Водич за преузимање контроле над вашим емоцијама

Итан Крос је светски стручњак за психологију емоција и он је идентификовао сет алатки које могу да нам помогну да очувамо наше благостање.

Још откако је био дете, Итан Крос је био „посматрач емоција&qуот; и често контрапродуктивних начина на које излазимо на крај са нашим тешким осећањима.

„Изгледало је као да сви само тумарамо унаоколо, повремено наилазећи на неко случајно решење налик фластеру које би нам помогло да се изборимо са нашим емотивним животима.

„Понекад би наше импровизоване алатке помагале, а понекад би само погоршавале ствари.

„Све је деловало јако насумично, изолујуће и неефикасно&qуот;, каже он.

Као психолог на Универзитету у Мичигену и директор Лабораторије за емоције и самоконтролу, Крос се сада нада да ће променити ово отужно стање ствари.

У његовој новој књизи Заокрет: Како управљати вашим емоцијама да оне не би управљале вама, он жели да нас све опреми сетом алатки које ће нам помоћи да конструктивније излазимо на крај с нашим успонима и падовима.

Крос је разговарао са научним новинаром Дејвидом Робсоном о предностима „негативних&qуот; осећања, стварању безбедних емоционалних стања и емоционалних оаза и изненађујућим предностима дистракција.

• Шта је токсична позитивност и да ли је она замка
• „Била сам спремна на све, само да ми буде добро“
• Како разликовати зрелу од незреле љубави

Које су најчешће заблуде у вези са емоцијама?

Једна од већих заблуда је да постоје добре емоције и лоше емоције, да треба да тежимо томе да живимо животе потпуно лишене лоших емоција.

Ово је велика грешка, што се мене тиче: развили смо способност да искусимо све емоције с разлогом.

Бес може да нас мотивише да коригујемо неправду ако још увек постоји прилика да се нешто исправи.

Туга може да нас наведе на интроспекцију и проналажење нових значења из ситуација које су се фундаментално промениле.

Завист може да нас мотивише да стремимо стварима које желимо да постигнемо.

У правој мери и то је кључан израз - све емоције су корисне.

Један од начина за илустровање овог аргумента је да помислите на физички бол, који је онолико негативно емоционално стање колико је то уопште могуће.

Многи од нас жуде да из живота избаце било какву врсту физичког бола.

Али неки људи су рођени без способности доживљавања бола, због генетске аномалије, а та деца на крају умиру млађа од људи који могу да доживе бол.

Ако им рука заврши у ватри, не постоји сигнал да им каже да извуку ту руку.

Исто начело важи и за све наше негативне емоције.

За људе је често ослобађајуће кад схвате да не морају да теже томе да живе животом без икаквих негативности.

Оно чему треба да тежите да постигнете је само држање ових емотивних искустава под контролом, а ја мислим да је то много одрживији циљ.

Мислим да то зависи од аспеката наших емоционалних искустава о којима говоримо.

Често немамо контролу над мислима и осећањима која буду аутоматски покренута док живимо наше животе током дана, али можемо да контролишемо нашу интеракцију са тим мислима и осећањима једном кад су активирана, и ту се крије потенцијал регулације емоција.

Али ако мислите да нешто не можете да урадите, онда нећете ни уложити напор да то испробате.

Ако мислите да вас вежбање неће одржати у бољој физичкој форми, на пример, зашто бисте забога уложили напор у то вежбање?

А ако не мислите да можете да употреби различите стратегије за управљање вашим емоцијама, зашто бисте их икада искористили?

Како, дакле можемо да променимо наше реакције на тешка осећања?

Слушање музике је пример алатке која је недовољно искоришћена.

Ако упитате људе зашто слушају музику, скоро 100 одсто учесника рећи ће вам да воле како се осећају док то раде.

Али ако потом погледате шта људи раде кад имају проблема са властитим емоцијама, као што је последњи пут кад су били бесни, нервозни или тужни - само мали проценат њих каже да користи музику.

То је само једна категорија онога што ја зовем „мењачи&qуот;, а то су алатке које могу да мењају ваше емоције.

А једном кад откријете како оне функционишу, можете постати много већи стратег кад их користите у вашем животу.

Ви такође описујете како промена окружења може да поправи наше благостање. Могли смо то да искусимо на одмору, али како овај принцип да применимо у свакодневном животу?

Као што кажете, многи људи се осећа освежено кад оде на неко потпуно другачије место које је лишено асоцијација на посао.

Али не можемо увек да одемо на тај одмор, а ја волим да подсећам људе да често постоје места локално која могу да промене наше расположење.

Говоримо често о везивању за друге људе, а кад ствари не иду како треба, бити у присуству те особе може бити извор утехе и отпорности.

Али испоставља се и да се ми везујемо за физичка места у нашем окружењу.

У моја спадају ботаничка башта у близини моје куће, чајџиница у којој сам написао прву књигу и једна од мојих канцеларија на кампусу.

Од тренутка кад се нађем у том простору, имам само позитивне асоцијације које ми помажу да управљам властитим емоцијама.

