбацује ову процену.

У њој се цитира Међународна федерација власника танкера загађивача (ИТОПФ), организација коју финансира бродарска индустрија како би проценила изливања у мору.

Наводи се да је извештај „неконкретан, нетачан и да му је недостајала веродостојна научна основа“.

Власник брода је такође рекао да су он и његова посада „следили међународно прихваћене процедуре у поступању око цурења киселине, уз поштовање свих безбедносних и протокола за ванредне ситуације“.

Управа луке Коломбо је такође негирала било какву одговорност, рекавши да није знала за проблеме док брод није стигао у њихове воде.

Море је од пресудног значаја за ову острвску земљу.

Њене задивљујуће златне обале су огромна атракција за туристе, а риболов је генерацијама хранио земљу.

Али рибар Суланта је забринут да његов начин живота овде више нема будућности.

„Многи продају чамце и покушавају да оду у иностранство.

„И многим људима је прекипело. У ствари, мој син тренутно ради са мном. И он је рибар.

„Али он такође размишља о напуштању земље.

„Већ је прошло неколико година. Да су хтели да нам испоруче правду, до сада бисмо је већ имали“, закључује он.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Страшне слике у Русији - помор морског света на Камчатки
• „Затрована Камчатка” - Како траже и зашто не могу да пронађу шта то загађује океан
• Острво смећа у океану трипут веће од Француске
• Које је научно објашњење за испуштање радиоактивне отпадне воде из Фукушиме
• Колико бродских олупина лежи на дну светских океана
• Два руска танкера потонула у Црном мору, излила се нафта

(ББЦ Невс, 07.28.2025)