'Старомодна романса': Шта је контроверзни третман принцезе и зашто је Генерација З опседнута њим

Нови феномен шири се друштвеним мрежама који је помало тежња за посебним односима у вези, а помало бајка.

Да ли он оснажујући, безазлена забава или нешто злокобније?

Навикли смо да гледамо старомодна удварања у високом друштву у ТВ серијама као што су Бриџертон, Гусари и Позлаћено доба.

Али сада је фасцинација витештвом из историјских серија прерасла у омиљени брзо нарастајући феномен Генерације З на друштвеним мрежама: такозвани „третман принцезе“.

У случају да сте били сувише заузети одласцима на балове у блештавим палатама да бисте пратили најновији тренд у дејтингу као створен за фото-апарате, третман принцезе односи се на разне гестове наводно достојне бајки које чине партнери жена.

Међу њима су доношење кафе у кревет, цвеће сваког петка, плаћање педикира и отварање врата.

У објавама на друштвеним мрежама, третман принцезе обично је у контрасту са „најосновнијим минимумом“ (замислите само: најминималнија очекивања комуникације и незаборављање рођендана).

И, наравно, такав третман је изричито кликабилан: платформе друштвених мрежа све више претварају личне чинове нежности у јавне.

Али колико је то заправо здраво?

Да ли је третман принцезе оснажујући, безазлена забава или злокобна врста турбо традиционалне супруге?

• Шта све нисмо знали о принцезама из бајки
• Традиционалне супруге: Како су постале Тикток тренд
• Шивење и феминизам: Случајна револуција до које је довела Сингерица

Скоро 130.000 објава на Инстаграму окупљено је под хештегом #принцесстреатмент.

У средишту овог тренда налази се инфлуенсерка из Јуте Кортни Палмер, самопрокламована „принцеза домаћица“, чији ТикТок, погледан 7,6 милиона пута, излаже контроверзна очекивања од њеног супруга.

„Кад сам у ресторану са мужем, не разговарам са хостестом, не отварам врата и не наручујем храну“, каже она.

Неки критичари тврде да је ово више понашање једне затворенице него принцезе.

Ема Бедингтон је у Гардијану то назвала „терањем на повраћање“ и „узнемирујућим“.

А опет третман принцезе има одјека, посебно у Америци.

Зашто третман принцезе има толики одјек?

У време кад забављање може да делује трансакционо и често збуњујуће, старомодна романса уме да делује као нешто посебно, каже Мајка Мајер, једна од највећих инфлуенсерки етикеције на Инстаграму.

За Мајер, која има више од 650.000 пратилаца на Инстаграму, суштина третмана принцезе је мање у материјализму а више у емоционалној пажњи.

„Фантазија о 'обарању с ногу' задовољава универзалну жељу за елеганцијом, поштовањем и пажњом“, каже Мајер за ББЦ.

Уз нови филм о Даунтон Еби који ће се појавити ове јесени, и хероину нове серије Лене Данам на Нетфликсу Превише (Тоо Муцх) која сањари о томе да јој се удвара неко у стилу господина Дарсија, не може се порећи постојање апетита за описима старомодне романсе у високом друштву.

Наведени Бриџертон, Гусари и Позлаћено доба, Круну да и не помињемо - оживели су интересовање за старомодним удварањем и учинили романтизоване верзије историјских удварања у високом друштву приступачним публици стриминг сервиса.

Ове историјске драме су „апсолутно“ утицале на питања његове публике у вези са етикецијом приликом забављања, каже експерт за етикецију Данијел Пост Сенинг, аутор Манира у дигиталном свету.

„Наше приче утичу на то како покушавамо да разлучимо наше емоције“, каже Сенинг, који је пра-праунук доајенке особености стила Емили Пост.

Како је Америка пала на бајке

Упркос томе што су се ослободили потчињености пре скоро 250 година, Американци су одавно очарани краљевском породицом.

Кад је краљица Викторија била крунисана 1837. године, САД је захватила „Викторијина грозница“, Американке су желеле да знају све о њој, све до њених челзи чизама, каже Аријана Чернок, професорка историје са Универзитета у Бостону.

Средином 20. века, Дизнијева анимирана Пепељуга и телевизијски пренос крунисања краљице Елизабете ИИ додатно су потпомогли у популаризацији припадница краљевске породице.

А данас?

„Американце занимају чланови краљевске породице у 20. и 21. веку зато што су и Американци постали играчи у оквиру Краљевске породице“, Чернок каже за ББЦ.