Не морамо да бирамо између прихватања или избегавања наших емоција; можемо бити флексибилни и примењивати оба

Мислим да су та места веома слична сигурним кућама које имате у шпијунским филмовима или књигама.

Ми имамо све те сигурне куће у нашим животима и желимо да стратешки одлазимо у њих кад го имамо проблем.

То је један од начина да управљамо собом од споља ка изнутра.

Ви такође можете сами да уредите властито окружење.

Знамо да биљке и слике зелених простора умеју да буду благородни.

Исто тако и фотографије наших најмилијих.

Урадили смо једно истраживање у ком излажемо људе сликама њихових најмилијих док се муче са неким проблемом.

Открили смо да то повећава брзину којом се они опорављају након тог искуства.

Да ли је циљ бити свеснији шта можемо да урадимо да бисмо променили како се осећамо - уместо да то само препустимо случају?

Једна од мојих нада за ову књигу је да можемо да наведемо људе да буду много свеснији уврштавања ових алатки у њихове животе.

Изненадио сам се кад сам открио да дистракција и избегавање могу бити продуктиван начин за излажење на крај са емоцијама. Како то?

Избегавање, активан труд да се не размишља о нечему тако што ћете заокупити сву пажњу нечим другим или се упустити у неку другу активност, генерално се одбацује као нездрава алатка.

А нема никакве сумње да је хронично избегавање ствари повезано са негативним исходима, то није приступ који бих саветовао било коме да усвоји.

Али не морамо да бирамо између прихватања или избегавања наших емоција, можемо бити флексибилни и примењивати оба.

Постоји истраживање које показује да људи који су ефикасни и у прихватању и у избегавању емоција, у испољавању и потискивању, често пролазе добро на дуже стазе.

Како би то могло да изгледа у нашим животима?

Рецимо да вас је нешто „тригеровало&qуот;.

Постанете емотивни у вези са свађом коју сте имали са неким.

Један приступ могао би да буде да се позабавите тиме на лицу места и у том тренутку, али има смисла и направити паузу од размишљања о том проблему или суочавања са њим.

Кажем то као човек који, генерално гледано, више воли да се суочи са стварима у датом тренутку, само да би стигао до сржи проблема и пошао даље.

Али понекад сам имао користи од препуштања нечему потпуно неповезаном на један дан а онда накнадног враћања проблему.

Могао бих да му се вратим и схватим да то уопште и није неки проблем, или да схватим да је интензитет проблема заправо умањен и да могу да му приступим из једне шире перспективе.

Како да се изборимо са тим „убицом среће&qуот; званим упоређивање са другима?

Често чујемо како не смемо да се упоређујемо са другим људима.

Срећно с тим!

Ми смо друштвена бића, део начина на који проналазимо смисао за себе и наше властито место у овом свету је да се упоређујемо са другима.

Истина је да се често упуштамо у ону врсту упоређивања после ког се осећамо лоше у вези са самима собом, али можете то да преобликујете тако да та упоређивања раде у вашу корист уместо против вас.

Ако откријем да неко имао бољи учинак у нечему од мене, могу да кажем себи, добро, он је то успео, зашто онда не бих и ја?

И то онда малтене постаје циљ за нешто чему могу да стремим.

Имате ли омиљену стратегију којој бисте се обично окренули у тешким тренуцима?

Кад се мучим, моја прва линија одбране је да користим дистанцирани разговор са самим собом.

Користићу властито име и личну заменицу у другом лицу ти да тихо спроведем себе кроз проблем, као да саветујем неког пријатеља.

А онда ћу се упустити у ментално путовање кроз време.

Питаћу себе: 'Како ћу се осећати у вези с овим за један дан, 10 дана, 10 месеци од данас?'

А и исто тако ћу се вратити кроз време.

'Како ово изгледа у поређењу са другим тешким тренуцима кроз које сам већ прошао?'

Често ме те алатке одведу до емотивно прихватљивог стања, али ако нису довољне, онда ћу се обратити мојим емоционалним саветницима, људима у мојој мрежи подршке који су прилично вешти у саосећању са мном, баш као и саветовању.

И прошетаћу у неком зеленом простору или посетити једну од мојих емоционалних оаза.

*Књига Итана Кроса Заокрет: Управљање вашим емоцијама да оне не би управљале вама објављена је у Великој Британији у издању Вермилиона, а у САД у издању Крауна.

** Дејвид Робсон је награђивани научни новинар и писац. Његова најновија књига, Закони повезивања: 13 друштвених стратегија које ће преобратити ваш живот , објављена је у Великој Британији у издању Кенонгејта, а у САД и Канади у издању Пегазус Букса у јуну 2024.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу.

Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Четири типа емоционалног везивања: Шта на њих утиче
• Изненађујуће позитивне стране нерасположења
• Како је Синиша филмовима победио безнађе и пронашао нови животни пут
• Три начина да будете рационалнији ове године
• Икигаи: Због тога Јапанци устају сваког јутра и радују се животу
• Какав је утицај читања на ментално здравље

(ББЦ Невс, 08.02.2025)