Шта је Црквени суд: Случајеви Вукашина Милићевића и Благоја Пантелића

„Опсовах бога на врх брда, нико не чу. Опсовах краља у потоку, сви чуше&qуот;.

Овом народном умотворином може се описати најновији рад Црквеног суда у Србији.

Иако редовно заседа и решава, углавном, административне ствари, као што су разводи, за суд Српске православне цркве се чуло тек када су позив да дођу добили свештеник Вукашин Милићевић и Благоје Пантелић, теолог, познати по отвореној критици патријарха Порфирија и црквеног врха због сарадње са врхом државе.

Уз громогласни аплауз и уједначен повик „Достојан“ и „Аксиос“ окупљени су дочекали Милићевића испред зграде Патријаршије у Београду, а дан касније и Благоја Пантелића.

Овај узвик верници користе да би изразили подршку и одобравање свештеницима и епископима приликом њиховог ступања на дужност.

Пред Црквеним судом појавили су се да дају изјаву због кривица које су кажњиве Свештеним канонима, Уставом СПЦ и правилником, наводи се у позиву упућеном Пантелићу.

Он је на друштвеним мрежама често критиковао подршку патријарха председнику Александру Вучићу, сврставајући се на страну антивладиних студентских протеста.

„Тражио сам да ми се достави одлука Великог црквеног суда да се поступак води из једне у другу епархију, што су они урадили, иако је мени спорна.

„Питања су била релативно кратка и осим првог да ли је налог на друштвеној мрежи мој, сва остала су била злонамерна и у себи су садржала оптужбу&qуот;, казао је Пантелић по изласку из суда.

Дан раније, Милићевић је рекао да су чланови Црквеног суда били пријатељски настројени, али да није било речи о конкретној кривици.

„Цитирали су неке моје изјаве и питали да ли стојим иза њих и да ли сам свестан да сам прекршио неке законе.

„Једини закон који признајем је Јеванђеље, а њега нисам прекршио, када су у питању канони и сличне ствари, то је ствар тумачења“, казао је Милићевић испред Патријаршије.

Велики црквени суд испитивао је Милићевића о односу према СПЦ.

„Питали су ме о неким, за њих, недоличним критикама, као и о ангажману у Демократској странци (рад у фондацији опозиционе партије).

„Занимало их је шта сам лично прошао када је реч о СПЦ, али и моји ставови о односима између цркве и државе&qуот;, казао је Милићевић за ББЦ на српском.

Јеванђеље су четири књиге Новог завета у Библији, светој књизи хришћанства где су детаљно описани живот, учење, смрт и васкрсење Исуса Христа.

Црквени судови на нивоу епархија баве се административним стварима и то раде редовно, али не у оваквим ситуацијама, појаснио је Милићевић.

„Црквени суд никада се није састао због педофилије, злоупотребе црквене имовине или оптужбе за силовање.

„Очигледно су се сада окупили због мојих јавних наступа. Слободна реч је нешто што цркви смета&qуот;, каже Милићевић.

ББЦ на српском покушао је да добије одговоре који је посао Црквеног суда од многих верских аналитичара, свештеника и професора, али нико од њих није желео да коментарише званично, „без благослова&qуот; врха Цркве.

Незванично су нам објаснили да црквени судови не могу да воде истраге ни процесе за кривична дела или прекршаје, пре него што то учине државни органи.

Сва свештена лица подлежу и грађанским законима.

„Црквени судови немају могућност ислеђивања ствари као што су педофилија, силовање или крађа.

„За кривична дела мора да постоји пресуда државног суда, па ако се докаже кривица, аутоматски се предаје Црквеном суду да донесе и он пресуду&qуот;, каже добро упућен извор у црквено право за ББЦ на српском.

Нико се не може ни црквено развести, све док не постоји званичан, државни развод, појашњава стручњак колику предност има државни у односу на црквени суд.

• Српска православна црква и случај Вукашина Милићевића: Кад црква забрани јавни говор
• Причест у току епидемије корона вируса: Да ли су верници забринути за здравље
• Зарадиш 76, а добијеш 116 милиона - како држава финансира православну цркву

Шта је црквени суд?

Велики црквени суд је унутрашњи орган цркве који тумачи и примењује верске прописе и решава спорове унутар црквене заједнице.

Није део правосудног система државе, већ припада организацији цркве.

Једна од надлежности Великог црквеног суда је утврђивање кривице свештеника, монаха и верника, а решава и црквено-брачне спорове унутар цркве, објашњено је на сајту СПЦ.

Чине га епископи, који су уједно и чланови Синода, свештеници и њихови заменици које бира Свети Синод на четири године.

