Трибунал у Хагу одбио да генерала Младића пусти на слободу због неизлечиве болести

Хашки суд за бившу Југославију одбио је захтев бившег команданта Војске Републике Српске Ратка Младића, осуђеног на доживотни затвор због геноцида у Сребреници и ратних злочина у БиХ, 1992-95, да га пусти на превремену и условну слободу због неизлечиве болести.

У одлуци, председница суда Грасијела Гати Сантана (Грациела Гатти) је потврдила да се, по лекарима, Младић "ближи крају живота", али је констатовала да он у притвору у Хагу "прима свеобухватну и саосећајну негу".

"Младић не пати од акутне терминалне болести која би оправдала његово пуштање на слободу", закључила је Сантана, позивајући се на последње извештаје лекара да је Младићево здравствено стање "стабилније", иако његов очекивани животни век није дуг.

Одбрана генерала Младића затражила је, почетком јуна, да он буде хитно пуштен из притвора у Схевенингену, позивајући се на процене лекара у судском притвору да се Младић ближи крају живота.

Тај захтев, бранилац Драган Иветић утемељио је на чињеници да је "медицинска служба у притвору УН рекла Младићу и његовој породици да он не може бити излечен и да се "његов очекивани животни век сада мери месецима".

Бивши командант Војске Републике Српске, генерал Младић (83) осуђен је пред Хашким трибуналом на доживотни затвор због геноцида у Сребреници и злочина против човечности над Муслиманима и Хрватима у БиХ, укључујући терорисање цивила у Сарајеву, 1992-95.

У притвору у Хагу, Младић је од краја маја 2011, када је био ухапшен у Србији и изручен Трибуналу.

Лекари су, како је одбрана нагласила у захтеву, са лечења прешли "палијативну негу" Младића и о томе су обавестили и пацијента и његову породицу.

Председница суда Сантана, одбијајући тај захтев, констатовала је да се "последњих месеци Младићев очекивани животни век скратио и да је то, како изгледа, природан процес повезан са старењем".

Сантана је цитирала лекаре из судског притвора да се "Младићево здравствено стање и даље погоршава, уз повремена привремена побољшања, и да се он приближава крају живота", који може уследити изненада, али да, истовремено, "није могуће дати тачну прогнозу".

То, по Сантани, медјутим, није довољно оправдање за превремено ослобађање, будући да, како је оценила, Младићево здравствено стање не представља "акутну терминалну болест".

Председница хашког суда навела је и да је независни специјалиста констатовао да је Младићево стање било "стабилно последњих пар месеци".

"Надаље, преда мном нема информација које би сугерисале да Младић, због његовог притвора у Холандији, није у могућности да прими спасоносну негу која би му била доступна ако би био ослободјен", назначила је судија Сантана.

По Сантани, главна лекарка у судском притвору "потврђује да је Младићева нега постала сложенија с погоршањем његовог стања, али, истовремено, сматра да "његове потребе за палијативном негом и даље могу бити задовољене у притворској болници где проводи већину времена".

Председница суда наводи и да Младића, поред здравственог особља у болници, негују и цивилни лекари, а да његово стање прате и два независна специјалиста.

Сантана је потврдила да Младић због "неколико физичких болести" није способан да "функционише независно" и да му је потребна помоћ у свакодневном животу.

Младићу су у болници омогућени неограничени телефонски и видео разговори с породицом, као и посете најближих, нагласила је Сантана, цитирајући притворску лекарку да ће "с ближењем краја живота, бити веома важно да се обезбеде сталне посете чланова породице и да се осигура мирна околина током последњих дана".

У захтеву за превремено ослобађање, бранилац Иветић нагласио је да је "Младићев ограничени очекивани животни век централни хуманитарни обзир којем ваља придати одлучујућу тежину".

Због тешког здравственог стања не постоји ризик да би генерал Младић могао побећи, тврдила је одбрана, позивајући се на случај бившег вође Срба у Хрватској Горана Хаџића кога је суд у Хагу раније пустио на привремену слободу услед неизлечиве болести и који је убрзо потом преминуо у Србији.

Генерал Младић је, по његовом правном заступнику, од марта прошле године преживео три "медицинска инцидента" који су по лекарима били "опасни по живот".

Детаљи Младићевих здравствених тегоба су у захтеву редиговани.

Одбрана је у закључку истакла да је "палијативна нега неспојива" са даљим боравком Младића у затвору због чега би наставак његовог притварања био једнак "окрутној и нечовечној казни".

Иако у захтеву није навео у коју би земљу генерал Младић требало да буде пуштен, бранилац Иветић је нагласио да би "палијативна нега која би побољшала квалитет Младићевог живота могла бити најбоље спроведена изван затвора, међу породицом и неговатељима који говоре истим језиком као Младић".

Српске власти ухапсиле су генерала Младића 26. маја 2011. у Лазареву код Зрењанина, а он је 31. маја био пребачен у Хаг.

Суђење Младићу трајало је пред Трибуналом од 16. маја 2012. до 15. децембра 2016.

Првостепену пресуду, Трибунал је Младићу изрекао 22. новембра 2017, а правоснажну 8. јуна 2021.

Тим пресудама, генерал Младић проглашен је кривим за геноцид у Сребреници, прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, терорисање становништва Сарајева гранатирањем и снајперисањем и узимање припадника Унпрофора за таоце, 1992-95.

Младић је, по 10 тачака оптужнице, осуђен за геноцид у Сребреници и злочине против човечности у 15 босанских општина који укључују: прогон, истребљење, убиства, депортацију и присилно премештање.

Суд је утврдио Младићеву кривицу и по четири тачке оптужнице за кршење закона и обичаја ратовања: убиства, терор, незаконите нападе на цивиле и узимање талаца.

Трибунал је Младића први пут оптужио 25. јула 1995 и он је до хапшења 2011. био у бекству током којег је, како су касније утврдили лекари у Хагу, преживео три мождана удара.

(Бета, 29.07.2025)