Волис Симпсон, разведена припадница високог друштва из Пенсилваније -1936. године се нашла у средишту уставне кризе кад је краљ Едвард ВИИИ абдицирао да се би оженио њоме.

Деценијама касније, брак принца Харија са Калифорнијком Меган Маркл (сада војвоткињом од Сасекса) подгрејало је пажњу Америке.

И, додаје, Чернок, принцеза Дајана, иако Британка, постала је „принцеза из народа“ са друге стране Атлантика због њеног хуманитарног рада и славе.

„Дајана је имала огромно следбеништво у Америци“, каже Чернок.

„Штавише, чак је разматрала да се пресели у Америку, зато што је одувек осећала да је више подржавају тамо.“

Многи Американци су фасцинирани краљевском породицом управо зато што није њихова, тврди Чернок.

Монархија лебди изнад окршаја америчке политике попут некакве фантазије.

„Краљице и принцезе пружају фузију између приватног и јавног која је недоступна женама у Америци, са тежином и политичком улогом која није упоредива са нашим америчким славним личностима“, каже она.

Након што се свет преселио на онлајн медије и друштвене платформе, фасцинација јавности животима богатих и краљева (и као стварним личностима, и као фиктивним ликовима) само је расла.

Међутим, док се фиктивни описи и инфлуенсери са друштвених мрежа усредсређују на раскош и лагодни живот, принцезе из стварног живота такође имају огромну меку моћ, која им омогућује да буду велики играчи кад је у питању дипломатија.

„Бити принцеза је тежак посао“, тврди Чернок.

Оснажујуће или ребрендирана регресија?

Третман принцезе је нека врста погрешног назива, онда.

Уместо да описује животни стил принцезе, чини се да је то спин друштвених мрежа на витештво, каже Сенинг.

У оригиналном средњевековном контексту, витештво је било витешки систем са кодексом понашања.

Али у савременој историји, витештво означава мушко традиционално и учтиво понашање према женама, за које неки учењаци тврде да је додатно учвршћивање традиционалних родних улога и манифестација „доброћудног патријархата“.

С друге стране, каже Мајер, прости чинови као што је извлачење столице или праћење некога кући може да да до знања да вам је стало до вашег партнера или особе са којом сте изашли.

„Формалност донекле успорава ствари, пружа простор за дивљење и додаје слој магије“, тврди она.

Довољно безазлено, дакле?

Успон третмана принцезе покренуо је нову расправу, али Чернок каже да та расправа није ништа ново.

Друштво одавно користи мотив принцезе да истражи идеје женствености и пристојности.

„Расправа о третману принцезе је референдум о улогама жена у друштву и никад неће постојати само једно виђење тога“, каже она.

Ова расправа само је најновија у дугом низу изузетно родно оријентисаних дискурса о везама и стиже за петама прошлогодишње грознице о традиционалној супрузи.

Традиционалне супруге, илити жене које прихватају и промовишу традиционалне родне улоге, заокупиле су њихове пратиоце носталгичним (често плавокосим, буколичким) портретима живота домаћице.

Ова два тренда имају упечатљиве паралеле, као што је то Ролинг Стоун приметио недавно: „Да ли је 'третман принцезе' прелазна дрога на које су традиционалне супруге све време чекале?“

Третман принцезе и њено слично ослањање на носталгију покренуло је властити разговор о моћи.

Зашто се зауставити на тијари кад можете да захтевате „третман краљице“?

Можда је онима наклоњенима идеји о традиционалним супругама наговештена пасивност улоге принцезе оно што је привлачно.

Титула краљице носи „баласт политичке“ конотације, сугерише Чернок, док је принцеза дефинисана кроз ружичаста сочива младости, романсу и Дизнијеву фантазију.

А опет, док третман принцезе може да делује као ребрендирање ретроградних родних улога, Чернок истиче да, на неком нивоу, привлачност принцеза проистиче из њихове снаге.

„Кад се девојчице играју принцеза“, каже она, „оне траже допуштење да командују.“

Или им можда уопште ни не треба дозвола за то.

На крају крајева, ако су жене те које пишу о третману принцезе на друштвеним мрежама, зар нису онда оне те које воде главну реч?

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Како је Симон де Бовоар инспирисала феминисткиње на Балкану
• Изазов о Римском царству преплавио ТикТок, популаран и на Балкану
• Да ли тиктокери са Балкана зарађују на националним тензијама

(ББЦ Невс, 08.01.2025)