Синод је црквени законодавни орган на чијем је челу патријарх.

„Црквени суд може да суди и лаицима, тачније, људима који нису део свештенства.

„Углавном заседа због неких проневера, лажног сведочења, развода или новог брака, али и ако неки свештеник не жели да буде премештен, рецимо, у другу парохију&qуот;, објаснили су нам за ББЦ на српском.

Чланови суда би требало да имају завршену правну школу и 10 година црквеносудске и административне праксе.

Велики црквени суд разматра, одобрава, поништава и преиначава решења нижих црквених судова - епархијских.

Може и да поништава бракове, изриче пресуде свештеницима попут губитка службе, доживотне забране свештенослужења, лишавања свештеничког чина или искључења људи из црквене заједнице.

Седиште Великог црквеног суда је у Патријаршијском здању у Београду.

Поступци се воде према канонском праву, које се разликује од државног.

Саслушање пре оптужнице

После узимања изјаве од Милићевића и Пантелића Велики црквени суд ће донети одлуку да ли постоји основ за писање својеврсне оптужнице.

Епископ би требало да погледа сав материјал и има право да процес преда на суд или да га потпуно обустави, објашњава стручњак.

Постоји члан у Правилнику и поступку за црквене судове, да свако јавно критиковање цркве и њених поступака подлеже казни.

Човек који се разуме у црквено право казао је за ББЦ да је Правилник настао шездесетих година, када је црква била под јаким утицајем комунистичке партије, па је било потребно ојачати црквену дисциплину.

Пресуда је већ готова, казао је Милићевић, којем је од појављивања у емисији Утисак недеље током пандемије корона вируса 2020. године, забрањено да учествује у литургијама.

Милићевић је и даље свештеник, није рашчињен и због тога се пред судом појавио у мантији, појашњава познавалац прилика.

„Њему је забрањено да као свештеник служи литургију, да сахрањује, крсти или венчава, али то не би смело да траје дуже од 15 до 30 дана, а у његовом случају то је већ годинама&qуот;, каже саговорник.

Милићевић није био нимало оптимистичан после давање изјаве пред судом.

Како је рекао, ту неће бити стварног суђења, већ је то све представа.

„Црква ће ићи на то да ме због канонског статуса формално лиши свештенства, а онда ће ићи у најдрастичније канонске казне, а то је искључење из црквене заједнице због јавних иступа“, казао је Милићевић.

Екскомуникација значи избацивање из црквене заједнице.

За људе из цркве то је болна одлука, јер значи да „не можете бити учесник ни у једном црквеном обреду&qуот;, објашњава стручњак.

„Одлука може бити орочена на неколико година, али и трајно.

„Неко ко је избачен из једне цркве, избачен је из свих православних цркава&qуот;, додаје.

За сада обојица имају забрану причешћа, што је скоро као екскомуникација из Цркве.

Причешће у православној цркви представља једну од најбитнијих хришћанских пракси у којој верници узимају хлеб и вино - симболе тела и крви Исуса Христа.

„Кажњен сам драконском казном, за дела која нису наведена и пре самог процеса.

„Иако казну сматрам незаконитом, прихватио сам је онако како се од хришћана захтева да у таквим ситуацијама поступају – са смирењем и надом да ће на крају правда победити безакоње&qуот;, написао је Пантелић у одговору патријарху крајем јула ове године.

У писму упућену поглавару СПЦ истакао је да без јасне, конкретне и јавно формулисане оптужбе нема могућност ни да се брани, ни да сведочи, ни да покаже покајање, чиме је нарушено не само канонско право, него и елементарно људско достојанство.

Из СПЦ до објављивања овог текста нису одговорили на питања ББЦ новинара.

Подршка

Међу окупљенима испред Патријаришије била је и Вукашинова ћерка Калина.

„И да ми није тата, дошла бих овде јер верујем у Бога, људе, истину и правду“, рекла је за ББЦ на спском.

Ту су били и студенти Богословског факултета у Београду.

Окупили су се да дају подршку ономе ко је пример како се испуњавају идеали у које верују, рекао је Славољуб Гавриловић, студент друге године на Богословском факултету.

„Он је аутентичан хришћанин. Онај ко је прави свештеник и брине о својима.

„Никада није одустао од нас, стално је био са нама и сад смо дошли да узвратимо истом мером“, казао је Гавриловић.

Ко је Вукашин Милићевић?

Рођен је 1982. у Београду, где се школовао.

Дипломирао је на Православном богословском факултету и одбранио је мастер из историје на Филозофском факултету.

Са неколико колега са Богословског факултета послао је јавни апел против петиције за ревизију изучавања теорије еволуције 2017, на шта је црква реаговала разрешењем потписника свих црквених дужности.

Изјавама да је „могуће бити социјалиста а не бити хришћанин, али да није могуће бити хришћанин, а не бити социјалиста и да исто то важи и за борце за слободу&qуот; стекао је титулу „револуционара&qуот; у цркви.

Током пандемије Ковид -19, када је Милићевић јавно довео у питање праксу заједничког причешћивања једном кашиком.

Тадашњи патријарх Иринеј и Синод реаговали су забраном јавних наступа и појављивања у медијима, као и објављивања на друштвеним мрежама.

Милићевић је без дозволе архиепископа наступао у јавности, износећи „ставове супротне ставовима Синода… не либећи се отворене, за црквену јавност саблажњиве, критике званичних ставова цркве&qуот;, писало је у саопштењу патријарха Иринеја.

Због тога што је „своја умовања и мудровања ставио изнад саборног ума цркве&qуот;, Милићевићу је забрањено да наступа у јавности, обавља свештеничке дужности и стављен је 2020. у надлежност црквеног суда Архиепископије београдско-карловачке.

Милићевић је смењен са парохијске дужности.

„Црква не заступа универзалне вредности, хришћанске вредности, већ управо супротно: крајње партикуларне, етнорелигијске 'вредности' које су у својој суштини супротстављене универзалним хришћанским вредностима.

„Црква се претвара у сопствени антипод&qуот;, рекао је у подкасту 2024.

У априлу 2024. године остао је без места предавача на Богословском факултету у Београду, где је до тада радио.

Милићевић је подржао је и студентске протесте.

Студенти више од девет месеци блокирају факултете у Србији и протестују тражећи одговорност за пад надстрешнице Железничке станице у Новом Саду, где је погинуло 16 људи, као и нападе на студенте и грађане током протеста.

Ко је Благоје Пантелић

Рођен је у Београду, где је завршио основне и мастер студије на Православном богословском факултету Универзитета у Београду.

Иако није свештеник, већ теолог, Пантелић је дуги низ година активан у црквеном и академском животу.

Ради као уредник интернет часописа Теологија.нет и издавачке куће Библос.

Током студентских протеста који су почели у новембру 2024, пружио је подршку младима, а критиковао је и Српску православну цркву.

„Мислим да патријарх јесте дубоко забринут, али зато што се режим, који њега лично подржава и који он лично подржава, озбиљно урушава“, рекао је у једном у интервјуа.

Осудио је и рад професора Богословског факултета да урушавају углед и достојанство установе.

„Стигматизују и прогањају колеге и пријатеље, отпуштају их само зато што се не свиђају неким људима из тзв. црквеног врха.

„Из тога студенти могу да закључе да се слепа послушност исплати, да пред црквеним моћником треба повијати главу, да истина није никоме потребна, да је хришћански морал сметња за напредовање у Цркви и на факултету&qуот;.

Оптужбе без епилога унутар СПЦ

Док њих двојица очекују расплет пред Црквеним судом, неки од случајева нису никад ни стигли до судског већа у Патријаршији.

Одговорност појединих владика који су пријављени за педофилију у Србији до данас није утврђена ни пред цивилним судом.

Три случаја су изазвала велику пажњу јавности.

Владика врањски Пахомије (световно име Томислав Гашић) оптужен је 2002. године за сексуално злостављање двојице малолетника. После вишегодишњег поступка, 2006. је ослобођен због застаре предмета.

У марту 2013. године, Основно тужилаштво у Врању покренуло је предистражни поступак против Пахомија, након нових оптужби за сексуално злостављање. Годину дана касније, Тужилаштво утврђује да нема разлога за покретање кривичног поступка.

Пахомије је у време трајања поступака остао на позицији епископа врањског, што је функција коју и данас обавља. Владика Пахомије је на суду тврдио да није крив.

Окружни суд у Новом Саду је 2006. године осудио некадашњег старешину манастира Хопово Илариона (световно Јован Мишић) на годину дана затвора због навођења малолетних дечака на „недозвољене полне радње&qуот;.

Годину дана касније Врховни суд враћа процес на почетак, али суђења није било јер је предмет застарео.

Случај бившег владика Зворничко-тузланског Василија Качавенде никада није доспео до суда.

После вишегодишњих оптужби за педофилију и подвођење малолетних дечака, Качавенда подноси оставку „због болести&qуот;, када у јавности доспева снимак на коме је он, наводно, интиман са једним младићем.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Када се износе посмртни остаци светаца и зашто
• Сва лица патријарха Порфирија
• Чији је манастир Острог у Црној Гори

(ББЦ Невс, 08.08.2025)